Nova skupština manje udobno mesto za Vučića

                       P { margin-bottom: 0.21cm; }

To je valjda i razlog zbog čega su naprednjaci u dilemi koga da predlože za predsednika parlamenta i šefa poslaničke grupe naprednjaka, iako su naši izvori iz SNS ne tako davno tvrdili da je sve odlučeno i da će Goran Knežević biti novi predsednik parlamenta, umesto Maje Gojković, a Aleksandar Martinović, šef skupštinskih naprednjaka, umesto Zorana Babića. Ulaskom desnice u parlament iz vizure naprednjaka sve se promenilo.

„Ništa još nije odlučeno, vagamo koga ćemo izabrati na tako važna mesta. Šef naše poslaničke grupe mora da bude „vuk u jagnjećoj koži“ koji će umeti dobro da parira svim političkim protivnicima, a posebno bučnim i bahatim radikalima. Mi praktično nemamo takvu vrstu ljudi, koji ne prezaju ni od čega, pa ni od uvreda, pa će zato i izbor šefa poslaničke grupe naprednjaka biti izuzetno težak i isto toliko važan za budući normalan rad parlamenta“, kaže Danasov izvor iz Srpske napredne stranke. On dodaje da će u novom sazivu parlamenta, koji će biti znatno drugačiji od prethodnog, od izuzetne važnosti biti i mesto predsedavajućeg parlamenta, jer ranija opozicija u parlamentu bar nije bila ni protiv približavanja EU, ni protiv normalizacije odnosa sa Kosovom, tako da sa te strane nije bilo zloupotreba skupštinske govornice, niti bilo kakvih opstrukcija.

Proevropski kurs premijera i vladajuće koalicije posebno će opstruirati radikali sada još osnaženim prisustvom svog šefa. Vojislav Šešelj i ranije je opstruirao rad parlamenta, iznošen je iz skupštinske sale, tako da je danas teško poverovati da će poštovati skupštinski red i da će se pridržavati poslovnika za koji je i u prethodnom sazivu tvrđeno da je prevaziđen i loš. Takvih problema, kao sa bučnim radikalima, premijer i naprednjaci neće imati sa drugom desnicom u parlamentu, poslanicima DSS i Dveri, ali Sanda Rašković Ivić i Boško Obradović, lideri ove desničarske koalicije, sigurno neće ćutati kad su u pitanju dalje evrointegracije i promena ustava, već će se zalagati za povratak Kosova, obustavu pregovora sa EU i jednoznačnu preorijentaciju na Rusiju. Ukoliko DSS i Dveri budu naposletku deo parlamenta, imaće najverovatnije i svoje poslaničke klubove, a samim tim i veću vremensku mogućnost za replike. Naravno ne treba očekivati ni sklad na desnici, jer već sada radikali tvrde da ne žele da sede sa onima 'koje plaća Amerika“, misleći na koaliciju DSS – Dveri.

Iako u skupštinskim klupama sada neće sedeti Vladimir Pavićević, dosadašnji poslanik Nove stranke, i Dragan Šutanovac, bivši ministar odbrane i poslanik DS, koji su svaki na svoj način obeležili protekli saziv, koalicija oko DS biće ojačana Bojanom Pajtićem. Iako je Pajtić već dugi niz godina odsutan iz poslaničkih klupa, ne može se reći da on nema iskustva u parlamentarnom životu, budući da je jedan bitan period bio i šef poslaničke grupe tada vladajuće LDP. Upravo taj period mu naprednjaci neprekidno spočitavaju. U parlament se gotovo izvesno vraća i lider LDP Čedomir Jovanović, koji je poznat po rečitosti i neodustajanju, tako da budućem premijeru nimalo neće biti lako da uvek verbalno kao pobednik izađe na kraj sa opozicijom, što je u prethodnom sazivu bio čest slučaj. Naravno tu će ponovo biti i Nenad Čanak, koji, kada to želi, zna dobro da iznervira političke protivnike.

Potpuno novo lice u parlamentu biće Saša Radulović, lider Pokreta Dosta je bilo, koji kao bivši ministar dobro poznaje premijera Vučića. U njegovoj poslaničkoj ekipi biće i stručnjaci iz pojedinih oblasti Dušan Pavlović, Aleksandar Stefanović, Jasmina Nikolić i drugi, tako da se može očekivati da rasprava o ekonomskim zakonima bude više nego sadržajna, a ne kao do sada da se preko važnih zakonskih rešenja prelazi brzo i lako.

Osveženje u parlament svakako će uneti i Muamer Zukorlić, lider Bošnjačke demokratske zajednice. On bi zajedno sa Sulejmanom Ugljaninom i njegovom SDA i Fatmirom Hasanijem iz Pokreta za demokratsko delovanje mogao da formira poslanički klub manjina, ukoliko ne prevlada sujeta.

Koalicija oko Srpske napredne stranke u novom sazivu parlamenta mogla bi da ima najmanje četiri samostalna poslanička kluba. Prvi bi činili naprednjaci pojačani Karićima, Marijanom Rističevićem i Andrijom Mladenovićem. Drugi poslanički klub sigurno će formirati SDPS Rasima LJajića, treći Partija ujedinjenih penzionera Srbije, a četvrti Nova Srbija Velimira Ilića. Srpski pokret obnove najverovatnije će ostati bez svog poslaničkog kluba. I koalicija okupljena oko SPS imaće dva poslanička kluba – SPS i JS. Za razliku od proteklog saziva, SVM ovoga puta nema dovoljan broj poslanika za formiranje svog kluba, pa će najverovatnije morati u savez ili sa samostalnim poslanicima, ili poslanicima drugih manjina, kako bi imali više vremena za raspravu.

U parlamentu će, po svemu sudeći, iako RIK još nije završio sa radom, sedeti predstavnici 12 izbornih listi, a može se očekivati formiranje najmanje petnaestak poslaničkih klubova. I ovoga puta u skupštinskim klupama sedeće najviše poslanici iz Beograda.

Izbori neće doneti velike promene

Rezultati vanrednih parlamentarnih izbora neće doneti velike promene, već će nastaviti trend zaostajanja i propadanja Srbije, rečeno je juče tokom debate „Šta su doneli izbori?“, čiji su organizatori fondacije Centar za demokratiju i Fridrih Ebert, prenosi FoNet. Ne mogu da se setim da su ikada ranije u Crnoj Gori bile veće plate nego u Srbiji, izjavila je sociološkinja i nekadašnja liderka Građanskog saveza Srbije Vesna Pešić, uz konstataciju da je Srbija „u slobodnom padu ka zaostalosti“ i da izbori nisu pokazali kojim bi se putem iz toga moglo izaći. Niko ne može da kaže da su izbori bili fer i pošteni. Premijer i lider SNS Aleksandar Vučić je stalno bio prisutan u televizijskim programima, nije bilo stranačke ravnopravnosti, demonstrirana je finansijska moć SNS, rekla je Vesna Pešić. Ona je konstatovala da ulazak u parlament SRS, Dveri-DSS predstavlja „pojačanje ultranacionalističkoj i proruskoj strani“.