„Spisak predloženih ambasadora nije smeo da se pojavi. Taj ko je dao tu informaciju medijima – trebalo bi da odgovara“: Kako funkcioniše srpska diplomatija?

Ovako za Danas imenovanje novih ambasadora, koje su mediji objavili i pre uručenja agremana, komentarše karijerni diplomata Duško Lopandić.

Inače, da podsetimo na spisku budućih ambasadora su Danijela Čubrilo koja će biti ambasadorka u Najrobiju, Aca Janković biće ambasador u Helsinkiju, a Ana Petković u Alžiru. Mirjana Živković odlazi u Kopenhagen, Miroljub Petrović u Tel Aviv, a Milutin Stojanović u Akru. Irena Šarac biće ambasadorka u Madridu, Ivan Todorov u Sarajevu, a Dragan Bisenić u Rijadu.

Jedno od iznenađenja je i da će Zoran Đorđević biti ambasador u Ljubljani, Vlada Jovičić u Astani, Mira Kotlajić u novoj ambasadi u Čileu, a Milan Trojanović u Bejrutu.

Nešto ranije Mira Jeremić predložena je za ambasadorku u Italiji, Ana Hrustanović u Francuskoj, Dijana Ivančić u Tunisu i Saša Nakić u Slovačkoj.

Ovim novim imenvanjima prethodilo je povlačenje 23 diplomata zbog isteka mandata, a uz obećanje šefa diplomatije Ivice Dačića da će se ubuduće poštovati dužina mandata, a to su četiri godine.

Na pitanje da prokomentariše kadrovska rešenja MSP za nova ambasadorska mesta, Lopandić za Danas kaže da diplomatski predstavnici ne mogu biti mnogo različiti od političkih vlasti koje oni predstavljaju.

„Nemam poseban komentar za pojedinačna postavljenja, osim da primećujem da je ponovo na primeru Sarajeva( Ivan Todorov koji je bio ambasador u Budimpešti), kao i Pariza (Ana Hrustanović bila šef misije u Briselu) prekršeno pravilo da se diplomate nakon završenog mandata prvo vraćaju u zemlju, da bi tek nakon određenog perioda provedenog u zemlji mogli biti postavljeni na drugo mesto u inostranstvu. Kao i u ranijim slučajevima ne vidi se neki objektivan kriterijum u pojedinim izborima iz ove grupe šefova diplomatsko konzularnih predstavništava“, navodi sagovornik Danasa.

Lopandić, ipak, dodaje da se samo u nekim slučajevima, doduše ređim (što predstavlja pre izuzetak nego pravilo), može konstatovati i da su u pitanju iskusnije diplomate, odnosno stručnjaci, poput Dragana Bisenića.

Međutim, kako kaže, ima i postavljenja osoba sa neobičnom biografijom i bez ozbiljnog diplomatskog iskustva, kao što je slučaj sa predstavnikom u Bratislavi. Saša Nakić, da podsetimo, u Slovačku ide sa mesta generalnog konzula u Vukovaru.

„Preskakanje zvanja, nevođenje računa o objektivnim kriterijima, kao što su godine iskustva, strani jezik, rezultati na poslu, zaobilaženje pravila i postavljanja po kriteriju ličnih veza postali su osnovno načelo, a ne izuzetak u kadrovskoj politici MSP i rukovodstva“, napominje Lopandić.

O sjaju naprednjačke diplomatije, teško je išta novo reći, smatra ambasador u penziji Srećko Đukić.

„Već je bilo komentara u medijima o tome kako se pojedini ambasadori sele iz zemlje u zemlju ne svraćajući u Beograd. Jedino što nije jasno da li su ovi novoimenovani ambasadori prvo dobili agreman zemlje prijema, pa su onda objavljena njihova imena. To je praksa u diplomatskom opštenju. Ne bi čudilo da Srbija piše neka nova pravila. Inače, tako masovne smene u diplomatskoj mreži umesto kontinuirane i blagovremene zamene šefova DKP predstavljaju pravi udar i paralizu za rad te mreže, ako o tome uopšte neko vodi računa i ako ga interesuje“, navodi Đukić za Danas i dodaje da se jednostavno meksička serija nastavlja, likovi isti, scenaristi i producenti, takođe.

