Nismo za to da Šutanovac predvodi zajedničku listu

Iako opšte zapošljavanje u Srbiji zavisi najpre od toga šta Vlada (ne) preduzima, Beograd u ovom pogledu ima dosta specifičnosti i bolje šanse od ostalih gradova u Srbiji. Jedna od ideja jeste saradnja Grada Beograda sa zadužbinama i fondacijama koje se bave naukom, kulturom, ljudskim pravima da, uz gradske podsticaje, dodeljuju stipendije i/ili povoljne kredite za brzu prekvalifikaciju u obimu koji ne može ili neće da obezbedi država, kao i za dodatno školovanje, kaze za Danas Vesna Rakić Vodinelić, kandidatkinja Nove stranke za gradonačelnicu Beograda, objašnjavajući kako rešiti socijalna pitanja u Beogradu, smanjiti nezaposlenost mladih, za šta Nova ima plan koji predviđa smanjenje nezaposlenosti za trećinu u naredne četiri godine.

Ona dalje navodi da uz davanje poslovnog prostora bez naknade mladim ljudima za otpočinjanje prvog posla, što pojedine beogradske opštine već praktikuju, Grad Beograd mora objaviti pouzdane podatke o prostoru kojim raspolaže i odrediti njegovu namenu, kao i produžiti vreme korišćenja bez naknade ili uz netržišnu naknadu, na osnovu javnog konkursa u sasvim otvorenoj proceduri.

– Budući da nemaju svi sposobnosti ili pretenzije za samostalni posao, iz gradskog budžeta za kulturu, obrazovanje i socijalne potrebe (koji mora biti makar udvostručen, a to je moguće u odnosu na ostale stavke) mora se nameniti deo za prvi posao mladih ljudi u ovim oblastima. Sve ovo podrazumeva raskid sa dobro uhodanom praksom stranačkog zapošljavanja i sa gomilanjem savetnika ili tzv. savetnika u gradskoj upravi i javnim preduzećima – kaze naša sagovornica.

* Nova stranka ne isključuje mogućnost ulaska u opozicionu koaliciju. Koliko ste spremni da čekate dogovor?

– Takvi dogovori imaju smisla samo dok ne protekne nekoliko dana od raspisivanja izbora.

* Da se nije desilo da Saša Janković odbije da preuzme Novu, da li bi vam njegova politika oko Kosova ili Rusije bila jasna i bliska?

– Saša Janković je kritikovao pojedine poteze vlasti koji su vezani za pregovore o Kosovu, sadašnji i budući status, kao i tamošnje nedavne izbore. Neki elementi te kritike su, po mom sudu, bili umesni, drugi nisu. No, o budućnosti Kosova, o tome kako će se prihvatiti to da Kosovo postaje nezavisna država, a blizu kraja je tog puta – Jankovićev stav nisam zapravo saznala. Za današnje političko stanje autoritarnog populizma u Srbiji kritički Jankovićev ton prema EU bio bi opravdan kada ovde ne bi bilo toliko lošije nego u Evropi – u svakom pogledu – od nepostojanja vladavine prava, preko nepouzdanog pravosuđa i suzbijenih i ugašenih medija, do svakodnevnog neveselog života, a to su inače pitanja koja Janković ističe u prvi plan. Za sve ovo Srbija se može ugledati na Evropu. Rusija nije uzor za vrednosti koje sam spomenula. Bez tih vrednosti, međutim, nema demokratije. Demokratiju guši svaka autoritarna vlast i to je naš izvorni problem. Tu se mora biti jasan, na to opozicija treba da usredsredi svoju kritiku i svoj stav. Dakle – kratko: stavovi nisu jasni, pa time ne mogu biti ni bliski.

* Kako vi shvatate to što Jankoviću desna orijentacija Vuka Jeremića uopšte ne smeta? Vidite li sličnosti u politikama Jankovića i Jeremića i da li bi vam da ste ostali uz Jankovića odgovarala saradnja sa Jeremićem?

– Na početku svoje političke karijere, dok je bio kandidat za predsednika Republike, Saša Janković je dosta jasno odredio svoju političku poziciju – u političkom smislu sebe je video kao čoveka centra sa socijal-demokratskim naklonostima i liberalnim poimanjem ljudskih prava i njihove zaštite. Jeremić se takvim nije predstavljao, ni u prošlosti kada je bio ministar inostranih poslova, a ni danas. On postupa kao nacionalista, ne samo simbolički, nego i verbalno. Možda svoj blizak odnos zasnivaju na tezi da se opozicija mora ujediniti po svaku cenu, bez obzira na ideološke razlike – i u tom pogledu nisu usamljeni. Meni lično saradnja sa Jeremićem nije politički izbor i teško mogu da zamislim političke uslove u kojima bi se odvijala, a odista ne verujem da bi bila uspešna. Ali, ja nisam profesionalna političarka. No, to neću ni postati.

