Foto: Privatna arhivaKragujevčanin Nikola Nešić, narodni poslanik Zajedno u Skupštini Srbije, kao član delegacije našeg parlamenta boravio je dve nedelje u SAD gde se upoznao sa načinom rada njihovih federalnih, regionalnih i lokalnih institucija.
Kako Nešić ističe, delegacija iz Srbije dobila je poziv kancelarije Kongresa za internacionalno liderstvo (COIL) iz SAD-a da se tokom dvonedeljnog boravka u SAD upoznaju sa tamošnjim političarima i funkcionisanjem Stejt Departmenta, radom kongresmena, senatora, lokalnih vlasti.
U devetočlanoj delegaciji iz Srbije koja je boravila u Americi bilo je petoro predstavnika vladajuće koalicije (SNS i SDPS) i četiri člana opozicije (Zajedno, NDB, PSG i SDA).
– Amerikanci su nam demonstrirali organizacione sposobnosti i sastanke smo imali konstantno ali su zaista bili sjajni, kaže Nešić.
Delegacija iz Srbije posetu je počela u Vašingtonu, a kasnije je deo njih otputovao u Rino u Nevadi, a drugi u Santa Fe u Novom Meksiku.
– Ideja „open world“ programa koji je predstavljen poslanicima je način kako funkcioniše politički sistem na federealnom nivou (Vašington) i kasnije na državnom, regionalnom i lokalnom nivou u Nevadi, odnosno Novom Meksiku, navodi on.
Boravak u Vašingtonu je bio odlična prilika da razgovaraju sa senatorima, kongresmenima, analitičarima za Evropu, Zapadni Balkan pa i Srbiju, profesorima sa univerziteta, kao i za odlazak u Stejt Department.
– Izdvojio bih sastanak sa Sarom Garding, čiji je zadatak da, kada god neki kongresmen dolazi ili se interesuje za našu zemlju, u ime kongresa SAD-a sa svojim timom pripremi istoriju, trenutni status i perspektive kako bi taj kongresmen bio što bolje informisan. Preko polovine zahteva za Srbiju vezani su dijalog Beograd – Priština, kaže Nešić.
Iz Vašingtona, takođe, izdvaja sastanak sa Frankom Mrvanom, kongresmenom Indijane, države koja je industrijska i koji je najavio potencijalnu temu saradnje oko litijuma iz Srbije.
– U ovom razgovoru je i Zoran Tomić ispred SNS-a, objektivno predstavio situaciju u Srbiji. Ostao je dogovor da pokušamo da napravimo most između Srbije i SAD-a, ističe naš sagovornik.
Po njegovim rečima, „šamar realnosti” naša delegacija je dobila u Stejt Departmentu od Martina McDowella, direktora za Evropu, koji je bio direktan, konkretan i otvoren.
– Skrenuta nam je pažnja o odlasku mladih sa Balkana, velikoj podršci Srbiji ka bilo kom rešenju koje bi otvorilo ekonomije društva – Open Balkan, Berlinski proces… ali i nezadovoljstvo dijalogom Beograda i Prištine i ukazivanje na korupciju u Srbiji, iskren je i Nešić.
U delu delegacije iz Srbije koja je nastavila put u Rino, sem njega, bili su Selma Kučević (SDA), Jasmin Hodžić (SDPS), Nevena Đurić i Zoran Tomić (SNS). Program posete bio je zamišljen tako da su preko dana bili na sastancima, a popodne i veče provodili sa porodicama koje su socijalno uključene u društveni život SAD.
– Ja sam konkretno bio u porodici gde su Tim (advokat u Holland & Hart) i Klaudija (sektor komunikacija Univerzitet Nevada) bili sjajni domaćini i potrudili su se da mi pokažu SAD iz ugla koji me interesuje. Timova kompanija zastupa klijente koji se bave rudarenjem, između ostalog, i litijuma, a Klaudija radi na univerzitetu koji je naslednik nekadašnje škole rudarenja, navodi Nešić koji je svoje domaćine upoznao sa činjenicom da je poslanik stranke koja je bila na svakom protestu protiv rudarenja u Srbiji.
