foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)Novosadski parlament izgledaće bitno drugačije nego u prošlom sazivu, sem što će za početak biti opozicije, tu je i mnogo novih lica koja u odborničke klupe sedaju prvi put.
Lokalne izbore pre četiri godine u Novom Sadu obežio je bojkot opozicije, pa je u Skupštini grada ona bila svedena na Novu Demokratsku stranku Srbije i Srpsku radikalnu stranku, koja je pred ove izbore prešla u vladajuću koaliciju.
Ostatak opozicije delovao je vaninstitucionalno, često ispred Skupštine, organizujući proteste ili čak pokušaje blokade njenog rada.
U vladajućoj koaliciji dobar kandidata koji su prošli na listi otići će na funkcije u Gradsku kuću i javna preduzeća, dok će se i pojedini opozicioni kandidati verovatno odreći nove funkcije, jer već deluju u drugim institucijama, poput Narodne skupštine Srbije.
Lokalne izbore za Danas analizirao je Miloš Gagić, bivši političar, član „Opora“ i pokrajinski poslanik, koji se na ovim izborima ponovo aktivirao kao učesnik u kapanji liste „Heroji – Miša Bačulov“. On kaže da mu prvo upada u oči jako mali odziv glasača, 49 odsto, čak manji nego pre četiri godine kada je opozicija bojkotovala izbore u Novom Sadu.
– To govori da je SNS postigla svoj cilj, da što manje ljudi bude informisano da su lokalni izbori. Oni su izvukli glasove koji su imali u decembru. Drugo, ono što smo mogli da čujemo na nacionalnim medijima na kojima može da se pojavi opozicija, jesu priče o bojkotu i zašto treba bojkotovati izbore. To potvrđuje da televizije i dalje imaju veliki uticaj na biračko telo. Dosta dobar rezultat ostvario je Sava Manojović koji je mogao da koristi deo televizija sa nacionalnom frekvencijom – rekao je Gagić.
Sa druge strane, lista Miše Bačulova je mahom u kampanji koristila samo društvene mreže, domet nije bio mali, ali je opet ograničavajući, nastavlja on.
Kampanja je kako ističe, bila kratka i opozicija nije mogla da nametne prave teme i ono što muči ljude u Novom Sadu.
– Opoziciji je nedostajalo vremena za čitavu jednu zajedničku kampanju kojoj bi motivisali ljude i objasnili im zašto je važno da izađu na izbore i da ubedi ljude da može da se nešto promeni u Novom Sadu. Ali bojkot je zapravo prelomio da rezultat bude ovakav – nastavio je on.
Koliko vlast ne žuri da vidi opoziciju u lokalnom parlamentu govori i činjenica da su za ovaj petak sazvali sednicu, ali u starom sazivu, gde nema opozicije i na kojoj Grad treba da se zaduži 3,1 milijardu dinara da bi mogao da plati sudske troškove po presudama za eksproprijaciju zemljišta.
SNS u sebe utopio tradicionalne odborničke grupe u Novom Sadu – SRS i SPS
Od 45 mandata koliko je osvojila koalicija oko Srpske napredne stranke, ovoj partiji trebalo bi da pripadne 34 mandata, SPS-u pet mandata, SRS-u dva mandata, a Socijaldemokratskoj partiji Srbije, Partiji ujedinjenih penzionera Srbije, Pokretu socijalista i Zavetnicima po jedan.
Naprednjaci su u prošlom sazivu u svojoj odborničkoj grupi imali 48 članova. Ako radikali i socijalisti ne dogovore osnivanje svoje odborničke grupe, to će biti prvi put da je lokalni parlament bez njih. U prošlom sazivu SRS je imao tri odbornika u svojoj grupu, dok je SPS sa Jedinstvenom Srbijom imao čak devet članova.
– To je ono na šta su kolicioni partneri SNS pristali, ne znam da li je to dobro ili ne za njihove stranke pojedinačno, ali to sada jeste jedna široka koalicija. Rezultat je očekivan, ako analiziramo šta se dogodilo u decembru. Tada su SNS i SPS uzeli oko 86.000 glasova, sada sa još zavetnicima i radikalima više od 87.000 glasova. Oni su izvukli maksimalno šta su mogli, njihova kampanja se uglavnom svodila na terenski rad i misim da su na nju potrošili ozbiljan novac – nastavio je naš sagovornik.
