Poređenje koje je predsednik SNS Aleksandar Vučić napravio sa Bavarskom može da bude prikladno, jer i tamo jedna snažna ličnost, premijer Horst Zehofer, vodi tim, što je u suštini „šou jednog čoveka“, poručuje u razgovoru za Danas Franc-Lotar Altman, profesor Međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Bukureštu i član Upravnog odbora nemačke Asocijacije za Jugoistočnu Evropu, odgovarajući na pitanje da li će nova srpska vlada uistinu moći da funkcioniše kao fudbalski tim Bajern iz Minhena, kako je najavio njen budući premijer i lider naprednjaka Aleksandar Vučić.
Ovaj stručnjak za Zapadni Balkan ističe da će to značiti da nijedan timski igrač „neće moći da se odmetne ili da protivreči lideru“.
Šta će biti ključni zadaci nove srpske vlade?
– Ključni zadatak treba da bude ekonomija, koja je u očajnom stanju. Građani očekuju od nove vlade da se usredsredi na oporavak posle dugogodišnje stagnacije.
Očekujete li da će tempo sprovođenja reformi biti ubrzan, s obzirom na to da je SNS osvojila apsolutnu većinu na parlamentarnim izborima?
– Upravo su zbog toga ljudi glasali za naprednjake. Ubrzavanje reformi može biti lakše ostvareno sa tako snažnom većinom.
Da li će, prema vašem mišljenju, SNS formirati novu vladu sa socijalistima i kakvu bi promenu izazvao odlazak SPS u opoziciju?
– Vučić može da „ukrca“ SPS u „brod“ kao malog partnera, ali za parlamentarni sistem Srbije bilo bi bolje ukoliko bi SPS otišla u opoziciju. Ipak, lider SPS Ivica Dačić bio je dosad kooperativan u pregovorima s Prištinom, što podrazumeva da bi kao predstavnik nove vladajuće koalicije i dalje odlučno podržavao briselski dijalog.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić najavio je mogućnost nove rezolucije o Kosovu. Kakav bi bio značaj takvog dokumenta?
– Ovo je, u stvari, zanimljiva izjava. Nova rezolucija koju bi srpski parlament usvojio o Kosovu ne sme da podigne nove barijere, već da omogući fleksibilniji stav Srbije o kvazipriznanju nezavisnog Kosova. Na kraju Brisel mora da bude siguran da Srbija kao članica EU neće uložiti veto kada Brisel bude pokušao da približi Kosovo Uniji, što je dugoročno gledano nemoguće izbeći. Stoga, mora da bude postignut zvaničan sporazum zasnovan na međunarodnom pravo kako bi se sredili odnosi između Beograda i Prištine. Sve dok bude postojala nesigurnost, Brisel ili neka članica EU blokiraće pristupne pregovore sa Srbijom ili će na kraju odbiti da potpišu dokument o pridruživanju Srbije.
„Ili Rusija ili EU“
Da li će biti moguće za Beograd da održi srednji kurs između Brisela i Moskve, imajući u vidu težnju Srbije da postane članica EU i trenutne loše odnose Unije i Rusije?
– Trenutno balansiranje Beograda između Brisela i Moskve naišlo je na određeno razumevanje u EU, s obzirom na tešku poziciju Srbije kada je reč o podršci Moskve koja je i dalje potrebna za kosovsko pitanje i projekat Južni tok, ali očekuje se da vlada koja želi da povede svoju državu u pravcu punog članstva u EU podrži na spoljnopolitičke principe i odluke Unije. Dugoročno gledano, Srbija će morati da odluči šta je za nju važnije kada je reč o dugoročnom razvoju: prijateljstvo sa Rusijom, koja postaje sve više autokratska, ili članstvo u demokratskom klubu evropskih naroda.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
