Nova ponuda Moskvi da podrži Ahtisarijev plan

Ministarska „trojka“ Evropske unije, danas u Luksemburgu, nastojaće da ubedi šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova da Moskva treba da u Savetu bezbednosti UN podrži plan Martija Ahtisarija o Kosovu, uz moguće usaglašavanje dodatnih garantija za Srbe.
Predsedavajući Saveta ministara, šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer, visoki predstavnik Havijer Solana i evropski komesar će ruskom ministru Lavrovu pružiti uveravanja da će EU, ako novom rezolucijom Saveta bezbednosti UN dobije mandate za misiju na Kosovu, učiniti sve da se zajamči bezbednost Srba i njihovih kulturnih i verskih objekata. Ali s tim da se Moskva saglasi i sa suštinom Ahtisarijevog predloga o „nadziranoj nezavisnosti“, što bi, eventualno, moglo biti „dopunjeno“, rekli su agenciji Beta evropski diplomatski funkcioneri u Briselu.
EU će Lavrovu predočiti rešenost da svojom pripremljenom misijom na Kosovu zajamči i delovanje pravne države, jer će imati i svoje sudije, tužioce, kao i blizu 500 žandarmerijsko-karabinjerskih snaga iz Francuske, Italije, Poljske i Rumunije. Evropski zvaničnici su ponovili da bi „za sve strane štetno odlaganje rešenja statusa Kosova“ moglo izazvati mnogo jaču zategnutost, pa i nasilje na Kosovu.
Moskva je, međutim, u petak ponovo stavila do znanja da su pretnje nasiljem „ucena“. Ruski je stav da je besmisleno tvrditi da su NATO trupe rešene i moćne da spreče bilo kakvo nasilje, a da se istovremeno tvrdi da će nasilja biti ako nema nezavisnosti. Međunarodni diplomatski izvori u Briselu, istovremno, ocenjuju da će Lavrov ponovo preneti odlučan stav Moskve da bilo kakvo rešenje za status Kosova mora značiti saglasnost Srbije, poštovanje njenog suvereniteta, i da su nužni dodatni pregovori i o statusu, a ne samo o decentralizaciji i „tehničkim pitanjima“. I, što je nedavno poručio i sam vrh ruske vlasti, da rezolucijom Saveta bezbednosti UN rešenje ne sme biti nametnuto i nikako predstavljati novi čin jednostranog ponašanja kad su u pitanju sveukupni međunarodni odnosi i nepoštovanje poretka utemeljenog na međunarodnom pravu i Povelji UN.
Rusija će, prema nekim izvorima, zahtevati da se potpuno preispita šta je i posebno šta nije učinjeno u sprovođenju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Jer je umesto „suštinske autonomije“, postepeno tokom uprave UNMIK izgrađivana državna osnova za Kosovo, a, recimo, ništa nije učinjeno za povratak izbeglica, iako su za to bila obezbeđena i međunarodna sredstva. Moskva traži odgovor i na pitanje zašto je Ahtisari svoje posredovanje sveo samo na „tehničke pregovore“, a ne i na sam status, već je on sam izradio predlog o „nadziranoj nezavisnosti“. To je, za Moskvu, i smisao odlaska misije Saveta bezbednosti UN na Kosovo ovih dana.