„Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno izjavio da će nova vlada još intenzivnije raditi na evrointegracijama, ali da neće biti antiruska. Dakle, nismo neutralni, a ako je izjava predsednika pouzdan indikator, vlastima je najbliži Brisel“, ističe u razgovoru za Danas Siniša Atlagić, profesor Fakulteta političkih nauka i rukovodilac Centra za ruske studije pri FPN.
*Posle perioda intenzivnih diplomatskih poruka, poseta i različitih vidova pritisaka iz pravca Zapada prema Srbiji zbog održavanja dobrih odnosa sa Rusijom, čini se da je ovakva aktivnost opala. Mislite li da smo uspeli da se izborimo za „neutralnu“ poziciju ili smo sada Bliže Kremlju nego Briselu i Vašingtonu?
Da, čini se da pritisak Zapada na Srbiju nije tako snažan kakav je bio tokom proleća, pogotovo ako se setimo reči predsednika Republike kako se tada suočio sa najžešćim ucenama od dolaska njegove partije na vlast u zenlji 2012. godine. Ili, jednostavno, nismo informisani o pritiscima u ovom trenutku.
Srbija je, zvanično, svoju poziciju u odnosu na sukob odredila glasanjima u UN-u. Neuvođenje sankcija ne podrazumeva nužno neutralnost. Ovakav potez može biti posledica stava da sankcije nisu način rešavanja problema. Uostalom, ni sve zemlje EU ne bi uvele sankcije da nije bilo pritiska iz Vašingtona. Konačno, predsednik je nedavno izjavio da će nova vlada još intenzivnije raditi na evrointegracijama, ali da neće biti antiruska. Dakle, nismo neutralni, a ako je izjava predsednika pouzdan indikator, vlastima je najbliži Brisel.
*Kako ocenjujete dosadašnju politiku vlasti i u Srbiji i „manevre“ predsednika Aleksandra Vučića po pitanju sankcija Rusiji?
Čini mi se da je taj manevarski prostor u granicama koje je odredila EU. S obzirom da se sankcije Rusiji uvode u nekoliko brzina zbog potreba pojedinih evropskih zemalja i da bi u vezi sa nekim proizvodima mogle biti i olabavljene, ne može se očekivati da Srbija, kao zemlja koja je kandidat ali još nije članica organizacije, ispunjava obaveze koje ne ispunjavaju ni sve članice. Mislim da je manevarski prostor koji spominjete u okvirima ove tolarancije koja je rezultat unutarevropskih razmimoilaženja.
*Šta je presudno za opredeljenje Beograda da održava dobre odnose sa Moskvom – da li je to zavisnost u oblasti energetike, ili politička zavisnost aktuelnog režima u Srbiji od proruski orjentisanih glasača, nešto treće?
Većina birača u Srbiji, dakle ne samo birača vladajućih partija, jeste na ruskoj strani i to ne samo u ukrajinskom sukobu, nego i u sporenjima Rusije i Zapada u širem smislu. Ovo opredeljenje je dugoročno i nije samo u vezi sa aktuelnim događajima. Energetska zavisnost je ogromna. Uz ovo, Ruska Federacija kao stalna članica Saveta bezbednosti UN je branilac teritorijalnog integriteta Srbije. Ni sa jednom drugom zemljom ili organizacijom Srbija nema ovako specifične konekcije. Svaka odgovorna vlast u Srbiji, odgovorna prema narodu i državi, ovo, jednostavno, mora da ima u vidu.
*Kako Vi tumačite to što je, prilikom davanja statusa kandidata za članstvo u EU Ukrajini, rečeno da će se pitanje okupiranih oblasti na teritoriji te zemlje u procesu evrointegracija rešavati po modelu Srbije i Kosova?
Znači li to, s obzirom da je Srbija već kandidat, da je Kosovo okupirana oblast koja će, po oslobođenju i povratku u političko-pravni sistem Srbije, biti obuhvaćena kandidaturom, odnosno članstvom u EU? Ili će se tražiti „međusobno priznanje“ Kijeva i teritorija koje su proglasile nezavisnost i onih koje će ga možda tek u budućnosti proglašavati? Apsurdno je iniciranje i prihvatanje kandidature za članstvo jedne zemlje a da se pritom ne zna čime će ona raspolagati u najskorijoj budućnosti, hoće li uopšte imati elemente državnosti. Dodatno, EU ne predstavlja garant Ukrajini u bilo kom smislu. Posmatrano iz ugla političke propagande, koja je u fokusu mog istraživačkog interesovanja, kandidatura Ukrajine za članstvo u EU je čist propagandni čin.
*Sa druge strane, vidimo da se sada pred Srbiju u procesu pregovora stavlja zahtev za „međusobnim priznanjem“ Srbije i Kosova – da li to nas udaljava od EU i približava Rusiji, iako se čini da je cilj EU bio upravo suprotno?
Poruka da je zadatak buduće vlade da radi kako bi se zemlja brže priključila EU, upućena građanima Srbije posle poruke da je „međusobno priznanje“ uslov za ulazak u u EU, otvara prostor arbitrarnim interpretacijama, između ostaloga i da je Šolc u svakom slučaju računao na ovakvo opredeljenje srpskih vlasti. Mislim da sam odgovorom na vaše prvo pitanje odgovorio i na ovo.
Novi DSS ne odstupa od svojih stavova
*Nova Demokratska stranka Srbije, čiji ste potpredsednik, najavila je proteste ako Beograd uvede sankcije Rusiji. Mislite li da je to scenario od koga vlast u ovom trenutku najviše strahuje?
Ne znam od čega vlast strahuje. Što se tiče Novog DSS-a, stavovi o temama o kojima smo razgovarali su jasni, neprotivurečni i u vezi sa njima nema odstupanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.