Ničija policija ne može da kontroliše pedeset hiljada ljudi: Hoće li radikalizacija protesta izazvati radikalniji odgovor vlasti?

Kako saznajemo, ideja organizatora jeste da se cela Srbija digne na noge, ali na modalitetima se još radi.

Jedan od lidera Zajedno i tehnički organizator skupova u Beogradu, Aleksandar Jovanović Ćuta najavio je blokadu puteva i mostova u Srbiji ukoliko predsednik Aleksandar Vučić „ne ispuni zahteve“ protesta do četvrtaka u ponoć. To je jedan vid promene, ali i radikalizacije protesta.

Ukoliko zaista u jednom momentu dođe do blokada puteva i mostova po Srbiji, poput onih koji su se dešavali 2021. kada su građani ustali protiv kompanije Rio Tinto i otvaranja rudnika i kopanja litijuma u Gornjim Nedeljicama, postavlja se pitanje hoće li i odgovor vlasti, koja sve više gubi konce iz svojih ruku, na radikalizaciju biti radikalniji ili se to predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću, ipak ne isplati.

Podsetimo, prilikom prve dve blokade mosta Gazela u Beogradu, policija je pokušala da spreči građane da do njega dođu, a pred demonstrantima kod Sava centra je defilovao i tadašnji ministar Aleksandar Vulin. Sada policije na ulicama Beograda, osim u civilu, nema, a Vučić ne ispušta priliku da se pohvali kao je policija u Srbiji „dobra“ pa ne tuče građane koi protestuju kao u nekim zemljama EU.

Jovanović Ćuta za Danas kaže da je na Vučićevom mestu, zamislio bi se da li bi policija izvršila naređenje da primeni silu protiv građana.

– Siguran sam da bi policija odbila takvo naređenje. Ako se to dogodi, ova priča će dobiti svoj epilog mnogo brže – kaže on.

Njega ne bi čudilo, da Vučić u, kako je rekao, „momentima svog potpunog ludila“ izda takvo naređenje.

– Ali sučiće se sa neposlušnošću ne samo građana nego i policije – jasan je Jovanović.

A Srđan Milivojević, poslanik DS, za Danas kaže da Vučić još nije iskoristio ni delić arsenala zla kojim raspolaže i koji će koristiti u trenutku gubitka vlasti.

– Građanski protesti će očuvati svoj nenasilni karakter, a ako Vučić želi da zaustavi proteste to može za pet minuta i to donošenjem odluke da ispuni zahteve građana – navodi Milivojević.

Psiholog Žarko Korać za Danas kaže da mirni a vrlo masovni protesti, uz podršku mnogih javnih ličnosti, imaju za predpostavku da će vlast na njih da reaguje.

– Da će morati da ispuni njihove zahteve. Ali današnja vlast u Srbiji očigledno to ne želi, i dalje želi da dokazuje da je ti protesti ne interesiju i da uživa punu podršku gradjana Srbije, iako je fijasko sa njenim kontramitingom morao ubediti u suprotno. Od sledećeg petka vlast ide u svesnu konfrontaciju sa desetinama hiljada ljudi koji protestvuju na ulicama Beograda i nekih drugih gradova u Srbiji – ukazuje on.

Kako dodaje, pored ostavki dva bitna čoveka režima Aleksandra Vučića, očigledno su Pink i Hepi televizije za režim mnogo važniji od mira u Srbiji.

– Vlast je upravo potpuno potvrdila zahteve ljudi koji protestvuju – da je kontrola medija stub njihove vlasti i ako to izgubi, ona misli da gubi i izbore. Mene sve ovo jako podeća na ponašanje Slobodana Miloševića, koji je nepogrešivo birao konfrontaciju umesto kompromisa – podseća on.

Korać ukazuje na to da niko na vlasti nije ostao doveka ali je birao kako će sa nje da siđe.

– Ako vi svoj život, čak i život svoje porodice vezujete za opstanak na vlasti, onda je Srbija krenula opasnim putem – kaže Korać.

Upitan da li će u toj konfrontaciji izvesti policiju na ulice koja će pokušati da integveniše, odgovara da „sve što će se desiti biće izbor vlasti“.

– Ničija policija ne može da kontoliše pedeset hiljada ljudi. Može samo da proizvede nasilje i radikalizuje ljude koji protestvuju. I naravno režim može da proglasi vanredno stanje. Ali šta će da radi ako i pored toga na ulice izađe pedeset hiljada ljudi – pita on.

Politikolog Mladen Mrdalj smatara da radikalizacija može da izazove radikalizaciju.

– Verovatno bi Vučić pre toga pripremao teren slanjem hitnih pomoći na mostove i okrivljivanjem demonstranata za nevolje građana. Međutim, ukoliko radikalizacija bude dobro logistički organizovana, a zahtev uperen prema Vučicu dobro konstruisan, onda bi radikalizacija, uključujuci nasilne incidente, otežavala Vučićevu poziciju – navodi Mrdalj za Danas.

Pojašnjavajući šta znači dobra konstrukcija zahteva, kaže – ne traži smenu Vučića niti bilo koga (jer jak odgovor uvek ide linijom “smenjivanje samo na izborima”), te da lako merljivo njegovo ispunjavanje, čime se istovremno otežava zapadnim ambasadama da olakšavaju Vučićevu poziciju kroz mutne predloge za deeskalaciju, kao što smo videli pre dve godine u vreme evroparlamentaraca.

– Takav zahtev prepoznajem u ideji da skupštinska manjina bira nezavisno telo eksperata koje bi uređivalo program RTS2, odnosno da Nova S ili N1 dobiju nacionalnu frekvenciju – zaključuje Mrdalj.