Otkako su na vlasti predsednik Tomislav Nikolić i Vlada Ivice Dačića ima mnogo retorike kojom se otvoreno odbacuju sporazumi postignuti u dosadašnjem dijalogu Beograda i Prištine.
Kredibilitet Srbije ne samo u Briselu, već i u mnogim prestonicama EU značajno je smanjen zbog toga što ti dogovori još nisu primenjeni – ocenjuje za Danas Johana Dajmel, zamenica direktora nemačke Asocijacije za Jugoistočnu Evropu i uticajna ekspertkinja za Zapadni Balkan.
Naša sagovornica ukazuje da „uopšte nije korisno to što se premijer Ivica Dačić otvoreno zalagao za podelu Kosova“.
– To je vodilo ka zvaničnom stavu Brisela da Srbija mora da poštuje teritorijalni integritet Kosova. Dobrosusedski odnosi se nalaze među osnovnim vrednostima i principima u evropskoj porodici. Bilateralni sporovi, na primer između Grčke i Makedonije, izazivaju ozbiljne probleme, naročito kada je reč o socio-ekonomskim uslovima za građane, kao i za dalje reforme. Stoga, potrebno je da se pronađe način da se napreduje kako bi postepeno bili normalizovani odnosi između Srbije i Kosova – smatra Johana Dajmel.
Ona ukazuje da Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije ka članstvu u EU ne sadrži ništa novo i neočekivano. Kako podseća, Srbija je dobila status kandidata nakon što je obećala da će ispuniti ključne uslove, naročito sporazum o integrisanom upravljanju granicama, koje su postavili EK i Evropski savet, odnosno da će uspostaviti dobrosusedske odnose zarad dobrobiti građana.
Da li ste iznenađeni komentarom srpskog premijera Dačića da je „vrlo uznemiren“zbog stavova EK o Kosovu?
– Ne, ta izjava se uklapa u njegov način komunikacije zarad populističkih ciljeva. Pitanje je kako neko shvata poruke Brisela. U stvari, mnogo zaključaka iz izveštaja EK jasno pokazuju da se uvažava napredak koji je Srbija ostvarila na putu ka Uniji. Naravno, poglavlja koja su teška, kao što su ona koja se odnose na vladavinu prava, pravosuđe i ekonomiju, označavaju preostale probleme. Potrebno je vreme da bi se reforme pripremile i, što je najvažnije, sprovele. Ali, ključno je pokazati jasnu političku volju i potom stupiti u akciju. Direktor Vladine Kancelarije za evropske integracije Milan Pajević bio je u pravu kada je rekao da su reforme u najvećem interesu građana Srbije. Dakle, potrebno je da premijer učini sve što je potrebno i moguće zarad ostvarenja interesa građana Srbije i da bude podstaknut da se više angažuje.
Šta, po vašem mišljenju, treba da učine srpske institucije kada je reč o reformama koje treba sprovesti zarad napredovanja ka EU?
– Nije potrebno reći ništa više osim da pažljivo pročitaju preporuke iz izveštaja EK i pravnih tekovina EU, a potom da preduzmu odgovarajuće mere.
Verujete li da će srpski zvaničnici biti u stanju da se u narednih nekoliko meseci izbore sa brojnim ekonomskim problemima, na koje se ukazuje u izveštaju Komisije?
– Nisam sigurna da li je zaista korisno da se Srbija u kratkom ili srednjem roku oslanja na Rusiju za pomoć prilikom prevazilaženja ekonomske krize. Na taj način se šalje čudan signal EU i potencijalnim strateškim investitorima. Čak i ukoliko zaokret prema Moskvi bude shvaćen u svetlu odnosa prema Kosovu, to pitanje izaziva zabrinutost. U tome se slažem sa Erhardom Busekom, jer Beograd može da dođe u iskušenje da uspori reformski proces u mnogim domenima, uključujući ishitreno otvaranje srpskog tržišta za strateške investicije iz Rusije (kao što je bio slučaj u prošlosti). Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, ekonomska perspektiva Srbije za naredne mesece je zabrinjavajuća. Sumnjam da će finansijska pomoć Rusije predstavljati nešto više od kratkoročnog rešenja. Evropska unija je glavni trgovinski partner Srbije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
