Njet u teoriji, da u praksi: Šta znači to što Moskva referendume „brani“ Kosovom? 1Foto: EPA-EFE/ILYA PITALEV/SPUTNIK/KREMLIN POOL MANDATORY CREDIT

Nakon izjava Putina, Moskva se prvi put i u zvaničnom dokumentu ministarstva spoljnih poslova pozvala na Kosovo, da bi dokazala da su referendumi u ukrajinskim oblastima o pripajanju Rusiji u skladu sa međunarodnim pravom. Znači li to da Beograd uzaludno očekuje pomoć Moskve u zaštiti svog interesa na Kosovu? Ukrajinski ambasador za N1 kaže da je nemoguće porediti Ukrajinu i Kosovo.

Njet u teoriji, Da u praksi – ako može Kosovo, onda mogu i Lugansk, Donjeck, Herson i Zaporožje. Moskva zaključila da su referendumi održani u skladu sa standardima i principima međunarodnog prava i u diplomatskom dokumentu navela slučaj Kosova, ali ne da bi zaštitila interese Srbije.

„Narod Donbasa i juga Ukrajine iskoristio je svoje zakonsko pravo na samoopredeljenje u skladu sa Poveljom UN, međunarodnim sporazumima o ljudskim pravima iz 1966. godine, Završnim aktom OEBS iz Helsinkija iz 1975. i presudom Međunarodnog suda pravde UN o Kosovu 22. jula 2010. Ova poslednja potvrđuje da jednostrano proglašenje nezavisnosti jednog dela države ne krši nijednu normu međunarodnog prava“, navodi rusko MSP.

„Tim pozivanjem na odluku Međunarodnog suda pravde samo pokazuju da ih apsolutno zanima samo kako da oni sprovedu ta svoja osvajanja teritorija, a Kosovo ih ne zanima“, kaže Isak Vorgučić.

Ukrajinski ambasador Volodimir Tolkač objašnjava da je Kijevu sve teže da razume argumente Beograda da ne uvodi sankcije Moskvi. A u saopštenju ruskog ministarstva spoljnih poslova vidi paradoks.

„Postoje stvari koje se ne mogu porediti, zaista je smešno upoređivati referendume koji su održani na Kosovu pod monitoringom međunarodnih posmatrača i koji su se spremali godinama i referendume koji se održavaju pod pretnjama oružanih snaga Rusije i koji nemaju nikakav pravni osnov. Uvek smo podržavali princip teritorijalnog integriteta Srbije bez obzira na to što nam je i danas pozicija Kosova bliža nego pozicija Srbije i to ćemo raditi i u budućnosti“, kaže on.

Oni sa stavom da veći deo Srbije podržava Rusiju i da se sankcijama EU ne treba pridružiti, iznose i zaključak da vlast balansira između podrške Moskvi zbog odbrane Kosova, ali i istovremene lagane predaje Kosova.

„Mi vršimo mnoge ustupke Zapadu i polako gubimo Kosovo i ja mislim da Zapad to čak i toleriše što se ne okrećemo protiv Rusije zato što imaju za cilj da zaokruže okupaciju Kosova i otmicu Republike Srpske i poručuju Beogradu dajte nam u meri u kojoj to možete da javnost ne reaguje Kosovo i odradite posao oko Srpske, a Rusija će doći na red“, kaže Dragomir Anđelković.

Pa koliko boli najnoviji ruski rulet sa Njet i Da u vezi sa slučajem Kosovo? Komentar predsednika države za sada nismo čuli, a možda i ne boli.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari