Nova-stara Vlada i dalje na početku

Tim povodom Danas je kontaktirao poznavaoce prilika u određenim oblastima da daju ocenu i sud u odnosu na ono što je u protekla tri meseca postignuto u oblasti evropskih integracija, ekonomije, korupcije i pravosuđa, spoljne i regionalne politike, kao i u obrazovanju.

Bobić: Savamala nije najbitnije ali je najrečitije pitanje

– Izjava da je članstvo u EU strateško opredeljenje Vlade Republike Srbije formirane 11. avgusta 2016 dočekana je kao važna potvrda nastavka evropskog puta pre svega u prestonicama EU. Ovo naglašavanje pa i deklarativne potvrde evropskog opredeljenja nije bez važnosti imajući u vidu koliko je svet ideološki podeljen i čak suprotstavljen – ocenjuje za Danas Maja Bobić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji.

Ona naglašava problem prilikom merenja uspeha u evropskim integracijama, pa i za ovako kratko vreme kao što je 100 dana Vlade, jer, kako kaže, znamo da one podrazumevaju sve – sve promene i prilagođavanja u barem 35 oblasti koliko trenutno ima pregovaračkih poglavlja.

– I to ne samo usklađivanja u zakonodavnom i strateškom smislu već i u praksama, što je najteži i najvažniji deo posla. Svima je jasno i da EU nema entuzijazma niti snage da doprinese više nego što trenutno čini, što ipak nije malo i jeste najveće podrška u odnosu na bilo koje druge zemlje ili grupe zemalja, kako u finansijskom tako i stručnom i tehničkom smislu. Ali za ozbiljne iskorake potrebna je i ozbiljnija politika i podrška EU – ističe sagovornica Danasa.

Prema njenim rečima, jedan od parametara svakako jeste broj otvorenih poglavlja – četiri je otvoreno za mandata prethodne Vlade, nijedno u prvih 100 dana ove, koja predstavlja i kontinuitet.

– Premijer je najavio da ćemo biti spremni za otvaranje šest novih poglavlja za vreme Slovačkog predsedavanja (od jula do decembra 2016) ali smo suštinski sada spremni za tri nova. Nije predstavljen revidiran krovni dokument Nacionalni program za usklađivanje sa pravnim tekovinama, kako je premijer najavio u svom ekspozeu, a već od 2015. godine nismo imali prilike da pratimo ispunjavanje ovog dokumenta kroz redovne polugodišnje izveštaje o ispunjenosti. Pregovaračka struktura je manje više zaokružena nakon izbora koji naravno remete procese, pa i ovaj – napominje Maja Bobić.

Ona smatra da je postignut napredak u dijalogu sa Prištinom, uprkos, kako kaže, naizgled nepremostivim razlikama.

– Postignut je dogovor o telekomunikacijama. Konačno u regionalnoj saradnji mora se reći da je nastavljena izgradnja poverenja i odnosa sa Albanijom, dok sa drugim susedima nije načinjena šteta ili nazadovanje. Najvažnije dakle jeste sprovođenje i činjenje koje vodi ka vladavini prava, poštovanju individualnih i manjinskih prava, slobodi izražavanja i medija, reformi javne uprave koja je profesionalna i efikasna i građanima odgovorna, ali i dobrom ekonomskom upravljanju i jačanju konkurentnosti Srbije – naglašava sagovornica Danasa.

Na kraju, Maja Bobić kaže da „nerešavanje slučaja Savamala svakako jeste pokazatelj nedostatka spremnosti da se vladavina prava uspostavi a time i napreduje u evropskim integracijama.

– To sigurno nije jedino pitanje ali je najrečitije – zaključuje generalna sekretarka Evropskog pokreta.

Gligorov: Najviše vremena potrošeno na ubeđivanje MMF da odobri povećanje plata

– Jedno je kada se ceni prvih sto dana nove vlade, a drugo kada je to obnovljeni mandat stare vlade, i to na prevremenim izborima. U ovom drugom slučaju, trebalo bi očekivati da nova stara vlada nastavi da radi ono što je radila i pre izbora. Što se u velikoj meri i dogodilo u ovih 100 dana srpske vlade – kaže za Danas Vladimir Gligorov, ekonomski analitičar i direktor Bečkog instituta za međunarodne studije.

On smatra da „jedino što je u tome zanimljivo jeste što je kontinuitet čak i veći nego što se možda očekivalo“.

