Foto: Senad ŽupljaninPripreme za glasanje, u nedelju, na referendumu za ustavne promene u Srbiji, u Novom Pazaru, idu utvđenom dinamikom. U toku je distribucija glasačkog materijala na 98 mesta na gradskom i seoskom području, saopšteno je danas iz gradske Glasačke komisije.
O nedeljnom izjašnjavanju građana, po službenoj dužnosti, priča i radi gradska administracija, a po političko-koalicionim obavezama partije. Partije koje imaju uporište u srpskom biračkom telu, slede upustva iz beogradskih partijskih centrala. I one pozivaju da se izađe na referendum i zaokruži „DA“.
U partijama, koje, uglavno, računaju na bošnjačke glasove, uobičajena podela. Uz vladajućeg koalicionog partnera stale su Socijaldemokratska partija Srbije (SDPS), Rasima Ljajića, i Stranka pravde i pomirenja (SPP), čiji osnivač je pokojni Muamer Zukorlić. Te dve partije pozivaju glasače da izađu na referendum.
SDPS je, u saopštenju, pozvala građane da
„glasaju za promene i zaokruže DA ra referendumu“ radi nastavljanja EU integracija i stvaranje uslova za unapređenje rada pravosuđa.
SPP je , danas, pozvala Bošnjake da na referendumu glasaju za ustavne promene, jer će pomoči sebi i Srbiji da se približe članstvu u EU.
Ta partija je ocenila da se „predloženim promenama Ustava ostvaruje mogućnost razdvajanja sudske od zakonodavne vlasti, što doprinosi većoj nezavisnosti sudstva“.
Ništa neočekivano je poziv, lidera SDA Sandžaka Sulejmana Ugljanina, građanima da ne izlaze na referendum velikosrpskog režima.
To je, za sada, sve o predstojećem referendumskom izjašnjavanju.
Osvrt na prošla vremena, daje istu sliku među bošnjačkim političkim partijama. Pozivi za učestvovanje ili bojkotovanje izjašnjavanja stvar su koalicione odanosti „na svim nivoima“. Izuzetak je SPP, kojoj je ovo prvi referendum koji organizuje država.
Sandžačka demokratska partija (SDP), preteča SDPS, pozivala je svoje pristalice da izađu na referendum, krajem oktobra 2006.godine, kada je potvrđivan Ustav Srbije.
Zbog koalicije na svim nivoima, sa tadašnjim premijerom Vojislavom Koštunicom, Ugljanin je pozivao „da se glasa za Ustav koji garantuje građanska, manjinska i ljudska prava“, „definiše raskid sa mračnom prošlošću“ i „za novi evropski Ustav“.
Protiv izlaska na referendum bile su manje bošnjačke partije. Udružene sa nevladinim organizacijama organizovale su proteste. Bili su protiv Ustava „koji ne uvažava Bošnjake i ne reguliše status Sandžaka“. Jedna od njihovih parola bila je „Glasaj danas, srami se sutra“.
Sumnjiva dvodnevna izlaznost uklopila se u koalicione potrebe. Od 70.021 upisanog glasača, na birališta je izašla 41.142 (58,76%), a za potvrđivanje Ustava glasalo je 40,311 ili 57,57 odsto.
Lokalna vlast, u kojoj je dominantnu ulogu imala SDA Sandžaka i njen predsednik Ugljanin, likovala je pred centralnim koalicionim partnerom zbog tolikog broja glasova.
Kada je posle šest godina ministrovanja u Vladi Srbije (2008. – 2014.) prestala koaliciona ljubav, Ugljanin se setio da aktuelni Ustav ne valja.
Pre četiri godine, dakle 12 godina posle referenduma o potvrđivanju Ustava, lider SDA Sandžaka je zatražio „hitnu i neodložnu promenu, radi rešavanja statusa Sandžaka i bošnjačkog naroda“.
Nedeljno glasanje, još je jedna prilika da tri najveće bošnjačke partije, u ovom delu Srbije odmere snagu svojih uticaja na biračko telo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
