foto FoNet Ljiljana StojanovicNajavljena radnička partija koju osnivaju Udruženi sindikati Srbije “Sloga”, biće, kako tvrde njeni osnivači, jedina koja će se ozbiljno baviti pravima radnika. Iako će infrastruktura sindikata poslužiti za dopiranje do radnika, da li će uspeti da pridobiju radnički glas zavisiće samo od političke spremnosti, upornosti i znanja, tvrde sagovornici Danasa.
Narodni poslanici Željko Veselinović i Đorđo Đorđić pre dve nedelje napustili su poslanički klub Stranke slobode i pravde i najavili da će osnovati prvu “ozbiljnu radničku partiju” u Srbiji.
Kako su tada istakli, to rade, jer na srpskoj političkoj sceni ne vide nijednu opciju koja se zaista bavi radništvom.
U poslednjih par dana, tom pokretu su se priključili i bivši predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić, i advokat Vladimir Todorić.
Veselinović je prilikom najave formiranja partije istakao i činjenicu da USS “Sloga”, čiji je on predsednik, ima veliki broj članova, te da zbog toga očekuje da će potpise za osnivanje stranke skupiti brzo.
Ipak, s obzirom na to da je cilj ove stranke da dopre do radništva, postavlja se pitanje kako to uspešno uraditi, imajući u vidu da veliki broj radnika upravo glasa za Srpsku naprednu stranku (SNS).
Prostor postoji, ali način formiranja nije povoljan
Redovni profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković, kaže za Danas da je odluka o formiranju radničke partije na prenaseljenom političkom prostoru, kakav je u Srbiji, veoma rizična.
On najpre podseća na pokušaj Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) da formira Laburističku partiju i ističe da ona nije uspela da dobije onoliko glasova koliko je skupila potpisa prilikom osnivanja.
“To praktično znači da sve zavisi od uverljivosti i autonomije koju pokazuje ta vrsta radničke odnosno prosindikalne stranke”, pojašnajva Stojiljković.
Naš sagovornik kao prednost ističe položaj Željka Veselinovića kao predsednika USS Sloga i dodaje da će infrastruktura sindikata sigurno poslužiti za formiranje stranke.
“S druge strane, to je istovremeno i ograničenje jer je Veselinović vođa jednog sindikata koji nije najmnogobrojniji, nije reprezentativan, a obeležen je presudnim uletima u polje politike”, tvrdi Stojiljković.
Zbog toga, smatra on, postoji verovatnoća da najavljena radnička partija ne naiđe na odobravanje i podršku drugih sindikalnih centrala i njima lojalnog sindikalnog članstva.
“Tako da nisam siguran da ova je vrsta inicijative adekvatna, uz najbolje želje i uz činjenicu da takva vrsta stranke ima neki prostor radničkih stranaka koji imaju takve stranke u okruženju, poput Hrvatske”, kaže naš sagovornik.
On ističe da na političkom polju postoji prostor, ali da ni način formiranja partije, ni okvir izlaska iz druge stranke ili koalicije nije povoljan za ovu opciju.
“U svakom slučaju, krajnje neizvesno, sa jednim malim brojem pluseva, ali sa velikim brojem upitnika”, zaključuje Stojiljković.
Sve zavisi od političke spremnosti i znanja
Đokica Jovanović, sociolog i univerzitetski profesor u penziji, smatra da je za sindikate uvek bilo bitno da imaju političko krilo koje bi učestvovalo u izborima i debatama, dok bi i dalje bilo pod kontrolom samog sindikata i sprovodilo njegovu politiku.
“Ideja je da se formira radnička partija meni je u načelu vrlo bliska, tim pre što svi naši deprimirani slojevi, koji su praktično odbačeni na marginu nemaju mogućnost političke artikulatcije svog interesa i svog položaja, tako da načelno mislim da je ona preko potrebna”, kaže Jovanović za Danas i naglašava da su u Srbiji sve partije desne ili pseudo-desne dok autentične levice nema.
Na pitanje da li će, s obzirom na postojeću infrastrukturu sindikata Sloga, nova partija moći da dopre do radnika, Jovanović odgovara da to u potpunosti zavisi od političke upornosti, spremosti i znanja.
“Oni objektivno imaju veliki prostor, ali kako će oni raditi sa randicima koji su uplašeni, koji su prepadnuti, preparirani masovnom kulturom, izvitoperavanjem redovne istorije, kako će sa njima uspostaviti kontakte i veze, to je stvar njihove mudrosti”, pojašnjava naš sagovonik.
Ipak, smatra on, ako će ako nova stranka ozbiljno krenuti u politički posao što se tiče radništva i seljaštva, biće partija pod najvećim iskušenjima i udarima.
“Na našem političkom nebu nema levice, ovo što se naziva levicom, to je pirotehnika, tu nema ništa od levice, glancane cipelice i tako dalje. Tako da bi ta partija ukoliko zaista prione na posao trebala da bude spremna na udarce sa svih strana, na jake otpore i da se naoruža odlučnošću i jakim strpljenjem”, kaže Jovanović.
On pojašnjava da to podrazumeva “jaku koheziju, češće unutrašnje debate i rasprave i visok stepen unutrašnje demokratičnosti”.
“Ako se okamene i petrifikuju i budu imali samo rukovodstvo, od toga neće biti ništa”, upozorava naš sagovornik.
Ne treba ulaziti u savez sa trenutnom opozicijom
Pored činjenice da veliki broj radnika upravo glasa za stranke vlasti, Jovanović ističe da će protiv nove radničke partije biti i država i srednja klasa, ali da ni opozicione partije neće biti “prijateljski raspoložene”.
“Ne bi bilo dobro da ta radnička partija sa njima ulazi u bilo kakve saveze, jer je to po mom mišljenju propala stvar”, tvrdi sagovornik Danasa.
Komentarišući činjenicu da se ova stranka upravo odvojila od jedne od glavnih opozicionih partija, te da će zbog toga možda i naići na otpor među radnicima, Jovanović tvrdi da će biti jako važno kakva će biti mreža i komunikacija sa radnišvom.
“Pogledajte šta se desilo u Leskovcu sa radnicima Jure. Nijedna politička partija nije poslala ni poverenika da sa njima razgovara, te partije su nezainteresovane”, kaže Jovanović.
On pojašnjava da zbog toga ova partija treba da reaguje tamo gde su žarišna mesta uopšte u svetu rada.
“Potrebno je da se izdvoji jedna grupa komunikabilnih ljudi koji umeju da komuniciraju i da idu na teren. Teren i cepanje đonova, nema druge”, zaključuje naš sagovornik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
