Obzirom na činjenicu da je u poslednjih pet godina samo za vanredne izbore izdvojeno 5.4 milijarde dinara sa obrazloženjem da će raspisivanje izbora doprineti nastavku ili ubrzanju reformi, što nije bio slučaj, postavlja se pitanje da li zaista postoji potreba za raspisivanjem novih „vanrednih“ izbora i u čijem bi oni bili interesu.
To pitaju iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju uz dodatno pitanje da li postoji potreba za raspisivanjem trećih vanrednih parlamentarnih izbora u poslednjih pet godina ili najave izbora u medijima služe za ispitivanje trenutnog rejtinga stranaka na vlasti i procenu snaga političkih protivnika,
„Održavanje izbora ide u korist svim političkim partijama jer su izbori i vanredni izbori veliki biznis za partije. Za novac koji je potrošen za vanredne izbore odnosno te 5,4 milijarde dinara mogli smo da izgradimo 18 vrtića, 12 škola i isplatimo više od 117 000 prosečnih plata. Takođe, izbori su za najveći broj građana jedino učešće u politici i česti izborni ciklusi, bez realne potrebe, nam pokazuju da se to učešće iz godine u godinu smanjuje“, izjavila je direktorka NKD-a, Milena Velojić.
Nalazi NKD-a pokazuju da svaki izbori usporavaju proces reformi jer u godinama kada imamo izbore parlament radi minimum 30 posto manje nego u neizbornim godinama. Za iznos budžetskih sredstava opredeljenih za vanredne izbore u poslednjih pet godina, Narodna skupština je mogla da radi bezmalo dve godine. Takođe, u izbornim godinama se čak 70 odsto zakona donosilo po hitnom postupku dok je u neizbornim taj procenat iznosio 45 odsto.
Od uvođenja višestranačja u Srbiji je održano 10 predsedničkih i jedanaest parlamentarnih izbora od kojih je čak osam bilo vanrednih.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
