Tadić: Niko neće izbeći podvlačenje crte, pa ni Vučić

Kada sve ovo jednom prođe, niko neće izbeći podvlačenje crte i suočavanje ne samo sa javnošću, već i sa pravnim sistemom ove zemlje i to će se desiti kad tad – kaže za Danas Boris Tadić, bivši predsednik Srbije i predsednik Socijaldemokratske stranke.

* Koliko ozbiljno shvatate pandemiju virusa korona u svetu i kod nas, a koliko je ozbiljno ovaj virus shvatila vlast?

– I tokom mojih mandata smo se suočavali sa skoro svim prirodnim nepogodama, svetskom ekonomskom krizom, pa i sa pandemijom enormnih razmera, tako da krajnje ozbiljno shvatam i ovu pandemiju, kao i njene višestruke posledice. Međutim, sijaset je dokaza da je ova vlast potpuno neozbiljno shvatila opasnost pandemije – od kliberenja na to da je korona najsmešniji virus u istoriji, preporučivanja da se ide u šoping u Milano, u žarište infekcije u Evropi, do Vučićevog „junačenja“ kako on neće nositi maske, odlagati putovanja i primenjivati bilo kakve mere dalje od pranja ruku i preventivnog ispijanja rakije. Za samo nedelju dana od tada, čim su naprednjaci skupili potpise za izbore i to pet puta više nego što je potrebno, umesto kliberenja došla je smrtna zabrinutost. Ne zna se šta je gore – da je vlast tokom ove krize pokazala potpunu nesposobnost i neodgovornost time što zaista nisu bili upućeni u opasnost. Ili da je pokazala morbidni makijavelizam, tako što su znajući sve, koristili ključno vreme za sprovođenje preventivnih mera za skupljanje potpisa i mitinge i svesno obmanjivali građane, dovodeći ih u smrtnu opasnost. Međutim, šta god da je od to dvoje, tokom ove krize postalo je jasno da ovaj režim ne ugrožava samo demokratiju i slobodu u Srbiji, već i zdravlje i fizički opstanak građana. Zato nakon pandemije, razlozi i alarmantost borbe protiv ove vlasti dobijaju sasvim drugi smisao.

* Da li smanjenjem slobode kretanja i mogućnošću uvođenja 24-časovnog policijskog sata vlast nastoje da ispravi te greške sa početka pandemije?

– Vrlo verovatno, ali za razliku od Vučića, ja neću ulaziti u ocenu adekvatnosti mera, jer o tome bi trebalo da govore stručni ljudi. Ali očigledno je da su određeni lekari selektovani da zapravo budu medijski lekari i javni podržavaoci ove vlasti. Tako smo došli ne samo u komičnu, već i opasnu situaciju, da lekari koji se obraćaju javnosti sve više postaju političari, a Vučić sve više preuzima ulogu lekara. Ne bi me čudilo da posle ovog Vučićevog medijskog izleta u medicinu, njegovi najfanatičniji sledbenici krenu da mu se obraćaju sa zahtevom da im prepisuje recepte. Čak je i on na poslednjim konferencijama za medije morao sam sebe više puta naglas da podseća da ipak nije lekar. I ne samo da je odluka o uvođenju vanrednog stanja doneta na protivustavan način, nego je to upotrebljeno za uvođenje autokratskih represivnih mera. Pored toga, sve vreme svedočimo otvorenom kršenju ustavnih nadležnosti predsednika države. Svakih par dana vlada donosi odredbe, koje potom na javni zahtev predsednika povlači. Od izvršne i zakonodavne vlasti je napravljena sad već do kraja ogoljena lakrdija, a od građana podanici kojima se dele lekcije i pridike, umesto preciznih informacija. Uporedo sa borbom protiv korone i pod plaštom te borbe, sprovodi se najbrutalnija funkcionerska kampanja u novijoj istoriji Srbije. Vučić više nije samo čovek iznad svih zakona i institucija, nego i specijalni vaspitač nacije koji se u svakodnevnim orvelovskim obraćanjima lično bavi svakim detaljem, sve odluke zavise od njegove dobre volje, sva pomoć koja dolazi je zbog njegovih ličnih kontakata i tako dalje. Time se stvara lažni utisak u javnosti da od njega lično zavisi život i smrt svakog čoveka u Srbiji i da svi koji prežive bi trebalo njemu lično da budu zahvalni.

* Vesti o virusu su toplo-hladne, do toga da nam se približava scenario iz Italije i Španije.

– Nažalost, tokom vanrednog stanja svedoci smo očiglednog usaglašavanja retorike Vučića i lekara koji se obraćaju javnosti, tako da je postalo svejedno ko se od njih obraća. Građanima su potrebna obraćanja stručnih i nezavisnih lica, a ne onih koji su uvek spremni da budu upotrebljeni u svrhu izgradnje kulta ličnosti Aleksandra Vučića. A nažalost, ne možemo drugačije kvalifikovati neke od ovih lekara koji danas drže pridike građanima za nepoštovanje mera, a ćute stojeći rame uz rame sa predsednikom dok on na početku epidemije ismeva iste te mere. Ili ćute dok on napada bivšu vlast prebrojavajući mrtve tokom pandemije svinjskog gripa iz 2009. iako znaju da su te dve pandemije neuporedive. Tim ćutanjem ne samo da potiru svoj stručni kredibilitet, već i praktično učestvuju u Vučićevom patološkom takmičenju u broju mrtvih. Ne možemo imati potpuno poverenje u lekare koji upućuju kritike građanima, a nijednu kritiku vlasti koja je ismevala virus u vreme kada su i zaraženi svi ovi građani. Kako drugačije da tumačimo obraćanje lekara koji kažu, recimo, da su svi građani koji su putovali u prethodnih najmanje tri meseca neodgovorni, a ćute na konferencijama na kojima su se preporučivala putovanja i to u žarišta infekcije? Od najava italijanskog i španskog scenarija, mnogo više je uznemiravajuće što se i članovi kriznog štaba i Vučić nedeljama obraćaju građanima kao da su maloumni i svi maloletni. Oni bi trebalo da informišu građane, a ne da ih prevaspitavaju ili da hvale i uzdižu političare. Svedoci smo zastrašujuće infantilizacije našeg društva, koje se sprovodi u svrhu prikirivanja očiglednih grešaka vlasti i dvostrukih standarda. A posledice toga će biti dalekosežnije od posledica virusa.