– Jer, kako je vlada obnovila mandat sa velikom podrškom, a tvrdila je da joj je ona potrebna kako bi ubrzala nameravane promene, onda bi dakle trebalo očekivati da će prionuti na ubrzanje tih nameravanih reformi. Nasuprot tome, vlada se ponaša tako kao da joj je najvažniji problem da ili održi postojeću podršku ili da je uveća. Tako je verovatno najviše vremena potrošeno na ubeđivanje Međunarodnog monetarnog fonda da odobri povećanje plata i penzija, dok sam MMF ukazuje na to da sve druge reforme uglavnom kasne ili nisu ni započete. Tu pre svega spada konsolidacija javnog sektora, da to tako nazovem, a takođe i rešavanje problema nenaplativih podraživanja u bankama i u korporativnom sektoru – ističe Gligorov.

On napominje da kao i u slučaju nekih prethodnih srpskih vlada, početne reforme su uglavnom ono sa čime se taj napor transformacije i završava.

– Trenutno je makroekonomska situacija povoljna, jer je cena nafte niska, što pomaže i potrošnji ali i cenama, a to opet održava kurs uz postepeno smanjenje kamatnih stopa. No, kako ni korporativni sektor nije u finansijski dobrom stanju, a nije ni javni, to nije dovelo do kreditnog buma koji bi se u drugim okolnostima mogao očekivati. Svejedno, to pomaže izvoz, jer se održava konkurentnost stabilnim platama i stabilnim kursom – kaže Gligorov za naš list.

Prema njegovim rečima, dobro je što se čini da se više radi na infrastrukturnim projektima.

– Zemlja je zapuštena i ima toliko toga što bi bilo potrebno uraditi. Kako su mogućnosti budžeta ograničene, ima dosta prostora za privatna ulaganja, u nekom kontekstu javnog i privatnog partnerstva, recimo u energetici, ali i u mnogim drugim oblastima i ne samo na centralnom već i na lokalnom nivou. Tu je potreban odgovarajući institucionalni okvir i mnogo efikasnija administracija. Tako da ima mnogo toga da se uradi, a u ovih prvih 100 dana je bilo malo inovativnosti da se tako izrazim – zaključuje Vladimir Gligorov.

Biserko: Odnosi sa susedima na najnižem nivou

– Prva tri meseca novog mandata aktuelne vlade karakteriše blokada kad je reč o spoljnoj i regionalnoj politici Srbije. Iskorak koji je napravljen potpisivanjem Briselskog sporazuma i početkom pregovora s Evropskom komisijom doveden je u pitanje. Razlozi su vidljivi, jer u vladi postoje očigledne razlike u pogledu orijentacije. Vulin, Dačić i Nikolić. otvoreno zastupaju zaokret ka Rusiji, što dovodi u sumnju i premijerovo zalaganje za evropske integracije. Rusko uplitanje u crnogorske izbore je istovremeno i poruka Srbiji, što postaje značajan faktor u spoljnoj politici Srbije. To se odrazilo i na odnose sa susedima koji su na najnižem nivou tokom poslednjih 15 godina – ističe za Danas Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Ona ističe da je „dijalog sa Kosovom bio blokiran gotovo godinu dana, da bi se odblokirao tek prošle nedelje“.

– Kosovo najzad dobija pozivni broj. Odnosi sa Hrvatskom su više nego problematični, na delu je stalna medijska kampanja protiv Hrvatske koja se smirila tek izborom Plenkovića za premijera. Međutim, komunikacija s Hrvatskom je na veoma niskom nivou. Referendum u Republici Srpskoj je pokazao gde Srbija stoji kada je reč o BiH. Odnos prema Crnoj Gori je tradicionalno potcenjivački. Mediji su s ironijom izveštavali o pokušaju državnog udara u režiji proruskih snaga i ruskih službi. Premijer nije u tome učestvovao (drugi članovi vlade jesu), ali tek nakon što je dobio puni uvid u izveštaj o tamošnjim dešavanjima i sam zauzeo oprezniji stav – napominje sagovornica Danasa.

Nenadić: Politička saglasnost preduslov da se otvoraju istrage

– Ocena se može davati u odnosu na sopstvena obećanja (ekspoze premijera), obaveze iz akcionog plana za poglavlje 23 EU integracija i drugih strateških dokumenata, primenu postojećih zakona i sa aspekta potrebe da borba protiv korupcije bude efikasna i sveobuhvatna a rad pravosuđa odgovoran, zakonit i efikasan i po svim merilima bi mogla da glasi – nešto se radi, ali ne dovoljno – ističe za Danas Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija.

On ističe da ekspoze premijera predstavlja razočaranje u pogledu značaja koji se pridaje borbi protiv korupcije, kada se uporedi sa onim što je obećano 2014, a pogotovo 2012.

– To jeste ozbiljan problem zato što aktuelna Vlada ima realnu priliku koju niti je imala niti će imati i jedna druga – da se uz korisni pritisak EU integracija, pored postojećih zahteva građana, konačno izgradi sistem borbe protiv korupcije. Ekspoze je sadržao i „zanemarivanje“ stvarnosti kada je reč o oceni postojećeg stanja – npr. u rečenici da „Srbija uspešno primenjuje svoju Strategiju za borbu protiv korupcije iz 2013. godine“, iako precizni pokazatelji govore potpuno suprotno (probijanje rokova, nerealizovane obaveze) – smatra Nenadić.

Prema rečima Danasovog sagovornika, nova-stara Vlada je do sada izašla sa nekim predlozima zakona koji je trebalo da se odavno nađu na dnevnom redu, poput promena u organizaciji tužilaštava i policije za borbu protiv korupcije, sprovođenje finansijskih istraga i izmenu definicije pojedinih dela privrednog kriminala.

– Tu ima korisnih rešenja, mada mislim da je neupitno da ni do sada zakoni nisu bili glavna prepreka za otkrivanje i gonjenje korupcije, već okolnost da je izričita ili prećutna politička saglasnost preduslov da se istraga otvori u „osetljivim“ predmetima. S druge strane, ni u ovim izmenama Krivičnog zakonika nema stvari koje smo u proteklih 7-8 godina ukazivali da treba učiniti da bi borba protiv korupcije bila efikasnija – uvođenje krivičnog dela „nezakonitog bogaćenja“ iz Konvencije UN protiv korupcije, preciziranje krivičnih dela koje se odnose na nezakonito finansiranje partija, lažno prijavljivanje imovine funkcionera, javne nabavke, kupovinu glasova, propisivanje krivičnog dela u slučaju odmazde prema uzbunjivačima, itd. – kaže Nemanja Nenadić za naš list.

On podseća da je sa zakašnjenjem objavljen i nacrt Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji je, kako kaže, mogao biti bolji, a nema ni naznaka o tome kada će se pojaviti izmene Zakona o pristupu informacijama, Zakona o finansiranju političkih aktivnosti ili Zakon o lobiranju.

Lipkovski: Nije realno očekivati više u obrazovanju

– U prvih 100 dana svoga mandata, novi ministar prosvete Mladen Šarčević je imao veliki broj aktivnosti. Čuli smo široki dijapazon predloga i ideja od uvođenja dualnog obrazovanja, završnog ispita za srednje škole, uvođenja novih predmeta i sadržaja kao što su saobraćajna kultura i seksualno obrazovanje, učešća roditelja i đaka u ocenjivanju nastavnika, obaveznih đačkih kecelja. Vreme koje je do sada imao na raspolaganju je po prosvetnim aršinima veoma kratko. S obzirom da je obrazovanje i vaspitanje jedan od najvažnijih stubova organizovane države i društva koji se razvija hiljadama godina, a u modernoj Srbiji bar od srpske revolucije 1804, svaka promena u sistemu mora biti pažljiva, promišljena i postepena – komentariše za Danas 100 dana Vlade Srbije Aleksandar Lipkovski, predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta.

Sagovornik našeg lista naglašava da zbog svoje „duboke utemeljenosti u društvu obrazovanje je i veoma stabilan sistem te uprkos raznim nedaćama koje nas prate održava određeni minimum funkcija“.

– Stoga nije realno očekivati da je ministar Šarčević mogao da uradi više nego što je uradio. Pokrenuo je nekoliko radnih grupa i aktivnosti (racionalizacija i tehnološki viškovi, dualno obrazovanje, matura), realizovao produženje roka studiranja po starim propisima, izabrao Nacionalni savet za naučni i tehnološki razvoj… Moje najveće očekivanje da se u narednoj godini izbori za povećanje finansiranja obrazovanja i nauke za bar 0,5 odsto BDP još nije moglo biti ispunjeno, ali ćemo vrlo brzo, prilikom usvajanja budžeta, moći i to da proverimo – zaključuje predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta za naš list.

Obraćanje

Povodom sto dana vlade, koja je zakletvu položila 11. avgusta, premijer Aleksandar Vučić, obratiće se u subotu javnosti na konferenciji za štampu, saopšteno je iz Vlade Srbije.