* Koliko je Nova blizu dogovora sa DS o zajedničkom nastupu i koji su vaši uslovi za tu saradnju? Da li ste spremni da podržite Šutanovca za gradonačelnika?

– Nova stranka i Demokratska stranka vode razgovore koji još nisu postali politički dogovor, a u Novoj nema entuzijazma prema ideji da predsednik Demokratske stranke predvodi eventualnu zajedničku listu. Uostalom, ni on sam nije doneo odluku o svojoj kandidaturi.

* Da li je moguć dogovor sa inicijativom Ne davimo Beograd i pod kojim uslovima?

– Taj dogovor je moguć. Sa Inicijativom Ne da(vi)mo Beograd nisam ni pokušala da razgovaram o političkim uslovima nastupa na izborima. Inicijativa nije politička stranka i ne prihvata da se ponaša kao da jeste. Taj stav je jasan i poštujem ga. Inicijativa nastoji da uveri građane u neophodnost individualnog političkog delovanja, najpre na lokalnom planu i da objasni koliko je takvo delovanje važno. Takođe, imaju zanimljive ideje o tome kako bi se mogao organizovati demokratski postupak sastavljanja liste kandidata za izbore. To su nove ideje u našoj sredini, koje zaslužuju da ih razmotre političke stranke, a i drugi koji nameravaju da sudeluju na izborima.

* Ukoliko uz beogradske budu raspisani i parlamentarni izbori da li je Nova spremna da i na njih izađe samostalno?

– Budući da za beogradske izbore još nema obavezujućeg dogovora za zajednički nastup, Nova stranka se priprema za samostalan nastup na izborima. Rano smo javno izneli naš cilj – imati odbornike u Skupštini grada Beograda, koji će na vreme obaveštavati javnost o odlukama koje se predlažu i koje budu donete i objasniti njihov značaj za svakog građanina, na jednostavan i svima razumljiv način, pazeći na opšte interese. Redovni izbori u Beogradu treba da se održe u martu mesecu naredne godine i to je politička činjenica koje se treba držati. Ozbiljna opozicija ne sme da nagađa kad će vlasti pasti na pamet da raspiše vanredne parlamentarne izbore, niti treba da se obazire na dvosmislene poruke koje ta vlast emituje. Ako se ova sadašnja vlast, naročito njen vrh, poigravaju sa samom idejom izbora, izigravajući Ustav, takvom maniru opozicije ne sme podlegati.

* Kako vidite rešenje za spomenik Zoranu Đinđiću i mislite li da je rešenje koje Nova ima bolje?

– Zaista nemam osnova da budem estetski sudija, niti da sudim o simbolima. Uverena sam da moj utisak nema nikakve relevancije. Zvanično, a po svemu sudeći i konačno, građani Beograda treba da očekuju simbol strele kao spomenik Zoranu Đinđiću. Strela treba da označi energiju i zaustavljeni put Zorana Đinđića. Neka od simboličkih značenja strele danas su kodirana. Ima verovanja da, nezavisno od konteksta, slomljena strela simbolizuje mir, a zakrivljena strela radikalan otklon i promenu pravca. Autori spomenika su objasnili simboličko značenje, a to su učinili i neki političari. U ovako predstavljen spomenik Đinđiću svako može unositi sopstveno tumačenje – tako da preovlađujućeg suda javnosti o njegovoj važnoj ulozi u našem političkom i svakodnevnom životu – u ovom spomeniku nema. Ne znam da li je takav sud bio očekivan ili ne. Ne znam, jer građane ovog grada o tome niko nije pitao.

Vlast se ponaša kao da ona diže spomenik Đinđiću, a ne građani

* Šta mislite o argumentu Biljane Srbljanović koja kaže da Vučić ne diže spomenik Đinđiću već građani svojim novcem?

– To da će građani Beograda dići spomenik svojim novcem je činjenica, ali samo jedna činjenica. Ostale bitne činjenice jesu da se ova vlast ponaša baš kao da ona podiže spomenik Đinđiću, da je percepcija dobrog broja građana da baš sam Vučić podiže taj spomenik, da je za takvu percepciju najpre odgovorna baš ova vlast, i to da se spomeničko pitanje pojavljuje kao „argument“ za prebacivanje javnog govora na temu ko je trebalo da podigne spomenik Đinđiću, kad, zašto to nije učinjeno, šta su tu udarničke zasluge ove vlasti. Tako stižemo do još jednog političkog simbola sumorne beogradske svakodnevice. Strela-spomenik će tek biti podignut, petparačke strele već su odapete.