Nikoliću može da se osveti preterani optimizam

U ostvarivanju kontakata s Holandijom veću ulogu bi trebalo da ima ambasada Srbije u toj zemlji, ističe u razgovoru za Danas Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta Demokratske stranke i Odbora za inostrane poslove Skupštine Srbije.

Na koji način će Srbija pokušati da utiče na stav Holandije u vezi s daljim evropskim integracijama?

– Naš odnos s Holandijom je ispao dosta čudan. Ta zemlja je zainteresovana za demokratske promene u Srbiji i mogli bismo da imamo bogatu kulturnu razmenu. Ali, sve to dobija nesrećni prizvuk zbog Srebrenice i Ratka Mladića. Za sada je napravljen mali prodor u odnosima, jer je Holandija pristala da Srbija dobije belu šengensku listu. Sada je potrebno da stupimo u kontakt s njihovim parlamentarcima, kako se situacija oko deblokade Prelaznog trgovinskog sporazuma ne bi dalje prolongirala.

Da li smo mogli ranije da krenemo u lobiranje Holandije, pre svega kroz uticaj na tamošnje javno mnjenje?

– Mogli smo i to smo i radili. Sada je potreban nešto oficijelniji pristup. Pozvaću predsednika Spoljnopolitičkog odbora holandskog parlamenta da sa delegacijom dođe u Srbiju i uveri se da je ovde većina raspoložena za punu saradnju s Hagom. Naša delegacija bi uzvratila posetu i razgovarala s holandskim parlamentarnim partijama, jer među njima ima i onih koje se zalažu da se odvoji pitanje traganja za Mladićem od ubrzanja integracija. Srpska ambasada u Holandiji treba da upoznaje holandsku javnost da smo mi kulturna zemlja s kojom se može sarađivati. Ne treba da čekamo na pritisak drugih zemalja na Holandiju. Pitanje je i koliko je on jak i iskren. Ambasadu možda treba pojačati s jednim ili dvojicom diplomata koji bi se bavili kulturnim i drugim političkim pitanjima.

Šta bi DS mogla da uradi na uspostavljanju boljih odnosa?

– Pokušaćemo preko Socijalističke internacionale da uspostavimo kontakt sa socijaldemokratskom partijom Holandije (Laburisti), kako bismo dobili njihovu podršku.

Nedavno ste se vratili sa sastanka Saveta Evrope, gde se najčešće govori o Kosovu.

– Ovo zasedanje Saveta Evrope je, kada je reč o Srbiji, bilo relativno mirno. U Političkom komitetu SE pripremljen je preliminarni izveštaj švedskog poslanika koji je imao zadatak da ispita stanje na Kosovu. Međutim, naša delegacija je na taj izveštaj imala formalne primedbe, pre svega da li su, gde i kako svi relevantni činioci saslušani. Izvestilac će, nadam se, u narednom izveštaju dati više detalja o stanju ljudskih prava na Kosovu, ne ulazeći u njegov status.

Da li je bilo reči o prijemu Kosova u Savet Evrope?

– Takvog zvaničnog zahteva za sada nema. Moramo da budemo spremni za tako nešto, kako bismo blagovremeno sprečili da to pitanje „na mala vrata“ ne postane tema SE. Ta tema će se nametnuti ako ne na jesenjem, onda na zimskom zasedanju.

Kako procenjujete da će se završiti pregovori o formiranju vlasti u Zemunu i Voždovcu?

– Izbori u nekoliko opština nisu reprezentativni, ali mogu da budu signal upozorenja da stranke treba ozbiljno da pristupe svojim unapređenjima. Kada je reč o DS, izjasnili smo se da ne želimo da ulazimo u koalicije. Sada naši koalicioni partneri mogu da vode razgovore, ali isključivo o lokalnim problemima i da pregovaraju na tom nivou. Videćemo da li to može da utiče na koaliciju u Vladi ili ne.

Da li eskalacija socijalnog nezadovoljstva na jesen može dovesti do vanrednih izbora?

– Ne vidim trenutno nikakav razlog za to, jer postoji stabilna većina u parlamentu. Ne očekujemo socijalne nemire i nezadovoljstva, mada je ekonomska situacija veoma ozbiljna i tu se moraju vući pažljivi potezi koji ne bi trebalo da izazovu uznemirenost građana. Sada postoje i neki neubedljivi i mlaki napori ka okupljanju desne opozicije, koji mi nisu jasni. Bilo bi dobro da osim poena koje ćemo dobiti stavljanjem na belu šengensku listu, uspemo da se dogovorimo s Holanđanima, jer bi to bilo ohrabrenje svima onima koji još uvek veruju u EU.

Kolika je realna snaga Tomislava Nikolića? Da li je zaista bliži Koštunici ili je formalna saradnja DS i SNS moguća?

– Problem SNS je u tome što na osnovu izbora u nekoliko opština želi da stvori utisak velike snage i pobede. Taj preterani optimizam može im se osvetiti. Ostaje problem njihovog identiteta i profilisanja, a ne samo koalicionog kapaciteta. Pozdravljam svaki korak napred stranaka koje su bile više ili manje antievropske. Neke od njih su sada na evropskom putu.

Koja se stranka pokazala kao bolji koalicioni partner, SPS ili G17 plus?

– Ne znam, to ministri u Vladi bolje znaju. Mislim da se lakše sarađuje sa SPS, bar tako kažu pojedini ministri.

Kako objašnjavate poteze lidera G17 plus? Da li je to priprema za nove izbore ili reformisanje stranke u strahu od bliskosti DS sa socijalistima?

– To su višeznačni signali. Da se pomalo ucene koalicioni partneri i da se kaže da G17 nije bez alternative, da se pridobiju neki novi saveznici u slučaju izbora, ali, s druge strane, to može da znači i to da su se neki koji računaju da će zauzeti njihovo mesto u Vladi, prevarili.