Nije tačno da pregovarački tim radi netransparentno

– Ovo je razgovor o promeni njihovog predstavljanja, čuvajući asimetričnost. Priština je već član 98 odsto regionalnih organizacija kao Unmik – Kosovo. To, naravno, ne dovodi u pitanje ulogu Unmika u tim organizacijama, samo se razgovara na koji će način oni posle dogovora biti predstavljeni i kako bi se potpisivali sporazumi za neke nove regionalne organizacije, kaže Stefanović.

• Zbog čega je naziv Unmik – Kosovo neadekvatan ako je na snazi Rezolucija 1244 SB UN?

– Rezolucija jeste na snazi i uloga Unmika se neće i ne može izbrisati, samo će se modifikovati u skladu sa ovlašćenjima koje je Unmik vremenom sam preneo na kosovske institucije mimo volje Beograda. Situacija je sada takva da tzv. kosovska vlada kontroliše skoro sve, osim što Kosovo nema vojsku, mada je i to u nekom nastajanju i što ne može da dobije članstvo u organizacijama poput UN, OEBS i Saveta Evrope, jer ono zahteva suverenitet. Članstvo u regionalnim organizacijama ne prejudicira da je reč o državi.

• Posle pošle runde pregovora najavili ste da je među varijantama za rešenje pitanja administrativnih prelaza i integralno upravljanje. Zbog čega je za Beograd prihvatljiv taj međudržavni model, bez obzira na termine koji će se koristiti?

– Srbija i Crna Gora imale su administrativnu liniju i carinu od 1997. do 2006, pa smo bili jedna država. To je jedna od opcija, koju ne želim da sad „isturam“, jer ne znamo da li će biti prihvaćena. Za nas je važno da se ispune sve pretpostavke bitne za Ustav Srbije i Rezoluciju 1244. Alternativa tom modelu bila bi da se na prelazima uspostavi Unmik carina, kao što je DSS predložio ili da se kosovski carinici potpuno uklone sa prelaza na koje su jednostrano dovedeni i tamo se drže faktički silom. Pošto ta sila nema nameru da ukine te carinike, a Unmik carina ne postoji od 2008 – ove ideje su neostvarive. Ako se pođe ka modelu integralnog upravljanja, on ne sme da nosi oznake bilo kakve tzv. državnosti Kosova, administrativnim prelazima i liniji se ne sme dati granični karakter, ne može biti onemogućavanja kretanja Srba preko prelaza, niti postavljanja graničnog kamena. Posebno ne može biti reči da su prelazi Jarinje i Brnjak jednaki kao Merdare i Končulj ili, kako Priština tvrdi, kao njihovi prelazi prema Albaniji i Makedoniji.

• Tvrdite da ste za poštovanje volje građana na severu KiM i da njihove lokalne institucije nemaju pravo veta na sprovođenje briselskih sporazuma, sa kojima se ne slažu ni poslanici Skupštine Srbije sa KiM. Kako mislite da spovedete dogovore?

– Skupština Srbije ima pravo i mora da daje svoj sud o politici na KiM, ali sama primena svih dogovora zavisi od odluka vlade. Vlada je organ građana Srbije i sva postojeća neslaganja i nerazumevanja ne treba da dovedu u pitanje naš zajednički strateški cilj – da Srbi ostanu na KiM, sačuvaju svoje institucije i žive u svojoj državi. Šta god da bude odluka države, ona će stati iza nje i građani treba tu odluku da poštuju zato što će ona biti u skladu sa Ustavom, zakonom i Rezolucijom 1244.

• Da li će najavljena provera ustavnosti postignutih sporazuma pred Ustavnim sudom Srbije i podizanje krivične prijave protiv vas uticati na sprovođenje sporazuma?

– Nisam ustavni ekspert, ali znam da radim isključivo pod mandatom Vlade Srbije, njene platforme i okvirima Ustava i zakona Srbije, Rezolucije 1244 u delu koji je pozitivan za nas. Platforma vlade je dokument koji u vrlo širokim crtama opisuje šta su ciljevi i kako treba dalje da postupamo. Druga je stvar što se napadaju konkretni dogovori. Pravo svakog građanina je da podnosi krivičnu prijavu i inicijativu Ustavnom sudu. Pregovarački tim Republike Srbije uradio je najbolje što je bilo moguće u datim okolnostima i pronašao najbolja moguća rešenja. Postoji dubinsko nerazumevanje filozofije ovih pregovora, naročito kada je reč o katastru, matičnim knjigama i slobodi kretanja. Prištini je od 1999, uz pomoć velikih sila, a pre svega Unmika koji je derogirao svoja ovlašćenja, dato na upravljanje sve što se tiče ovih pitanja. Deo opozicionih partija i tzv. analitičara tvrdi da smo priznali Vrhovni sud Kosova, iako smo kroz ova rešenja za katastar definisali proceduru u sistemu nad kojim inače nemamo nikakav uticaj. Prvi put u toj proceduri imamo učešće naših stručnjaka i na kraju međunarodni panel sudija, koji sede u tzv. Vrhovnom sudu Kosova i po svojoj želji mogu da primenjuju i srpske i tzv. kosovske i Unmikove zakone. To je prst u oko željama Prištine da izbaci bilo kakav međunarodni uticaj. Na taj način ušli smo u njihov sistem, ali ga nismo priznali.