Dodaje da samo u srpskoj diplomatiji bukvalno svako može biti diplomata i ambasador, jer samo u Srbiji to nije znanje, zvanje, profesija koja se stiče. Nego nagrada za nešto i nagrada za nekoga.

„Na primeru postavljenja Zorana Đorđevića, direktora Pošte Srbija za ambasadora u Ljubljani pokazuje se da se Aleksandar Vučić ne odriče svojih kadrova. Odanost nagrađuje, a da li taj zna posao, o bože moj, pa to uopšte nije bitno. Šta sve Đorđević nije bio kao napednjacki kadar: ministar odbrane „kvalifikovan“, ministar za rad, takođe, a tek za vd direktora Pošte Srbije koliko je kvalifikovan“, ističe sagovornik Danasa i dodaje da smo sve dalje od profesionalne i visokoosposobljene diplomatije za XXI vek i za rešavanje kolosalnih spoljnopolitičkih problema Srbije, od Kosova, EU, NATO, Rusije, Kine i tako dalje i tako bliže.

Ili to sve, kako kaže, ostaje da direktno rešavaju Vučić i Dačić, a da je zadatak srpskih diplomata, po svetskim metropolama, da ih sačekuju i ispraćaju, rezervišu hotele i tome slično.

Branka Latinović, ambasadorka u penziji, smatra da spisak predloženih ambasadora nije smeo da se pojavi, pre dobijanja agremana i da bi taj ko je dao tu informaciju medijima trebalo da odgovara.

Smatra da je objavljivanje takvih lista suprotno diplomatskim pravilima i diplomatskoj praksi.

„Predloženi kandidat nije ambasador dok njegovo imenovanje ne potvrdi zemlja prijema , odnosno ne dobije agreman. Tek onda se može govoriti o njima kao ambasadorima. Po svim pravilima, te zemlje mogu da uzmu kao otežavajuću okolnost što su se imena kandadita pojavila u javnost. Ako se pri tome uzme u obzir i šta se već piše o pojedinim kandidatima, na osnovu informacija koje su dobijene, onda je to još veća bruka. Skandal za Srbiju“, ocenjuje Latinović.

Dodaje da je to urušavanje ugleda zemlje i da se to ne radi ni u onim zemljama koje su do juče bile nečija kolonija.

„Ne razumem tu potrebu da se takvim informacijama neko razmeće. Mediji ne bi mogli da objave ta imena, ukoliko im ih neko nije dao. Taj „neko“ treba da odgovara, konačno i da snosi odgovornost jer podriva ugled države“, naavodi Latinovićeva.

Na pitanje da li bi prokomentarisla imena budućih ambasadora, obzirom da je lista već objavljena, ona kaže da je to mešavina karijernih diplomata i onih bliskih vlasti.

„Od onih koji su na listi, a od kojih su većinom bili moje mlađe kolege, mogu samo da kažem da je Milutin Stanojević ambasador u punom kapacitetu. Šteta što nije predložen za ambasadora u nekoj od evropskih prestonica koje su nam posebno važne i koji bi svojim radnim angažmanom bio izuzetno koristan. Bez namere da potcenim bilo koju državu, a ponajmanje Ganu, tamo je mogao da bude imenovan i neko drugi, posebno blizak vlasti. Umesto toga, oni odlaze za ambasadore u susedne države, a svakom početniku u diplomatiji je poznato koliko su susedi važne države, neizostavno“, napominje sagovornica Danasa.

Ne vidi, kako kaže, da imamo nečem posebno da se nadamo, posebno u sferi analitike, doprinosa strateškim viđenjima ili kreativnim doprinosima.

„To se izgleda i ne traži, nije neophodno. Ali kao i uvek izuzetaka ima, koji imaju šta da ponude, ali na žalost neće biti na pravom mestu“, zaključuje Branka Latinović, karijerni diplomata u penziji i dodaje da se imenovanje i povlačenje ambasadora radi u manjim grupama, ali nikada u ovako velikom broju, kao što je to sada slučaj.