Zamolio ih je da dodatno popričaju o ovim temama i oni su na večeru pozvali svoje prijatelje iz nauke i biznisa povezanih sa rudarenjem.
– Pričali smo koje sve probleme imaju u Nevadi, Boliviji, na koji način istražuju u Patagoniji u Argentini. Rekao sam im da je kod nas sve tajno, politički obojeno, ali kao što je i rudarenje prljava tehnologija, da bismo temu „očistili”, moramo da krenemo da tražimo istinu, kaže on.
Tokom boravka u Nevadi sastali su se sa Erikom Braunom (menadžer regiona Washoe), kompletnim timom gradskog menadžera Rina, sa Majklom Floresom koji je glavna spona između Univerziteta i države Nevade (postoji veliko interesovanje za saradnju na temu obrazovnog kadra), profesorima poput Džeremija Gelmana kao i članovima parlamenta poput Nate Andreson, gradonačelnikom Sparksa…
– U SAD se zna jasna podela ingerencija između federalne, državne i lokalne vlasti. Decentralizacija je toliko izražena da obrazovanje, izborni procesi, zdravstvo i još puno oblasti uopšte nije na federalanom nivou i svaka država donosi zakone za sebe kako bi se najbolje razvijala, ističe Nešić navodeći primer auto-puta Karson siti – Rino kao kapitalne investicije koja je finansirana od strane države Nevade.
Za izgradnju ove saobraćajnice federalna vlast je dala zemlju ali se gradovi (lokalne samouprave) nisu ništa pitale sem gde žele da autoput uđe u grad.
– Takođe je Nevada prva dozvolila kockanje u SAD jer se nije mogla da se ekonomski dovoljno razvija samo od eksploatacije rde. Sada im ni to nije dovoljno pa su u ovoj državi napravili logistički centar i tako privukli firme poput „Tesle” i „Panasonika”, podseća Nešić po kome „ovakvu ozbiljna ekonomsku trku može da izdrži samo decentralizovan sistem”.
Ne krije svoje oduševljenje omladinom Nevade.
– Postoji projekat kojim su stotine srednjoškolaca dobile priliku da svojom idejom konkurišu u izmenama zakona a država im obezbeđuje eksperte. Odabran je 21 učenik koji su formirali odeljenje i borili se dok nisu izabrali najbolju ideju i ta ideja je postala zakon. Zamislite to, ističe Nešić primer američkih srednjoškolca su dobili priliku da menjaju sistem na način na koji smatraju da je najbolje za njih.
Po njegovom mišljenju, u Srbiji omladina čak ne želi da izađe na glasanje kada su izbori.
– Zato zadatak svih nas treba da uključimo mlade što više u javni i društveni život, jer to je budućnost, zaključuje on inspirisan američkim iskustvima.
Tokom svog boravka u Americi uočio je polarizaciju tamošnjeg drušva.
– Velika je podela na republikancije i demokrate. Tamo imaju kokus, poput našeg odbora, za komunikaciju između njih. Na federalnom nivou od januara kongres će pripasti republikancima, a senat demokratama. Ukoliko nema komunikacije, Amerika staje. Zato je važno da se razgovara. Sve stranke u Srbiji koje sarađuju sa SAD pre svega rade na dijalogu i neguju kulturi dijaloga. I delegacija Srbije, koliko god bila različita politički uspela je da na svakom sastanku prenese svoje stavove, pokaže visok nivo razumevanja za drugu stranu i ostvarila komunikaciju sa njom, sumira Nešić za kraj.
Po njemu, Amerika kroz svoj sistem demokratije pokazuje, da nijedna odluka ne može da bude izglasana dok se ne sasluša druga strana, takođe, izabrana na izborima.
– Živim za dan, kada ćemo uspostaviti takav sistem vrednosti kod nas da se „svađamo” oko ideja kako da u našoj državi bude bolje i kada se nećemo stideti ako saslušamo sve zainteresovane strane, završava on razgovor za Danas.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
