Švajcarski list o Srbiji i Kosovu: Umesto da gura svoje rešenje, Zapad treba da ih natera da predstave sopstvene predloge

„Sada kada se istorija ponovo ubrzava, otvorena pitanja na Balkanu vraćaju se u fokus. Dobro je što se Brisel i Vašington sada bave tim problemom. Na istoku kontinenta besni stravičan rat u koji su duboko uvučene Evropa i SAD, i zato je imperativ da u sopstvenoj sferi uticaja ne bude sukoba koje bi Rusija mogla da iskoristi“, ocenjuje u komentaru za švajcarski Noje cirher cajtung njihov novinar i dobar poznavalac regiona Andreas Ernst, piše DW.

„Sada je zadatak da se regulišu odnosi Prištine i Beograda, i da se obezbedi suživot Albanaca i Srba. To je naravno sve samo ne jednostavno. Koliko god je nova energija iz Vašingtona i Brisela dobrodošla, postavlja se pitanje koliko su dobre njihove metode“, piše autor. „Čini se kao da nastavljaju po staroj šemi: ili puštaju stvari da idu kako idu ili diktiraju rešenje. U poslednjih deset godina primenjivala se ta prva, opuštena varijanta.“

Dobro promišljeni predlozi Zapada

Novinar švajcarskog lista ocenjuje da su Berlin i Brisel u predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću do sada videli garanta da stvari neće izmaći kontroli. „On je bio (i ostao) čovek statusa kvo. Kad je bilo kriza, brzo su se rešavale na vanrednim sednicama u Briselu.“

Međutim, „takav pristup deluje previše rizično u novom geopolitičkom kontekstu.“ Zato zapadne diplomate ponovo prave dugoročne planove i izneli su dobro promišljene predloge: „Srbija bi prema Kosovu treba da se odnosi korektno, kao i prema bilo kom svom susedu, ali ne mora da ga prizna po međunarodnom pravu. Nasuprot tome, Priština bi kosovskim Srbima trebalo da dozvoli zajednicu opština u kojoj ta manjina može sama sobom da upravlja.“

Potreban je obrnuti pristup

Obe strane, međutim, odbijaju taj predlog, piše švajcarski list: kosovski premijer Aljbin Kurti hoće odmah priznanje i neće Zajednicu srpskih opština, a Vučić hoće Zajednicu, a sve ostalo da bude po starom. „Zapadni pregovarači sada govore – možemo i drugačije. EU preti da će Srbima zavrnuti slavinu kojom stiže novac, a Amerikanci prete Kosovarima da ih politički više neće voleti.“

Autor Andreas Ernst predlaže sledeće: „Umesto da gura svoje rešenje, Zapadu bi bolje bilo da preokrene ploču i natera sukobljene strane da predstave sopstvene predloge“ – i to „posebno Beograd. Vučić godinama govori o istorijskom kompromisu između Srba i Albanaca, ali nikada nije rekao kako bi to moglo da izgleda.“

„Takav obrnuti pristup“, piše švajcarski novinar, „može da funkcioniše samo ako Zapad produktivno odgovori na te predloge. Do sada je dominirala ideja da Berlin i Brisel zapravo bolje znaju šta je dobro za ljude na Balkanu. To je tvrdokorno, kvazikolonijalno držanje.“

Zapad da insistira na dve stvari

Autor podseća: „Priština i Beograd su pre pet godina počeli samostalno da razgovaraju o razmeni teritorija. Po svemu sudeći, pogođeno stanovništvo to je odobravalo. Berlin je, međutim, nakon kratkog oklevanja, odbacio tu ideju, navodeći da je to u suprotnosti s multietničkim modelom koji je izabran za Kosovo posle rata. Pritom su stručnjaci zanemarili činjenicu da taj model funkcioniše samo ako ga prihvate pogođeni. Ključna reč tu je – legitimnost.“

Šanse za rešenje pitanja Kosova su veće ako rešenje dođe od samih strana u dijalogu, zaključuje se na kraju komentara, uz napomenu da na putu do rešenja „Zapad treba da insistira na dve stvari (ali dosledno): apsolutna zabrana upotrebe sile i demokratski legitimitet rezultata.“