Nikolić: Referendumska epizoda će brzo biti zaboravljena

„Uspeh za opoziciju na ovom referendumu ne postoji. Da pobedi NE je nemoguće, a da izlaznost bude toliko ekstremno niska, pa da se posledično osporava legitimnost ustavnih amandmana je samo teorijski moguća“, smatra Nikolić.

Nikolić ističe da činjenica da uopšte razmatramo političke posledice referenduma po vlast i opoziciju predstavlja dobar pokazatelj koliko je i referendum o izmenama najvišeg pravnog akta Srbije visoko politizovano pitanje.

– O tome gotovo kao da postoji neki neformalni konsenzus – promena Ustava u današnjoj Srbiji može jedino i da se analizira kao političko pitanje podele i sukoba između vlasti i opozicije – naglašava on.

U nešto drugačijim okolnostima, kako Nikolić kaže, kada bi atmosfera u društvu bila demokratska a institucije funkcionisale na pravi način, onda bismo mogli da razgovoramo o izmenama Ustava kao pitanju koje prevazilazi dnevno-političke podele.

– U situaciji kada bismo imali funkcionalnu Skupštinu koja bi adekvatnije predstavljala građane, kada ne bismo bili suočeni sa stalnim produbljivanjem političke matrice prijatelj-neprijatelj i kada bi se bar malo povratilo poverenje u demokratske procese odlučivanja –  sama promena Ustava, kao u krajnjem i donošenje novog – bila bi stvar šireg društvenog konsenzusa koja bi prevazilazila ukopanost podele na vlast i opoziciju – smatra Nikolić­.

U takvom kontekstu, referendum donosi političku „prednost“ samo režimu, smatra on.

– Uspeh za vlast je ne samo pobeda potvrdnog odgovora – čak i mršava usled slabije izlaznosti – već i nastavak političke diskreditacije svih onih koji su iz ovih ili onih razloga protivnici ove i ovakve revizije najvišeg pravnog akta, pre svega, kao neprijatelja daljih evropskih integracija zemlje – kaže Nikolić.

On dodaje da kada govorimo o položaju vlasti prema referendumu možemo videti još jednu zanimljivu pojavu.

– Naime, suočavamo se sa SNS verzijom jednopartijskog pluralizma. Neki viđeniji članovi vladajuće stranke otvoreno iskazuju protivljenje promenama što je sve predstava u društvu potisnutog istinskog pluralizma – ukazuje Nikolić.

Dodatnu politizaciju ovog pitanja po njegovoj oceni podstiče i to što je suština promena ogromnoj većini građana „zamagljena“, pa se čekaju, uslovno rečeno, smernice za postupanje od onih koju su građanima politički bliski.

Budući da je ishod referenduma prilično „predvidljiv“, kako to ocenjuje naš sagovornik, on zaključuje da je malo verovatno da može bitno da utiče na ishod aprilskih izbora.

– Sam referendum će se zaboraviti posle desetak dana od održavanja. Ni sam vladajući režim neće koristiti referendumski uspeh u predizbornoj kampanji budući da postoje drugi jasni komunikacijski prioriteti u kampanji. To će biti pre svega veliki infrastrukturni projekti i druga kapitalna ulaganja koja će da prati i tzv. briga o običnom čoveku – navodi Nikolić.

Sa druge strane, on ne vidi da bi referendum mogao da donese bilo kakav značajaniji efekat po rezultate opozicije na izborima, posebno ne za opoziciju koja ga bojkotuje.

– Bojkot opozicija, sa svoje strane, može da ima mali izazov oko toga kako referendum proglašava nelegitimnim, a aprilske izbore koje raspisuje ista ta skupština legitimnim. Ali to neće uticati na dominantno ponašanje opozicionih birača. U prevodu – i jednim i drugima će odgovarati da se na ovu referendumsku epizodu brzo zaboravi – navodi Nikolić.

Onaj deo opozicije koji sprovodi aktivnu referendumsku kampanju, pozivajući da se glasa protiv, Nikolić naziva predstavnicima „mikro-opozicionih struktura“ ističući da će se većina njih kretati oko cenzusa od 3 odsto, te njima referendum znači za pridobijanje poena odnosno glasova.

– Referendumska kampanja je dobar poligon da steknu lake političke poene, da potvrde pravovernost svojim lojalnim biračima, pa čak i da probaju da blago zagaze u šire obode SNS prostora. Pitanje promene Ustava kod njih se, dakle, prikazuje u sklopu šire političke agende što oni vide kao uvertiru i šminkanje za same izbore u aprilu.  Ovo uglavnom rade preko desničarsko-populističkih motiva o stranom neprijateljskom delovanju prema Srbiji što je, po njihovom marginalnom mišljenju, suština promene Ustava – primećuje Nikolić.

Sve to, međutim, po njegovoj oceni, ima veoma ograničen domet uticaja na izborno ponašanje građana, „pa neće nikako značajno da utiče na preferencije pre i tokom izbornog dana 3. aprila“.

Nemogućnost glasanja na Kosovu je ugrožavanje prava

Odluka da se referendum za izmenu Ustava Srbije neće sprovoditi na tertitoriji Kosova i Metohije, koju je doneo kosovski premijer Aljbin Kurti, za Miloša Nikolića predstavlja ugrožavanje prava i sloboda građana Srbije koji bi možda želeli da ta svoja prava iskoriste. „Činjenica je da nije u velikom broju država omogućeno prijavljivanje i glasanje iz dijaspore, ali je Priština mogla da pokaže gest dobre volje i da ponudi da ovo logistički organizuje“, smatra on. Sa druge stane, Nikolić dodaje da „nije siguran“ koliko je iz Beograda insistirano da se ovo pravo građanima omogući. „Verovatno je doneta politička odluka da se spor oko ovoga ne produbljuje što je samo još jedan od pokazatelja koliko režim zapravo želi ovaj referendum da ”odradi” i da ga što pre zaboravi“, navodi on.