Nikola Selaković u trci za gradonačelnika

To bi značilo da Selakovića, kao i predsedničkog kandidata naprednjaka, podržava šira politička grupacija okupljena oko SNS.

Vučić je nedavno u intervjuu Kuriru, na pitanje da li je Selaković kandidat za gradonačelnika Beograda, odgovorio rečima da Selaković nije uopšte ni odbornik u Skupštini grada. Podsetimo, gradonačelnik se bira indirektno, iz redova odborničke većine. Međutim, naši sagovornici, ubeđeni su da će biti raspisani vanredni beogradski izbori koji će dati novi odbornički sastav. Prema njihovom tumačenju, Vučiću ne odgovara da se ti izbori održe mimo „velikih“ državnih, u ovom slučaju predsedničkih, pošto bi značili povišen rizik, budući da Beograd važi za jako uporište opozicionih stranaka. Podsetimo, prošli vanredni izbori za Beograd održani su zajedno sa parlamentarnim 2014. i tada je za gradonačelnika izabran Siniša Mali. Pojedini sagovornici smatraju da sam Mali nema ambiciju da se duže zadrži na toj funkciji, kao i da ga čeka visoka menadžerska pozicija u Igli hilsu, kompaniji koja gradi Beograd na vodi.

U opozicionim strankama nezvanično kažu da su spremni za takav scenario i dodaju da postoji mogućnost i da Vučić Selakovića čuva za mesto predsednika Srbije i to posle izmene Ustava kojim bi se propisalo da se predsednik države bira u parlamentu.
Kako kažu naši izvori, među partijama takozvane demokratske opozicije još nije bilo zvaničnih razgovora o gradskim izborima, ali se i o njima razmišlja i postoji ideja da demokratska opozicija osim sa zajedničkim kandidatom za predsednika Srbije izađe i sa zajedničkim kandidatom za gradonačelnika Beograda. Da bi ta ideja bila realizovana, kako navode naši sagovornici, najpre se moraju završiti izbori u DS, ali, što je još važnije, treba videti kako stvari stoje sa građanskom inicijativom Ne da(vi)mo Beograd. Može se pretpostaviti da Inicijativa, kako sada stvari stoje, neće stati iza bilo kog političkog igrača, odnosno kandidata opozicije, a nije ni isključeno da Inicijativa i sama učestvuje na tim izborima.

Naši sagovornici ukazuju na to da ukoliko Inicijativa bude odlučila da na izborima za Skupštinu Grada Beograda ima sopstvenu listu i svog kandidata, onda će posao opozicije biti mnogo teži. Prema nekim nezvaničnim procenama, u tom slučaju razjedinjena opozicija ne bi imala nikakve šanse. Takođe, mnogi sa kojima smo razgovarali, smatraju da čak i ujedinjena opozicija ne bi imala puno šansi i da bi joj nabolje bilo da podrži kandidata Inicijative.
Mogući problem, prema procenama naših izvora u takozvanim demokratskim opozicionim strankama, leži i u odnosu Inicijative sa pokretom DJB, jer „gađaju isto biračko telo“, odnosno ljude koji nisu programski i ideološki jasno profilisani.

Kada je reč o zajedničkom predsedničkom kandidatu proevropske opozicije, najveće pitanje da li će uopšte doći do objedinjavanja. To, kako su nam objasnili naši izvori među demokratama, najviše zavisi od toga ko će pobediti na stranačkim izborima u DS zakazanim za 24. septembar. Kako kažu, osim Bojana Pajtića, sadašnjeg predsednika DS, niko od trojice kandidata, Dragana Šutanovca, Zorana Lutovca i Srboljuba Antića, ne podržava i ne želi saradnju sa Borisom Tadiće, liderom SDS i nekadašnjim predsednikom demokrata. Takva situacija znatno komplikuje mogući dogovor, a naši sagovornici predviđaju da će u DS, čak i u slučaju Pajtićeve pobede, verovatno doći do lomova i podela, zbog nezadovoljstva članstva koje ga nije podržalo u saradnji sa Tadićem.
Balša Božović, predsednik Gradskog odbora DS u Beogradu, juče nije odgovarao na pitanja Danasa o tome kada očekuje izbore za gradonačelnika glavnog grada, ima li nameru da se kandiduje ili bi zajednički kandidat opozicije bio bolje rešenje.