Nov način za društveni angažman

Obrnuti slučajevi nisu tako česti.

Najnoviji primer je nevladina organizacija „Regionalna akademija za razvoj demokratije“, iza koje stoje bivši poslanici DS Aleksandra Jerkov i Balša Božović, koja nazivom vrlo podseća na nekadašnji projekat „Regionalna akademija za demokratiju“ u organizaciji Beogradskog fonda za političku izuzetnost, ili na inicijativu Crte „Akademija demokratije“.

Jerkov i Božović u saopštenju navode da nastavljaju „borbu za demokratsku i evropsku Srbiju“, samo na drugačiji način.

Zato su, kako kažu, sa kolegama iz regiona, mladim istaknutim političarima iz zemalja okruženja, ministrima, poslanicima, državnim zvaničnicima i bivšim ministrima, osnovali Regionalnu akademiju za razvoj demokratije, sa ciljem da „ponude nove i drugačije politike i rešenja za probleme“, te da kroz regionalnu mrežu i saradnju doprinesu rešavanju izazova sa kojima se suočavaju države Jugoistočne Evrope.

Pre njih je to učinio Nikola Jovanović, koji je posle ostavke na sve funkcije u Narodnoj stranci osnovao Centar za lokalnu samoupravu.

Političari koji su poznati široj javnosti a koji su takođe posle odlaska sa državne funkcije prešli u nevladin sektor su i bivši ministar i predsednik DS Dragan Šutanova, koji je osnovao Savet za strateške politike, kao i Suzana Grubješić, bivša ministarka i visoka funkcionerka G 17 plus koja je sada direktorka Centra za strateške analize i prognoze, a bila je i generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji.

Svi oni, ali i ostale nevladine organizacije, ubuduće će blisku saradnju imati sa novoosnovanim ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog na čelu sa Gordanom Čomić.

Prelazak političara u civilni sektor nije neuobičajen na Zapadu i to su uglavnom oni koji više nemaju bilo kakve političke ambicije pa osnivaju humanitarne organizacije ili poput bivšeg potpredsednika Amerike Ala Gora, koji ima organizaciju koja se bavi ekologijom.

Sada je budući novi predsednik SAD Džo Bajden za savetnika za ekologiju postavio Džona Kerija, bivšeg državnog sekretara SAD, a ne Gora.

Kako na političare u nevladinom sektoru gledaju oni koji su već u njemu i ima li konkurencije pitali smo Dragana Popovića iz Centra za praktičnu politiku.

On kaže da je civilno društvo neraskidivo povezano sa slobodom i nastalo je korišćenjem slobode udruživanja.

– Tu nema mesta pojmovima poput konkurencije, jer nije profitni sektor. Mislim da je dobro da ljudi koji nisu u politici ipak ostaju na javnoj sceni kroz civilni sektor – navodi on.

Isto misli i Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta za evropske poslove.

– Potpuno je uobičajno da u Evropi i svetu bivši političari nastave karijeru posle ograničenog mandata na vlasti. U zavisnosti od njihovog obrazovanja i ekonomske moći odlaze u državni i privatan sektor, akademiju, civilni sektor, penzionišu se ili nastavljaju karijeru u drugom pravcu. Ni na koji način ne vidim problem da se naši političari nastave karijeru u nevladinim organizacijama. Štaviše, njihovo iskustvo i znanje može doprineti promenama u društvu. Po pravilu su tada političari otvoreniji da govore o Srebrenici, regionalnom pomirenju, Kosovu, članstvu u EU i NATO, što nisu radili dok su bili na vlasti – kaže on za Danas.

Kako dodaje, ne vidi ih kao konkurenciju nego kao partnere ukoliko delimo zajedničku viziju demokratske, moderne i otvorene evropske Srbije.

– U tom smislu ne samo da ne vidim kao problem da ljudi poput Šutanovca ili Grubješićke budu u civilnom sektoru i da svojim znanjem doprinesu reformi sektora bezbednosti, energetske politike i evroatlantskih integracija Srbije, već ću rado sa njima sarađivati. Svakako ne očekujem od ljudi bez znanja i iskustva da se angažuju u civilnom sektoru, tako da bivšeg predsednika Nikolića svakako ne vidim u tom polju angažovanja – zaključuje Beširi.