Nova metodologija proširenja EU ili mnogo buke ni oko čega

U vreme kada EU nastoji da izađe snažnija iz krize zbog pandemija korona virusa, u oblasti proširenja se naizgled ne dešava mnogo toga – pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom nisu počeli a Srbija i Crna Gora niti idu napred, niti su još dobile smernice kako će dalje u sklopu nove metodologije proširenja EU.

U analizi urađenoj u sklopu mehanizma THINK BALKANS ukazuje se na izazove za Komisiju, Savet i zemlje u pregovaračkom procesu u primeni nove metodologije i daju preporuke sa ciljem da se vrati „transformativna moć pregovaračkog procesa i izbegne kompletna politizacija procesa pristupanja“.

U delu analize naslovljenom „Primena nove metodologije proširenja na Crnu Goru i Srbiju: Mnogo buke ni oko čega?“ navodi se da Crna Gora trenutno nastoji da ispuni 83 prelazna merila za pogljavlja 23 i 24 (45 za poglavlje 23 i 38 za poglavlje 24) a Srbija ukupno 98 prelaznih merila i to 48 za 23 i 50 za poglavlje 24.

Srbija i Crna Gora su, kako bi ispunila ta prelazna merila, pripremila akcione planove koje je odobrila Evropska komisija.

Komisija pak na raspolaganju ima klauzulu o ravnoteži koja joj omogućava da zemlji blokira otvaranje novih pregovaračkih poglavlja dok ne ostvari zadovoljavajući napredak sa reformama u poglavljima 23 i 24 (vladavina prava).

Dosadašnji pregovori pokazali su da je sprovodjenje reformi i jačanje vladavine prava u tim zemljama bilo ograničeno i postavlja se pitanje da li nova metodologija može da omogući veći napredak.

Autori navode i da su Srbija i Crna Gora prihvatile novu metodologiju u leto 2020. ali da je Komisija tek u martu 2021. reagovala sa nekim najavama kako bi ona mogla da se primenjuje na dve zemlje koje već pregovaraju o članstvu u EU. Predstavljanje non pejpera o njenoj primeni ne očekuje se pre juna.

Ocenjuje se da je takvo kašnjenje neopravdano, posebno u slučaju Crne Gore koja je otvorila sva poglavlja i time ima prilku da otvori svih šest klastera.

To kašnjenje, kako se navodi, možda je pokazatelj da Evropskoj komisiji nedostaje adekvatna strategija u vezi primene metodologije.

Prema onome što se za sada zna o smernicama za primenu izmenjenje metodologije proširenja EU, fokus i dalje ostaje na prelaznim merilima kao ključnim instrumentima za unapredjenje vladavine prava.

I dalje su (isti) akcioni planovi „centralni elementi“ za ispunjavanje prelaznih merila – nijedno poglavlje neće biti zatvoreno dok se ne ispune prelazna merila i to ne predstavlja novinu jer je i do sada postojala mogućnost aktiviranja klauzule balansa, da poglavlje ne može da bude zatvoreno dok se ne zatvore poglavlja 23 i 24.

Kako se navodi, problemi sa ispunjavanjem prelaznih merila već postoje i zato su potrebni „drugačiji pristup i precizniji instrumenti“.

Podseća se da su novom metodologijom proširenja EU postojeća pregovaračka poglavlja grupisana u šest klastera, kao i da je Crna Gora otvorila sva poglavlja a Srbija 18 iz različitih klastera.

Navodi se da će, kao i ranije, poslednju reč o napredovanju u pregovorima imati članice EU na osnovu rezultata u vladavini prava.

Kao pozitivno se ocenjuje to što je novom metodologijom predvidjeno da se najmanje jednom godišnje održavaju političke medjunarodne konferencije izmedju članica EU i zemalja kandidata.

„Ta novina je dobra za slanje snažnih političkih poruka i obavezivanje kandidata ali bez prevazilaženja političkog odlučivanja u EU, koje sada ima prednost nad odlukama na bazi zasluga, neće imati posebnu ulogu u procesu“, navodi se.

Ocenjuje se i da, iako nova metodologija usvojena u februaru 2020. predvidja nagradjivanje zemalja u skladu sa postignutim rezultatima, nije jasno kako će to izgledati u praksi i to je posebno problematično jer ako se samo insistira na sankcijama, to nije naročito ohrabrujuće za reforme.

Zaključuje se da je nova metodologija kompleksnija, više politička i zahtevnija nego ranije, ali da, ako su obe strane odlučne, nudi više šansi za kredibilan, dinamičan i održiv politički proces.

Autori analize su Zoran Nečev, Dragan Tilev, Jovana Marović i Alba Ćela a uradjena je uz finansijsku podršku Medjunarodnog višegradskog fonda.