Foto: vikipediaIako protesti „Jedan od pet miliona“ traju gotovo dva meseca i priključilo im se preko 40 gradova Srbije, Novog Pazara, ali ni ostalih gradova Sandžaka, nema na mapi onih koji na taj način izražavaju nezadovoljstvo stanjem u zemlji.
Sagovornici radija Sto plus, glumac Rifat Rifatović i politikolog Andrijana Maksimović smatraju da ima nekoliko razloga zašto žitelji ovog grada još uvek nisu digli glas, od straha i pragmatizma do toga da smatraju da za protest nema razloga.
Rifatović je izjavio da stanovnici tog grada „imaju neku vrstu straha, iako ne zna od čega“, ali i da je na poslednjim izborima Aleksandar Vučić dobio 74 odsto glasova, pa je moguće da su oni zadovoljni trenutnim stanjem, da im je dobro i da ne misle da treba da protestuju.
„Ja ne mislim da je dobro, ovaj sistem, koji nije došao isključivo sa ovom vlašću, ne valja i više ne može da se trpi. Ovde nije pitanje rušenja vlasti i jednog čoveka, već promene sistema u kojem je lider najbitnija stvar i koji se pita i odlučuje apsolutno o svemu“, rekao je Rifatović.
On je učestvovao u protestnim šetnjama u Beogradu, a veruje da bi bilo dobro i da se građani Novog Pazara uključe, „iako je veliki deficit hrabrih i mislećih ljudi“, jer će jednog dana biti veoma važno ko je bio na čijoj strani.
„Treba da protestujemo za sebe, a ne protiv tog čoveka. Da protestujemo protiv onoga što nas koči, protiv odlaska najboljih iz Novog Pazara i Srbije. Moramo se pokrenuti, neće Kraljevčani, Užičani, Nišlije, Kragujevčani i drugi šetati za nas. Oni dižu glas zbog svojih problema, zbog svega onoga što ne valja u državi, ali i njihovim gradovima“, dodao je Rifatović.
Maksimović navodi da je u manjim gradovima, zbog svojih specifičnosti, konzervativizma i tradicionalizma, teže organizovati građanske ili individualne akcije, ali da su često njihovi žitelji pragmatičniji, pogotovo u višenacionalnim sredinama.
„Manje sredine su mudrije. Pitanje je da li bi protesti uticali na obim prava koja već uživaju i zbog toga postoje strah i grč koji sputavaju proteste. Žitelji takvih gradova se vode pitanjem šta je interes protesta i da li će imati koristi kada se to završi i sve se slegne ili će trpeti posledice i biti kolateralna šteta onoga što se začelo u Beogradu“, istakla je Maksimović.
Ona je podsetila da su u Novom Pazaru pre dve godine organizovani slični protesti, ali da su bili kratkotrajnog karaktera.
„Njima je samo pokazano da i ova sredina može da protestuje, ali se sve brzo smirilo kada se videlo koliko smo daleko od centra. Veoma je teško, ne kažem da je nemoguće, organizovati neku akciju i napraviti konsenzus između mnoštva pojedinačnih i različitih interesa. Sve je još uvek u individualnom podržavanju protesta koji su u toku u drugim gradovima“, kazala je Maksimović.
Ona je ocenila da su gradovi koji protestuju u manjini i da su, prema njenom mišljenju, potencijali protesta upitni jer je društvo u Srbiji naviklo da svoja demokratska i politička prava koristi samo na izborima.
Protesti „Jedan od pet miliona“ počeli su u decembru u Beogradu, a ubrzo su se prošili na preko 40 gradova Srbije. Građani protestnom šetnjom izražavaju nezadovoljstvom stanjem u državi, tražeći da predsednik Srbije Aleksandar Vučić podnese ostavku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
