Šta treba očekivati nakon usvajanja rezolucije Evropskog parlamenta o srpskim izborima: Da li novi međustranački dijalog?

Pravnik Milan Antonijević je 2019. godine, tada direktor Fondacije za otvoreno društvo, učestvovao u organizaciji međustranačkog dijaloga, u koji se kasnije kao posrednik uključila Evropska unija.

Deo opozicije, potpisnici Sporazuma sa narodom, koji su pre svega činile organizacije okupljene u Savez za Srbiju, najavljivale su bojkot izbora 2020. godine, ako ne dođe do promene uslova. Do bojktota je i došlo, iako su se u međuvremenu kao posrednici uključili predstavnici EU.

Antonijević kaže za naš list da danas ne vidi da postoji spremnost političkih aktera u Srbiji za međustranački dijalog. Smatra da je za očekivati da nakon same rasprave u EP Srbiaj dobije jasne zahteve vezane za izbore 17. decembra, pre svega, u vezi sa biračkim spiskom i neophodnosti jedne međunarodne revizije koja bi se time bavila.

“Verujem da će biti još zahteva koje će EP postaviti pred Srbiju. Da li će biti posredovanja koje smo videli tokom okruglog stola koji smo organizovali 2019. pa ga je EP posle preuzeo, teško je u ovom trenutku govoriti. Ali da postoji zainteresovanosti EU, Evropskog parlamenta i Evropske komisije, da se ovo pitanje razreši, to sigurno stoji. U kojoj meri, to je drugo pitanje”, navodi on.

Antonijević napominje da u Srbiji danas postoje dva udaljena politička pola koja govore o izborima, te da, osim što ne vidi spremnost da ta dva pola sednu za okrugli sto, ne vidi ni kako će se izaći iz krize.

“Čim se EK interesuje za to, i EP, i oni koji se bave Srbijom, Bilčik i drugi, postoji zainteresovanost posrednika i onih koji su želeli da pruže dobre usluge Srbiji, da to učine ponovo. A da li će to biti moguće ponovo, da li će biti oportuno, i da li treba gubiti vreme ili se baviti stvarima koje su od značaja, a tu mislim na birački spisak i na sve ono štio CRTA radi nedeljama, to su druga pitanja. Mislim da je to priroritet. Iz tog ugla očekivao bih međunarodnu istragu koja bi se bavila uprvo tim navodima”, kaže ovaj pravnik.

Dodaje da sporenja o izbornim nepravilnostima sada predstavljaju jednu domaću političku borbui koja nije na pravom mestu.

“Očigledno je potrebno da neko iz EP zaštiti i CRTU i sve one koji dolaze sa podacima, sve u cilju održavanja i lokalnih i beogradskih izbora ukoliko se ne bude formirala vlast na nivou Beograda. Ako bude ponavljanje izbora onda je sve to izglednije i moguće je videti rezulartte i tog dijaloga, posredovanja ili istrage”, smatra Antonijević.

Dodaje da misli da svi posrednici trenutno razmišljaju na liniji da se dođe do revizije biračkih spiskova i nezavisne istrage u kojoj ne bi samo učetvovao Evropski parlament, nego i Savet Evrope, ali i Venecijanska komisija, koja je, podseća, već govorila o manjkavosti izbornog procesa i demokratije u Srbiji.

“Naročito ako se održavaju samo lokalni izbori, onda nam je Savet Evrope taj od koga treba očekivati odgovore, kao i Venecijanska komisija. Savet Evrope postupa na osnovu podataka koje ima i može to raditi na osnovu rasprave i zaključaka u EP ili same rezolucije koja će biti usvojena. Savet Evrope postupa na osnovu podataka koje ima i može to raditi na osnovu rasprave i zaključaka u EP ili same rezolucije koja će biti usvojena”, kaže Antonijević.

Politikolog Aleksandar Ivković, koji angažovan na portalu “European Western Balkans”, kaže za Danas da bi pitanje ponovnog međustranačkog dijaloga uz učešće evroposrednika razdvojio na dva dela – tehnički i politički.

“To pitanje bih razdvojio na tehnički i politički aspekt. Sa tehničkog je moguće da se organizuje psoredstovanje u pregovorima vlasti i opozicije čak i ako slede novi izbori za Evropski parlament i što se novi saziv raspušta jer tehničko osoblje koje organizuje te pregovore iz jedinice za medijaciju paralmenta će ostati na radnim mestima iako slede izbori. Sam paralment će biti odsutan kratko, samo dva meseca i ubrzo će se ponovo konstituisati”, navodi on.

Govoreći o političkom aspektu, Ivković vidi dva scenarija u kojima to može da se desi. Prvi je da EU uslovi vlast u Srbiji održavanjem dijaloga jer inače Srbija neće napredovati u integracijama.

“Nije mi to preterano neverovatno, barem ne dok priđu izbori za EP.  To nije odluka koju donosi evropska  administracija u bukvalno poslednjim mesecima svog rada. Za to bi trebalo dobiti izbore i time novi politički legitimitet. Onda videti šta dalje raditi sa novom politkom proširenja”, kaže Ivković.

Naš sagovronik kao drugi scenario ističe da vlasti u Srbiji same pristanu na neku vrstu posredovanja i dijaloga sa opozicijom jer osećaju da im fali legitimitet.

“To je ono što se desilo 2019. i 2020. kada je sama vlast prihvatila i pozvala medijatore da dođu u Srbiju da ne bi ispalo da nema legitimiteta, jer je opozicija prvo pretila bojkotom, a onda i bojkotovala izbore. Da li smo u stiuaciji da vlast oseća da nema legitimitet, to je pitanje na koje je teško odgovoriti. Ali rekao bih da oni nisu tokliko zabrinuti za legitimnost sada kao što su bili 2019. i 2020. tako da je na opioziciji da još uspešnije dovede u pitanje njihov legitimitet, protestima, raznim drugim akcijama,a novim dokazima o izborim neregularnosti i da time izvrše pritisak na vlast da oni prihvate posredovanje EU i EP”, smatra Ivković.

Na poslednjoj sednici poslanici Evropskog parlamenta raspravljali su i o izborima u Srbiji 17. decembra, i izbornim nepravilnostima vezanim za njih, a koje iznose predstavnici opozicije i nevladine organizacije CRTA.