* Ali predsednik tvrdi da je napravio samo jednu grešku – što je dozvolio Srbima iz inostranstva da se vrate u Srbiju.

– Takvom izjavom ne samo da pokušava da obmane javnost da je napravio samo jednu grešku, nego ispunjavanje ustavne obaveze naziva greškom i dobrovoljnim činom, čime otvoreno poništava Ustav i uvodi praksu u kojoj ubuduće u sličnim situacijama može sebi da pridodaje vanustavne nadležnosti. On krši Ustav time što naše građane koji se nalaze na teritoriji Srbije tretira kao „ravnopravnije“ od onih koji su izvan granica naše zemlje i time je izvršio stigmatizaciju naše dijaspore. Uostalom, ako Vučić tvrdi da je to jedina greška, on nam istovremeno poručuje da sva ona neozbiljnost, kliberenje, ismevanje mera koje su već tada primenjivale druge zemlje, skupljanje potpisa, okupljanje ljudi na mitinzima itd. da to nisu bile greške.

* Da li se sa sto evra po svakom građaninu nadoknađuje oduzeta sloboda, ili je to najava za predizborni marketing?

– To je očigledno populistička i predizborna, a ne ekonomska mera. 100 evra ne znači svima isto, a suštinski neće pomoći nikome. To svakako ne može povećati kupovnu moć građana, koja bi trebalo da bude zamajac privrednog rasta. Tih 100 evra ima isti značaj, ali istu i funkciju, kao predizborni paketići hrane koje inače naprednjaci dele – dobrodošli su osiromašenim građanima, ali nikome neće rešiti problem. Međutim, ovde je mnogo veći problem što će sada ta očigledno predizborna mera pod okriljem ekonomskih mera za oporavak biti isplaćena iz budžeta. Dakle, novcem svih građana će biti finansirana populistička predizborna mera SNS-a.

 * Pojedini predstavnici vladajuće stranke u jeku pandemije optužuju opoziciju da priprema scenario za nasilno rušenje vlasti posle završetka vanrednog stanja.

– To su sve jasni pokazatelji da su oni u predizbornoj kampanji, a ne samo u borbi protiv pandemije i da za njih sve ima upotrebnu vrednost. Vučićev mehanizam vladanja je takav da se građanima u svemu potura propagandni aditiv koji pomaže da se laži i obmane lakše progutaju. Tako i pandemiju koriste za učvršćivanje vlasti kroz prostačku i primitivnu izgradnju kulta ličnosti, što je svojevrsno nasilje nad zdravim razumom građana. Onda po gebelsovskom metodu oni koji vrše nasilje, optužuju za pripremanje nasilnog scenarija opoziciju, koja je prihvatajući ozbiljnost situacije potpuno prekinula predizborne aktivnosti. Ne postoji diktatura koja je vršila nasilje, a da pri tom nije optuživala političke neistomišljenike za nameru nasilja. Ne postoji diktatura koja svoje nasilje nije pravdala prevencijom navodnog nasilja drugih. Podsećam vas da je osnov i nacističke ideologije bio odbrana od tzv. jevrejskog nasilja i da u takvim ideologijama dželat uvek zauzme početnu ulogu žrtve, pre nego što se otvoreno ogoli u svojoj pravoj ulozi.

Opozicija da prodiskutuje o strategiji

* Postoji li mogućnost da, po okončanju vanrednog stanja, preispitate odluku o bojkotu izbora?

– Kao što sam smatrao da je bilo potrebno da i pre donošenja odluke o bojkotu svi zajedno tu odluku prodiskutujemo u svim njenim aspektima i da izađemo istovremeno sa jedinstvenim stavom, tako i sada smatram da bi, s obzirom na novonastalu situaciju i ponašanje vlasti tokom ove krize, bilo odgovorno da svi zajedno prodiskutujemo odluku o bojkotu. Opet ponavljam, ni bojkot, ni izlazak na izbore nisu idealna rešenja i jedinstvenost opozicije je važnija od toga koje od ta dva rešenja je bolje. Smatram da je posebno štetno rigidno se držati odluka, umesto da ih odgovorno donosimo u skladu sa okolnostima. A situacija kojoj sada svedočimo svakako će imati ogromne političke implkacije, a ne samo zdravstvene i ekonomske. Razvoj događaja može biti takav da procenimo da imamo čak još jače razloge za bojkot, ali i takav da jedina odgovorna i adekvatna odluka bude odustajanje od bojkota. I zato je bitno po završetku ove krize da svi zajedno napravimo još jednu procenu i donesemo jedinstvenu odluku. Međutim, ono što u ovom trenutku već mogu reći je da je ova situacija samo potvrdila potrebu za ujedinjenjem i obnavljanjem velike DS i to je važniji zadatak od odluke o bojkotu, jer i bojkot i izlazak na izbore su besmisleni, ako nemamo rešenje za dan posle.