Novo lice sprske opozicije – Slavica Janković

Ako je predsedničku kampanju vodio neprekidno pojavljujući se sa Slavicom Janković iz više očiglednih razloga – kao suprotnost nastupu Aleksandara Vučića i kao pandan Vuku i Nataši Jeremić, morao je da zna da ona više nije samo supruga, već i politička ličnost. To podrazumeva i ličnu priču, koja će jednom morati da bude politički aktivirana.

I sada kada je pitanje uticaja dominatne supruge pokrenuto, umesto što je zajedno sa Draganom Šutanovcem simbolično spasavao (tačnije delio na po pola) 600.000 glasova sa predsedničkih izbora, Janković je u programu N1, trebalo da učini nešto drugo. U tom je programu trebalo da se pojavi Slavica Janković, unapred dobro pripremljena, barem kao što je to u martu učinila Nataša Jeremić u beloj košulji, nakon saopštenja SNS. I da u stilu dobre epizode “Kuće od karata”, prikaže svoju povređenost tako nedostojnom i niskom politizacijom od strane pojedinih bivših “slobodnih građana” iza čega stoji njihova neostvarena lična ambicija. Umesto toga Janković se odlučio za “instinkt zaštite porodice”, a u opoziciji je ta priča potrošena još od vremena Danice Drašković i vlasti SPO u Beogradu, dok se na strani vlasti mnogo uspešnije prima, budući da se vezuje za zaštitu države.

Šta je pogrešno u pristupu opozicije “novom licu”? Na prvom mestu potpuno nepoznavanje novijih političkih događaja. Opozicionari se izruguju jedni drugima, stvarajući lažni zaključak da će “novo lice” biti neko ko će se odjednom pojaviti, verovatno iz dubina kosmosa, i pridobiti birače. Tačno je naprotiv, da im niko neće pasti s neba, jer “novo lice” je neko kome će građani poverovati i ko će u njihovoj svesti delovati pošteno i iskreno. Postoji jednostavan primer. Kada je partija G17 sa Mlađanom Dinkićem na čelu, u jesen 2003. izazvala “aferu Bodrum”, zahvaljujući kojoj je DS tada izgubila vlast uprkos atentatu na Zorana Đinđića, upotrebljen je pristup “novog lica”. Jer, pred novinare, na ogromno posećenoj pres konferenciji, nije izašao da manipulacije glasačkim karticama u parlamentu, prilikom izbora Kori Udovički, objasni Dinkić. Izašla je mlada portparolka Ksenija Milivojević. Pojedini su komentarisali da nije imala dobru frizuru i da je bila obučena kao studentkinja. Ali, upravo zato, ljudi su poverovali da je ono što priča tačno i da se u Skupštini vara – pridobila je naklonost javnog mnjenja.

Novo lice, je dakle neko, ko je već u političkoj orbiti, ali čija ličnost i pojava, kao i biografija, “daju” istinu onome što se priča građanima. Zato je pomalo smešno, što recimo, nakon tri godine intenzivnog prisustva na političkoj sceni, Saša Radulović pokušava sebe i svoj pokret Dosta je bilo, da prikaže, kao nove. Tokom tog vremena je nastup DJB, počeo da liči na ponašanje trgovačkog putnika, koji vam uporno zvoni na vrata i nudi da kupite lonce. I ako mu otvorite i zahvalite se jer vam lonci baš ne trebaju, trgovac kaže da ste eto žena, stara i sama, i da može i drugačije da razgovara sa vama, zato vam lonci ipak trebaju. Radulović je osvojio na predsedničkim izborima jedva nešto preko 50.000 glasova, a ti su izbori, a ne parlamentarni 2016, sada noseća konstrukcija političkog života.

I ta konstrukciji sadrži otvorena vrata za “novo lice” budući da je oko 340.000 glasova osvojio imaginarni politički lik Beli Preletačević. Otud sada i tolika opoziciona žudnja za novim likom praćena međusobnim osporavanjem i rasulom, ali i otvorenim strahom da će izgubiti pozicije u javnoj sferi koje još drže. Sa druge strane Vučić je, dosad više puta uspešno rešio problem “novog lica” u Srpskoj naprednoj stranci. Dok je SNS bila u opoziciji, dovođenje Zorane Mihajlović, predstavljalo je novo, liberalno i prozapadno lice, a potom je ta uloga pripala i Ani Brnabić. Vučić verovatno i sad čeka ishod kako će opozicija sklopiti svoje mučene koalicije, da bi “timom” za Beograd parirao svakom pojedinačnom koalicionom članu. A opozicija ostaje i dalje u stanju koje je Rasim Ljajić najbolje opisao krajem 90-tih, izašavši smoren sa jednog nesupešnog ujediniteljskog sastanka tadašnjih protivnika vlasti kod Dragoljuba Mićunovića – “ja vas Srbe stvarno ne razumem, vi samo pričate šta će (Slobodan) Milošević da uradi vama, a uopšte ne pričate šta vi možete da uradite njemu”.

Preuzeto sa portala Demostata