Ključni izazov za novu vladu Srbije odnosiće se na smanjenje i privatizaciju glomaznog javnog sektora, koji zapošljava više od 700.000 ljudi i koči ekonomski rast.
Treba postaviti pitanje šta je, zaista, zadatak države u privredi i delovati u skladu s tim – navodi u razgovoru za Danas Barbara Kolm, predsednica Hajekovog instituta iz Beča i direktorka Centra za austrijsku ekonomiju, govoreći o najvažnijim zadacima tima budućeg premijera Aleksandra Vučića.
Prema njenim rečima, drugi izazov biće smanjenje broja nezaposlenih, koji čine petinu stanovništva, uz povećanje prosečne mesečne zarade od 350 evra izmenom Zakona o radu i davanjem podsticaja zaposlenima i poslodavcima. Istovremeno, ova austrijska ekonomistkinja ističe da bi velike kompanije u državnom vlasništvu trebalo privatizovati „i zaustaviti izlivanje novca iz njih u kase političkih stranaka“.
Srpska napredna stranka je dobila apsolutnu većinu na parlamentarnim izborima. Očekujete li da će tempo sprovođenja reformi biti ubrzan, budući da je SNS obećala da će osnažiti ekonomiju, podstaći otvaranje radnih mesta i nastaviti borbu protiv korupcije?
– Uzimajući u obzir rad prethodne vlade i ono što se dogodilo s bivšim ministrom privrede Sašom Radulovićem, moj odgovor glasi da nova vlada treba da učini sve ono što je Radulović predlagao. Ipak, brzina sprovođenja bilo kakve reforme zavisiće od načina na koji SNS u novoj vladi nastavi svoje tobože delotvorno partnerstvo sa socijalistima, koji bi u suprotnom mogli da se pretvore u kočničare reformi. Ali, izgleda da će to partnerstvo ostati snažno i, uz dobronamerne reforme, treba očekivati brz tempo obećanih reformi.
Tokom prethodnog saziva srpske vlade, stranci poput nekadašnjeg austrijskog kancelara Alfreda Guzenbauera angažovani su kao specijalni savetnici. Da li je takva praksa uistinu korisna?
– Ukoliko savetnici iz inostranstva unaprede proces i imaju iskustva u strukturnim reformama, to je opravdano. Ali, ako se izdvoje velike sume novca za plaćanje spoljnih savetnika a ne desi se promena, trebalo bi se uzdržati od njihovog angažovanja. Konkretnije govoreći, ukoliko oni mogu da pomognu da Srbija krene putem stabilnog razvoja utemeljenog na individualnim slobodama i podsticajima za preduzetnike, onda su dobrodošli svi koraci u navedenom pravcu. Ali, ako se strani savetnici unajmljuju da bi pomogli u sprovođenje intervencionističkih mera, snažno savetujem srpskoj vladi da to ne čini.
Kakve su perspektive ekonomskog rasta u Srbiji?
– Narodna banka Srbije nije previše optimistična. NBS je nedavno revidirala prognozu ekonomskog rasta sa 1,5 odsto na jedan odsto. U tom kontekstu, postoje tri varijable koje bih želela da naglasim. Prvo, centralne banke, uopšteno govoreći, imaju veoma loš „dosije“ kada je reč o ekonomskim prognozama i, čak, još lošiji kada se radi o predviđanjima stope inflacije i zaposlenosti. Drugo, rezultati ovih izbora i predstojeće ekonomske reforme drastično će izmeniti faktore koji su dosad razmatrani u okviru modela za ekonomske prognoze. Ostaje da vidimo da li će obećane reforme dati podsticaj preduzetnicima i povećati produktivnost. Ukoliko nova vlada ispuni obećanja, možda će ekonomski rast nadmašiti predviđanja NBS. Treće i najvažnije, velike kompanije koje su i dalje u državnom vlasništvu treba privatizovati i onemogućiti da novac iz njih ide političkim strankama. Nažalost, ne mislim da će se to uskoro dogoditi, pa će nedostatak takve prakse predstavljati najveću prepreku za povećanje produktivnosti i potencijalni ekonomski rast Srbije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
