FOTO Stanislav Milojković„Latinka Perović je sedela u istoj klupi u srednjoj školi sa mojom majkom, bila je razumna i pametna i pod Titom i posle njega. Zajedno smo delovali u Liberalno demokratskoj partiji i u Građanskom demokratskom forumu. Nije nikad oklevala da bude uz najhrabriju avangardu koja bi se u Srbiji pojavila“ ističe Nenad Prokić dramski pisac i redovni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, reagujući na vest o smrti istoričarke Latinke Perović.
Priseća se i trenutaka provedenih u njenom društvu.
„Kad god bi me uhvatila pod ruku da nešto prokomentarišemo u ovom mraku ultraortodoksnog sveta, osetio bih privilegiju što sam imao čast da me pod ruku uhvate skoro svi takvi u Srbiji, svi oni koji nisu izdajice. Utoliko su dragoceniji, ukoliko ih manje ima. Oni su grubo politički zgažena pamet“, ističe Prokić za Danas.
Dodaje da odlaze razumni svedoci istorije.
„Oni su poslednja spona Srbije sa zdravim razumom. Što je njih manje, to će biti lakše plasirati korumpirane deseterce guslara i falsfikatora, tih velikih majstora nacionalne propasti. Takvi su slepci i hulje krivi za sve mitove koji perpetuiraju srpsku propast i generišu sva nesnalaženja u bilo kom obliku modernosti, koji svaku vlast pretvaraju u monopol“, objašnjava profesor FDU.
Oni, kako kaže, proizvode junake kojima se rulja ulizuje dok ne pokažu prve snage slabosti, a onda ih ubijaju, vređaju i dezavuišu.
„Jadna je zemlja kojoj su potrebni heroji, i jadni su gradovi koji posle svake promene vlasti masovno menjaju nazive svojih ulica. To se dešava samo u društvima koja su nesigurna u sopstvenu istoriju, i koja tu nesigurnost kompenzuju primitivnim lažnim pokličima trenutne vlasti“, objašnjava Prokić.
Prema njegovim rečima, zemlja u kojoj ne postoji javni moral i gde gacate po mržnjama, lažima i prevarama, gde su patrioti patrioti jedne tuđe zemlje, takva zemlja nema pravo da tuguje za plemenitim dušama, onih koji su joj mislili samo dobro i jedino dobro, i koji su sve svoje snage ulagali da lociramo svoje zablude, prepoznamo svoje interese i prestanemo da lažemo sami sebe.
„Ne samo zbog toga što bi ta tuga opet bila lažna i instrumentalizovana nad kovčegom odlazećeg, već i zato što je svesno slepilo neizlečivo, za njega nema leka i ne može se isceliti“, zaključuje profesor na Fakultetu dramskih umetosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