• Čak i da niste priznali Vrhovni sud Kosova, da li ste mu ovakvim rešenjem dali legitimitet?

– Čak i kad bismo dali legitimitete i legalitete nečemu, mi smo na ovaj način dali mogućnost građanima, koji to žele, da ostvare vlasnička prava. Za Prištinu je to vrlo nepovoljno, jer je dozvoljeno da uđemo u proceduru na koju nemamo uticaj. To nije legalizacija te procedure, nego korišćenje resursa u korist građana. Međutim, postoji kontroverza koja se često provlači kroz naše medije, a malo zaobilazi istinu – tvrdi se da pregovarčki tim radi netransparentno. Uskoro ćemo objaviti sve dokumente javno, ne na način kako je to list Danas uradio, iako tu nema ničeg spornog. Reč je o načinu dostave i odlukama o tim dokumentima. Mi smo svaki dogovor u Briselu odmah dostavili vladi i svi su u formi zaključaka usvojeni. Posle toga je svaki dogovor dostavljen Skupštini Srbije: Kabinetu predsednika parlamenta i skupštinskom Odboru za KiM, na kojem smo pet ili šest puta detaljno sve objasnili, uz davanje kopija dogovora članovima Odbora, koji su to želeli. I na skupštinskom plenumu smo više puta objasnili detaljno šta je dogovoreno. Postoje materijalni dokazi kad je i šta vlada usvojila, kad su ovi dogovori dostavljeni parlamentu. To ćemo učiniti i sa dogovorom o univerzitetskim diplomama. Vlada je usvojila uredbu o matičnim knjigama. U najkraćem roku biće usvojena uredba koja se tiče slobode kretanja, kao i uredba o katastru, uz određene korekcije radi zaštite naše ustavne i zakonske pozicije. Ako i ima neslaganja u vladi, ono je slabo vidljivo, „neslagači“ su mnogo tihi. Vlada stoji iza svoje politike i implementiraće sve što je usvojeno.

• Ako opozicija, poslanici i politički predstavnici Srba sa KiM traže skupštinsku raspravu o sporazumima iz Brisela, a pregovarački tim nema ništa protiv, zašto se o tome ne razgovara u plenumu?

– Zato što je potrebno da postoji dokument koji bi dobio najširu moguću podršku, a ne samo vladajuće većine. Neodgovorno je prema državnom interesu ići s dokumentom koji može da dobije 126 glasova.

• Da li je to signal i da vladajuća koalicija zapravo nema podršku skupštinske većine kada je reč o politici na KiM?

– Ne. To je samo nagoveštaj da dokument koji bi se usvajao u skupštini mora biti konkretizovan, a ne ponovo principijelan. Oko principa se valja da svi slažemo, osim ako neko hoće da postavi pitanje da li mi manje volimo KiM od njih.

Dijalog i posle 9. decembra

* Šta se od Brisela očekuje od Beograda da bi se Srbiji potvrdio status kandidata za EU 9. decembra – da postigne dogovore sa Prištinom ili da počne i da ih sprovodi?

– Od nas se očekuje da se dijalog nastavi i ima konkretne rezultate. Siguran sam da u tom smislu možemo da pokažemo pozitivnu sliku, samim tim što smo dijalog nastavili i postigli konkretno rešenje o univerzitetskim diplomama. Ostaje nam još sastanak u sredu i ako bi na njemu uspeli da postignemo kompromisno rešenje za jedno od ova dva pitanja koja sam naveo, država Srbija bi dobila potvrdu za kandidaturu. To jeste važno, ali nije primarno. Primarno je da se ti problemi reše, iako mi nikada nećemo priznati, niti pomoći tzv kosovsku nezavisnost.

* Koliko je opravdan strah Prištine da, ako se Beogradu potvrdi status kandidata pre početka sprovođenja dogovora, oni nikada neće zaživeti?

– Taj strah nije opravdan, zato što je Srbija stara evropska država sa ozbiljnim administrativnim kapacitetom, za razliku od njih koji nisu, niti će ikada biti država. Svi sporazumi biće sprovedeni. Vlada je u tom smislu jedinstvena. I posle 9. decembra, koji nije nikakav dan „D“ siguran sam da će se dijalog nastaviti.

Sertifikovana kvalifikacija umesto diplome

– Dogovor o uzajamnom priznavanju univerzitetskih diploma ne podrazumeva nikakav rok i odnosi se na diplome Univerziteta u Prištini. Prema ovom sporazumu, Republika Srbija priznaje kvalifikaciju, koja je zamena za diplomu i neće sadržati nikakva obeležja tzv. države Kosovo. Njih će sertifikovati Asocijacija evropskih univerziteta, a naša vlast biće slobodna da odredi šta je validno od tih dokumenata – sloboda univerziteta i poslodavca je da li će neko nekog da zaposle ili primi na univerzitet. Pitanje slobode poslodavaca i autonomije univerziteta nije tretirano u tekstu sporazuma, zbog toga je što je to njihovo ustavno i zakonsko pravo. Na isti način, ako neko iz centralne Srbije želi da radi u Prištini, moći da na to ostvari kroz suplement – zamenu za diplomu. Naši građani koji rade u našim institucijama na KiM svoja prava ostvarivaće kao i do sada – objašnjava Stefanović.