Ninić: Izbori ne mogu „pasti“ po automatizmu

Prema njegovim rečima, sud ne želi da radi posao Republičke izborne komisije, ne želi da otvara džakove i ulazi u suštinu, već sud obično odbija prigovore i potvrđuje odluke RIK-a ili ukida odluke RIK-a i vraća im na ponovno odlučivanje.

– U slučaju Dosta je bilo više od 2.700 prigovora je rešeno po upravnim žalbama i Upravni sud je vrlo decidno te prigovore usvojio i poništio odluke RIK-a. Kada se analizira sadržina sudskih presuda, jasno je da je RIK kao prvostepeni organ odlučivanja učinio bitnu povredu pravila postupka prilikom glasanja, jer na samoj sednici RIK-a glasanje nije obavljeno u skladu sa poslovnikom; nije bilo izjašnjavanja „za“, „protiv“ i „uzdržan“, nego se prigovor smatrao odbijenim zbog nedovoljnog broja glasova „za“. Drugo, RIK uopšte nije ispitivao da li su prigovori DJB osnovani, to jest da li imaju činjeničnu podlogu, ili su generički. Sud je to utvrdio u svojim presudama i ukinuo odluke RIK-a, navodi Ninić.

Prema njegovom viđenju, sud je taj koji je uneo pometnju, jer u obrazloženju odluka nije rekao rečenicu „RIK će ponoviti postupak odlučivanja“. Pošto sud to nije rekao, ukazuje Ninić, a Zakon o izboru narodnih poslanika ne reguliše to pitanje, u ovom slučaju se moraju primeniti propisi koji tu pravnu prazninu popunjavaju.

– U ovom slučaju, primenjuje se Zakon o upravnom postupku (ZUP) i Zakon o upravnim sporovima (ZUS). Iz sudske presude proizilazi da je ona doneta na osnovu člana 41 stav 1 i 2 ZUS-a. U njemu se kaže da kada sud poništi odluku prvostepenog organa, da će predmet vratiti prvostepenom organu na odlučivanje, osim ukoliko nije neophodno donošenje nove odluke. U konkretnom slučaju, tačno je da presuda i njeno obrazloženje ne sadrži jasnu instrukciju da će se predmet vratiti RIK-u na ponovno odlučivanje. Međutim, po pravilima opšteg upravnog postupka, prigovor se ne može anulirati, arhivirati ili baciti. Postupak nije okončan. Prvostepeni organ, to jest RIK, mora da ponovi postupak odlučivanja. Rok za odlučivanje je ponovo 48 sati – objašanjava Ninić.

Prema njegovim rečima, pravni tim DJB-a ima drugačije mišljenje i smatra da, pošto te nove odluke nisu donete u roku od 48 sati od kada su prigovori primljeni u RIK, po sili zakona biračka mesta se obaraju i izbori se ponavljaju.

Ninić kaže da DJB stoji na stanovištu da su izbori poništeni, da su biračka mesta pala i da mora ponovo da se glasa, što je, prema njegovom mišljenju, pravno neprihvatljivo.

– Ja prosto ne mogu da verujem da mi sad treba da prihvatimo da je taj iskrivljen stav i improvizacija pravilno tumačenje propisa. Nije ovo prvi put da kada Upravni sud poništi neku odluku RIK-a, da se odluka vraća RIK-u na ponovno odlučivanje. Ukoliko bi tumačenje DJB-a bilo tačno i pravilno, to bi značilo potpuni haos, ne samo na ovim izborima, nego na svakim. Ovde nema automatskog obaranja biračkih mesta, zato što je postojala redovna procedura odlučivanja – naglašava Ninić.

On dodaje da postoje presude u kojima je Upravni sud rešavao u sporu pune jurisdikcije, te da ta presuda glasi „usvaja se prigovor birača, poništava se odluka izborne komisije, raspušta se birački odbor, sprovode se novi izbori“. U ovom slučaju, ukazuje Ninić, takve presude nema.

– Ako hoćemo da ceo slučaj relativizujemo, mi možemo od ovoga da pravimo rijaliti, ali ja sam smatrao, zbog velikog upita ljudi koji mi veruju, za shodno da im objasnim i da iznesem svoj stav. Ja sam zbog ovog svog stava celu noć i ceo dan „linčovan“ u SMS porukama. Mi ovde moramo da napravimo malo distancu od politike i da se držimo isključivo struke i prava, da ne šaljemo lažnu iluziju građanima i da ne ubijamo ovo malo volje što je ostalo kod ljudi. Treba napraviti balans između emocija, patetike, manipulacije i pravnog poretka – zaključuje Ninić.