Za funkcionisanje vlasti manji broj odbornika neće se osetiti, jer i dalje imaju komotnu većinu, ali pojedinačno u partijama hoće. Savez vojvođanskih Mađara koji je tradiocionalni partner SNS-a, u prošlom sazivu imao je tri, a sada samo jednog odbornika.
U novom sazivu neće više biti odbornika iz stranke vlaške nacionalne manjine Istina i stranke ruske nacionalne manjine – Ruske stranke, pa iako se ove političke organizacije zapravo nisu bavile manjinskim temama, barem formalno, u Novom Sadu je na manjiskoj listi prošao samo jedan odbornik, iz pomenutog SVM-a.
Opozicija se vraća u klupe – očekuju se zanimljive sednice
Opoziciona lista „Udruženi za slobodan Novi Sad“ sastavljena od 12 stranka, imaće 21 mandat. Lista „Kreni – promeni“ osam mandata, a lista „Heroji – Miša Bačulov“ tri.
Kako su radikali iz opozcije prešli u vlast, u suprotnom smeru su iz vladajuće koalicije u „Udruženu“ opoziciju stigli Liga socijaldemokrata Vojvodine-Vojvođani i Pokret obnove kraljevine Srbije.
U „Udruženima“ će se naći i neka stara politička lica iz Novog DSS, Demokratske stranke, LSV- Vojvođani i POKS-a. Dok će Stranka slobode i pravde, Srce, Narodni pokret Srbije, Zeleno-levi front, Pokret slobodnih građana, prvi put zadužiti odborničke klupe, a u institucije premijerno ulaze i aktivisti iz Građanskog pokreta Bravo.
– Po meni ovo je dobro i benefiti će biti veliki. Bojkot prošlih izbora jeste imao efekat, ali više na republičkom nivou, skrenuta je pažnja međunarodne i domaće javnost da izborni proces u Srbiji ima problema. Ali on je naneo ogromnu štetu grupama građana i opozicionim partijama koje deluju na lokalu. Mi evo u Novom Sadu četiri godine ne znamo šta se radilo. Posmatrali smo to preko javnih rasprava, bez suštinskog uticaja. Bez obzira što vladajuća koalicija ima apsolutnu većinu, sada će u opoziciji imati jaku kontrolu, biće ozbiljno češljanje dokumenata i pritisak javnosti – smatra Gagić.
Kako ističe, dve nove grupe građana trebale bi u Novom Sadu da donesu pre svega svoju želju za promenama prema politici kao poslu. „Po mom iskustvu taj entuzijazam može potrajati dosta dugo, ako to građani prepoznaju i podržavaju“, nastavio je on.
Gde su nestali Nestorovićevi glasovi?
Ostala je nepoznanica šta se desilo sa 11.000 glasova koji je u decembru dobila lista Branimira Nestorovića, a koja je u junu odbijena zbog nedovoljne zastupljenost žena.
– Po rezultatima ne mogu da vidim kako su se njegovi glasači opredeljivali, da li su izašli ili bojkotovali izbore. Moguće da je bila disperzija glasova. Da je Nestorović ostao, rezultati bi sigurno bili drugačiji – dodaje naš sagovornik.
Zaključak je da Novosađanke i Novosađani ove izbore nisu videli kao važne, dok se već o novim izborima u Srbiji nikada ne treba prestati pričati, pogotovo jer kako smatra Gagić, minuli izbori nisu rešili političku krizu u kojoj se nalazimo.
– Polarizacija u politici je takva da gotovo nema komunikacije između vlasti i opozicije, a to za državu nije dobro. Takve krize obično rešavaju na izbori, ali ovde ne, jer se uvek postavlja pitanje koliko su regularni. Sama činjenica da vlast razdvaja lokalne izbore, pa je pre pola godine glasao jug, a sada sever zemlje, jasno pokazuje da oni premeštaju svoje birače, ali i čitavu operativu. To baca veliku senku na svaki njihov rezultat. Sa druge strane, ni opozicija nije završila sa pokušajima da homogenizuje svoje redove, nekad to znači spajanje, nekad i razdvajanje. Možda je baš u Novom Sadu bilo bolje izaći u više kolona. Ali dobro je da među njima postoji komunikacija oko stvari koje su važne za sve nas, a to su za početak fer izbori – zaključio je Gagić.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
