Njujork Tajms: Samit u Berlinu – sahrana za ideje o podelama i razmeni teritorija

U tekstu o jučerašnjem samitu Zapadnog Balkana sa liderima Francuske i Nemačke, u Berlinu, list je podsetio da su predsednici Kosova i Srbije Hašim Tači i Aleksandar Vučić, na sastanku u Austriji prošlog avgusta nagovestili da bi konačno rešenje moglo podrazumevati razmenu teritorija i promenu granica.

Tači veruje da bi takav sporazum rezultirao srpskim priznavanjem Kosova, ali se kosovski premijer Ramuš Haradinaj oštro protivi bilo kakvim teritorijalnim ustupcima, opisujući tu ideju kao „prečicu ka tragediji“, piše list dodajući da se taj njegov stav pokazao kao moćno oružje u dugom rivalstvu sa Tačijem.

List citira diplomatu, direktora Kosovskog instituta za politička istraživanja i razvoj Ljuljzima Pecija da je građanima dosta prepirki i da su Tači i Haradinaj „lideri prošlosti“ a „njihovi animoziteti toksični za budućnost Kosovo koje bi trebalo da bude  multietnička i građanska država s ljudskim pravima za sve“.

„Njihov sastanak u Berlinu bio je sahrana za etničke podele i ideje o razmeni teritorija koje nisu deo projekta budućnosti u ovom regionu“, rekao je Peci.

Sporazum o zameni teritorija podrazumevao  bi veliki pomak u stavovima nemačke kancelarke koja je ranije izjavila da granice na Zapadnom Balkanu nisu predmet pregovora, piše NYT i dodaje da nemačke diplomate upozoravaju da bi prekrajanje granica u regionu moglo značiti katastrofu.

Pozivajući se na zapadne diplomate list, međutim, dodaje da ima i drugih koji veruju u ideju o promeni granica, kao što su Austrija i Mađarska.

Šefica za spoljnu politiku EU Federika Mogerini podržala je ideju ukoliko bi razgraničenje bilo u skladu s međunarodnim i evropskim pravom. Na iznenađenje mnogih, Džon Bolton, savetnik za nacionalnu bezbednost Trampove administracije, rekao je prošle godine da bi SAD bile otvorene za takav dogovor, piše NYT.

Ali, emocije su se pojavile kada su Vučić i Tači izneli ideju o razmeni teritorija, piše list i dodaje da pojedini analitičari veruju da bi to onemogućilo raspravu o bilo kakvom rešenju, uvelo Kosovo i Srbiju u spiralu poteza „milo za drago“ i produbilo podele između dva društva.

„Moramo se usredsrediti na širu sliku. Potrebno nam je konačno rešenje između Srbije i Kosova kako bi Kosovo dobilo mesto u UN a Srbija bila postavljena na put pristupanja EU“, rekao je ekspert za Balkan Džejms Ker Lindzi.

Američki dnevnik dodaje da „u Srbiji, suočenoj s višemesečnim protestima opozicije, Vučić koristi pritisak Zapada na Beograd kao izgovor za jačanje autoritarne vladavine i zadržavanje čvrste kontrole nad privredom zemlje“ i citira njegove izjave pred jučerašnji sastanak u Berlinu da „Srbiju guraju da prizna Kosovo i ne dobije ništa zauzvrat“.

Tekst o samitu u Berlinu NYT završava ocenom briselskog analitičara Srđana Cvijića da su Merkel i Makron tim sastankom „želeli da potvrde  da je EU u potrazi za konačnim rešenjem –  nastavkom dijaloga o normalizaciji odnosa bez razmene teritorija i pokušali da „rasprše narativ da Pariz i Berlin  stoje na suprotnim stranama mogućeg rešenja spora Kosova i Srbije“.