Novi parlamentarni izbori već 2022?

Prava koncentraciona vlada u kojoj bi bila opozicija je pak nemoguća, smatraju sagovornici Danasa iz opozicionih redova, koje smo pitali očekuju li koncentracionu vladu i koji bi politički značaj imao taj potez.

Mogućnost formiranja neke vrste koncentracione vlade prvi je još u avgustu najavio predsednik SNS Aleksandar Vučić, koji obavlja i funkciju predsednika države.

„Postoji i drugi koncept i jedna druga ideja a to je da kažemo za godinu i po dana da idemo i na parlamentarne izbore i na sve drugo a da bude neka vrsta koncentracione vlade. Ako mene pitate, ja sam trenutno bliži ovom prvom konceptu, ali još ću da merim“, rekao je tada Vučić.

Potpredsednica Narodne stranke Sanda Rašković Ivić za naš list ukazuje da koncentraciona vlada znači da će biti vanrednih izbora 2022.

– Takva vlada će biti formirana jer u Skupštini nema opozicije. Država koja je na evropskom putu i koja sebe naziva demokratijom, očevidno to nije. Dakle, trajanje vlade će biti kratko, tako da očekujem što skorije posredovanje EU u dijalogu vlasti i opozicije za postizanje normalnijih izbornih uslova. Zbog nenormalnih izbornih uslova dobili smo i nenormalan rezultat. Nenormalnost ne bi smela i ne može dugo da opstane – navodi ona.

S druge strane Konstantin Samofalov, generalni sekretar SDS, objašnjava da se koncentracione vlade prave pre velikih političkih odluka, kao što je promena ustava, a mi smo daleko od bilo kakvog konsenzusa.

– U ovakvim okolnostima sukobljenog i podeljenog društva je to praktično nemoguće. Vučićeva trgovina Kosovom ima svoju cenu i dolazi na naplatu, pre svega kod birača „nacionalne provenijencije“. Takođe, ekonomske teškoće izazvane nekompetentnošću njegovih ministara i kovid pandemijom prete da izazovu socijalnu nestabilnost… EU je ujedno sve kritičnija prema pitanjima medijskih i građanskih sloboda u Srbiji… Sve ovo Vučića motiviše da proizvodi latinoameričke sapunice, odlažući formiranje Vlade i proizvodeći usput nove tenzije, kako bi skrenuo pažnju sa ogromnih problema sa kojima se država suočava – kaže Samofalov.

A potpredsednica DS Dragana Rakić smatra da će druga vlada Ane Brnabić biti sastavljena od režimskih stranaka i, eventualno, nekih organizacija i pojedinaca koji već pružaju bočnu podršku režimu.

– To nije i ne može biti koncentraciona vlada, mada ne mogu isključiti mogućnost da će je Vučić i njegova propaganda tako nazvati. Vučić je sve obesmislio i pretvorio u suprotnost onom što bi trebalo da bude, pa što ne bi i pojam koncentracione vlade. Mi se međutim uopšte ne bavimo pitanjem formiranja vlade već radimo na obnovi i jačanju svoje stranke. Integracije unutar vladajućeg režima su samo preraspodela udela u vlasti. Ako, ipak, Aleksandar Vučić formira vladu koju nazove koncentracionom, to će biti pokušaj prikrivanja činjenice da Srbija više nije demokratska zemlja, nema demokratski parlament i posle 20 godina višestranačja prvi put nema opozicije u najvažnijoj predstavničkoj instituciji. To bi bio još jedan marketinški trik da režim prevaziđe ovaj politički interegnum do predsedničkih izbora, kada bi bili raspisani i parlamentarni – navodi Rakić.

Kako dodaje koncentraciona vlada se obično formira u vanrednim okolnostima u državi i društvu kao što su elementarne nepogode ili ratno stanje.

– To podrazumeva zajedničko preuzimanje odgovornosti svih političkih aktera za sudbinu zemlje, ili bar onih najvažnijih i najuticajnijih. Takve koncentracione vlade, međutim, sigurno neće biti, jer nikom iz opozicije ne pada na pamet da se uključuje u drugu vladu Ane Brnabić, niti opoziciju neko zove u tu vladu – zaključuje Rakić.

U SSP i DSS nisu želeli da komentarišu mogućnost koncentracione vlade.

Brnabić se sastaje sa koalicionim partnerima

Mandatarka za sastav nove vlade Ana Brnabić sastaće se danas (utorak), kako je zvanično saopšteno, sa predstavnicima koalicije Socijalistička partija Srbije – Jedinstvena Srbija Ivicom Dačićem i Draganom Markovićem i sa predstavnikom Srpskog patriotskog saveza Aleksandrom Šapićem u Vladi Srbije.