Nova Evropa neće čekati na nas

U atmosferi kada je pojačana retorika u regionu, na predstojećem mini-samitu u Sarajevu, najavljuju se razgovori lidera regiona o pitanjima evropskih integracija i o produbljivanju ekonomske i drugih vidova saradnje. S druge strane, Zapadni Balkan se posle tri godine ponovo našao na dnevnom redu Evropskog saveta, koji je još jednom potvrdio posvećenost integraciji regiona u Uniju.

Marko Drajić, saradnik Western Balkans 6 Advocacy Group, ističe za Danas da smo ovih dana svedoci naglog uvećanja interesa najviših zvaničnika EU za Zapadni Balkan, što je, kako dodaje, nažalost, posledica straha zbog narastajućih tenzija i svesti o sve intenzivnijem angažmanu Rusije i drugih velikih sila u regionu. To je, kaže, atmosfera koja se nadvija i nad predstojećim sarajevskim sastankom“.

„Na nama je da iskoristimo to uvećano interesovanje EU, tako što ćemo kroz lobiranje, zagovaranje i strateške komunikacije uticati da se pitanje proširenja na Zapadni Balkan vrati među prioritete političke agende EU. Ovakva prilika, iz ma kojih razloga ona postoji, svakako treba da bude među temama predstojećeg mini-samita“, ocenjuje Drajić.

On podseća da od uvođenja petogodišnjeg moratorijuma na proširenje opada trasformativni uticaj Unije u regionu, i pored toga što se sa promenjivim uspehom nastavljaju reforme podstaknute perspektivom pristupanja.

„Smanjeno interesovanje za Zapadni Balkan posledica je sporog oporavka od ekonomske krize, rata u Ukrajini, podela u vezi sa odnosima sa Rusijom, izbegličke krize, Bregzita, uspona populista i ekstremne desnice, pobede Trampa i lansiranja pitanja budućnosti EU. Međutim, ta „polikriza“ nije umanjila realni značaj koji Zapadni Balkan ima za EU – u najmanju ruku u geostrateškom, bezbednosnom i transportnom smislu. Upravo ovi interesi mogu pomoći da i pored previranja u kojima se nalazi, EU nađe energije da osnaži svoj praktični angažman u regionu, izvan floskula i deklarativne podrške“, dodaje Drajić.

Samit lidera Zapadnog Balkana odvija se između dva samita lidera država-članica i zvaničnika EU – upravo završene prolećne sednice Evropskog saveta i predstojećeg Rimskog samita povodom 60. rođendana Unije. Samit u Rimu okončaće se Deklaracijom koja će potvrditi jedinstvo EU i posle Bregzita, a koja dolazi na polovini tzv. Bratislavskog procesa, koji će se okončati do decembarskog zasedanja Evropskog saveta, kada će biti doneta odluka o budućem izgledu EU.

Ana Marjanović Rudan, saradnica Western Balkans 6 Advocacy Group, navodi za Danas da je tekući proces definisanja izgleda „nove“ Evrope šansa za region.

„Iako sada nismo deo te debate, možemo tražiti da budemo pitani, budući da nam je obećano mesto u EU. Kroz zajednički, regionalni nastup, pretendenti na članstvo u EU sa Zapadnog Balkana mogu uticati na to da se pitanje proširenja na Zapadni Balkan nađe u budućoj viziji za Evropu. S obzirom na to da nas EU posmatra kao region kroz svoja strateška dokumenta, s obzirom na veličinu i relativnu moć regiona, jedini način da se utiče je ako svoj interes zastupamo zajednički. Sarajevski samit je odlična prilika da se razgovara o mogućem zajedničkom nastupu. Ipak, nema vremena za mnogo odlaganja, jer debata o „novoj“ EU teče, završiće se do decembra, i niko neće čekati na nas“, navodi Marjanović Rudan.

Premijer Srbije bez informacija

I da imam informacije ne mogu o tome da vam govorim, ali sam rekao da ne želim da verujem da je to moguće, rekao je premijer Srbije Aleksandar Vučić povodom pisanja lista Blic da ga u Sarajevu čeka scenario kao u Srebrenici, gde je u julu 2015. bio napadnut kamenicama. Vučić je rekao da nema strah i razloga za bojazan, da mu ne pada na pamet da se time bavi, i smatra da mu niko ne bi nešto dobacio od običnog naroda kada bi šetao sarajevskim ulicama, prenosi FoNet. Na pitanja o takvim informacijama i da li nešto službe bezbednosti preduzimaju, on je rekao da ako ih neko ima „imaju ih službe“, a da on nema nikakve informacije.