Nikolićev kabinet: Ne spremamo doček Medvedeva u oktobru 1Foto: FoNet Nenad Djordjevic

Dmitrij Medvedev, premijer Ruske Federacije, neće u oktobru doći u zvaničnu posetu Srbiji. Uprkos medijskim najavama i naznakama državnog vrha da bi ruski premijer mogao da doputuje u oktobru u Beograd, to se neće dogoditi.

Kako su za Danas rekli u Predsedništvu Srbije, nema nikakvih najava da Medvedev dolazi u Beograd. U suprotnom, kažu sagovornici Danasa sa Andrićevog venca, u Predsedništvo bi uveliko stigla agenda posete i već bi se radile pripreme za dolazak ruskog premijera. Reč je o, ističu Danasovi sagovornici, poseti vrlo važnog gosta, tako se pripreme ne mogu raditi dan za dan. Zaključak je da se ni ova, medijski vrlo intenzivno najavljivanja poseta, neće dogoditi ovog meseca.

Inače, Dmitrij Medvedev je trebalo da poseti Srbiju još u aprilu ove godine, tokom izborne kampanje, pa je to odloženo za vreme posle izbora, odnosno za jun mesec. Kako Vlada Srbije nije bila formirana sve do avgusta, najavljivano je da će Medvedev doputovati u Srbiju odmah nakon konstituisanja nove vlasti. Međutim, krajem avgusta u Srbiju je doputovao DŽozef Bajden, potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država, pa su mediji objavljivali nezvanične informacije o tome da nije bilo zgodno da se odmah potom u Srbiji pojavi i Medvedev. Sledeće i poslednje najave o poseti Medvedeva usledile su u septembru, da će ruski premijer doputovati u Srbiju u prvoj polovini oktobra.

U međuvremenu, gotovo posle svakog sastanka ruskog ambasadora Aleksandra Čepurina sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem ili nekim drugim visokim zvaničnikom Srbije, unazad mesecima, u saopštenju za javnost se navodi da su dogovarani detalji posete ruskog premijera koja bi uskoro trebalo da usledi. Šta je stvarni razlog višemesečnog odlaganja dolaska premijera Ruske Federacije u zvaničnu posetu Srbiji Danas nije uspeo da sazna ni u kabinetu premira Vučića ni u kabinetu predsednika Nikolića.

Postoji nekoliko razloga o kojima mediji spekulišu, a jedan se odnosi na sporni status ruskog humanitarnog centra u Nišu. Sporazum Srbije i NATO o saradnji u oblasti logističke podrške predviđa slobodu kretanja i diplomatski imunitet svim pripadnicima NATO u našoj zemlji, kao i privilegije koje sleduju diplomatama po Bečkoj konvenciji. Nakon što je Skupština Srbije u februaru mesecu ove godine ratifikovala Sporazum o saradnji sa NATO koji predviđa slobodu kretanja i imunitet svim pripadnicima NATO, iz Moskve su stigli zahtevi da se isti status dodeli i ruskom centru u Nišu. Taj sporazum omogućio je da NATO sa Vojskom Srbije razmenjuje poverljive informacije i opremu. Propis je široko otvorio vrata za još čvršću saradnju Srbije i NATO, odnosno Alijansine Organizacije za podršku i nabavku (NSPO) i Agencije za podršku i nabavku (NSPA).

Prema saznanjima Danasa, premijer Vučić protivio se potpisivanju sličnog sporazuma sa Rusijom, dok predsednik Nikolić u tom zahtevu nije video ništa sporno.
Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu podstiče pitanje da li je njegova svrha zaista pružanje pomoći u slučaju prirodnih katastrofa, objavio je juče AP, a prenela agencija Beta. U tekstu pod nazivom“Unutar ruske ‘špijunske baze’ na Balkanu“, AP navodi da neke zapadne nevladine organizacije i vojni analitičari veruju da su Rusi napravili „malu prerušenu bazu koja prisluškuje američke vojne interese na Balkanu“, ali ne daje dokaze za te tvrdnje.

– U komandnoj sobi nalaze se veliki ekrani za nadzor, u skladištu spasilačka oprema, a nezavršena siva betonska zgrada služi kao centar za obuku – opisuje novinar AP-a humanitarni centar koji je nedavno posetio.

Zapadni analitičari navode da je baza odgovor Kremlja na širenje NATO u regionu. „Ako je vojna operacija, to bi bila prva baza Kremlja u Evropi izvan bivšeg Sovjetskog Saveza od kolapsa Varšavskog pakta početkom 90-ih. Zvaničnici EU su rekli da ako Srbija postane članica, moraće da se uključi u programe Unije za pomoć u vanrednim situacijama i da napusti ruske programe. Ruski partner u centru je Ministarstvo za vanredne situacije, moćna poluvojna jedinica čije aktivnosti uključuju pomoć u katastrofama, ali obavlja poslove i za ruske bezbednosne službe“, piše AP.
Američka agencija podseća da je tadašnji ruski ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu na otvaranju centra 2012. rekao da su spekulacije da Moskva želi da napravi vojnu bazu u Srbiji „čista izmišljotina“.

Zvaničnici NATO nisu želeli da daju izjavu o prirodi baze, rekavši samo da „nisu previše zabrinuti za njenu ulogu, koja god da je“. Novinar AP navodi da je tokom posete našao „malo vidljivih dokaza“ da se mesto koristi za bilo šta drugo osim za borbu protiv poplava, šumskih požara ili drugih prirodnih katastrofa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari