Aleksandar VučićFoto: FoNet/Instagram predsednika Srbije

U okviru diplomatske akcije u Ujedinjenim nacijama, kako bi pokušalo da se spreči usvajanje Rezolucije o Srebrenici, predsednik Aleksandar Vučić razgovaraće sa liderima 50 država, sa posebnim akcentom na zemlje Afrike, prenosi Kosovo online nezvanično saznanje „Novosti“.

Iza dokumenta koji predviđa da 11. jul bude međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici, da se osude svi koji „negiraju genocid“ i da se ova tema nađe u obrazovnim programima u udžbenicima, stale su Nemačka i Ruanda, dok za njega, kao po običaju, nezvanično lobira i Velika Britanija.

U tom krugu su i Sjedinjene Američke Države, Čile, Novi Zeland, Malezija, Jordan, Turska, Slovenija, Albanija, Francuska, Italija, Irska, Lihtenštajn, Holandija i Finska, ali se očekuje da se priključi još država. Sve ove zemlje vrše političke, ali i ekonomske pritiske na države članice Ujedinjenih nacija da njihovi delegati podignu ruke „za“.

Tekst bi trebalo da se nađe na dnevnom redu redovnog zasedanja Generalne skupštine krajem aprila, a za njegovo usvajanje je potrebna prosta većina (postoji mogućnost da neko zatraži da bude dvotrećinska, a onda se o tome izjašnjava parlament). Zato ćemo morati sve karte da bacimo na to da zemlje koje imaju dobre odnose sa Srbijom, budu u sali i glasaju protiv ili makar budu uzdržani.

Prema informacijama Novosti, fokus je na zemljama Sahela među kojima su Senegal, Alžir, Niger, Centralnoafrička Republika, Etiopija, Eritreja…

„Takođe, izuzetno je važno pridobiti Egipat kao zemlju koja u Africi ima veliki uticaj, ali i Angolu, li i Trinidad, karipsku zemlju koja predsedava „svetskom kućomom““, navodi se u tekstu.

Predsednik Vučić rekao je da je formiran tim države za UN i Srebrenicu i da će otići u Njujork kako bi u Generalnoj skupštini pokušao da zaustavi rezoluciju.

„Otići ću tamo i spreman sam da razgovaram sa što većim brojem članica. Imamo problem sa Venecuelom i još četiri zemlje koje su izgubile pravo glasa. Vraćenja tog glasa iziskuje veliki novac. Ostaje nam da se borimo koliko je moguće, pri tom uvek pokazujući poštovanje prema žrtvama koje su se dogodile“, rekao je Vučić i dodao da će učiniti sve da se poboljša pozicija Srbije.

Kontakti sa kosponzorom rezolucije Ruandom su već uspostavljeni, mada, prema saznanjima „Novosti“, ne treba gajiti prevelike nade u uspeh. Ova zemlja je pod direktnim uticajem Nemaca i Britanaca, dobijaju ogroman novac za obnovu zemlje, čije je stanovništvo stradalo u genocidu 1994. godine. Zapadnjaci se na ovaj način „peru“, jer nisu učinili ništa da masakr bude sprečen.

Iako je ova zemlja upravo simbolično izabrana da stane iza dokumenta o Srebrenici, poređenje dva događaja je nemoguće. U Ruandi je 6. aprila 1994. oboren avion u kojem se nalazio tadašnji predsednik Žuvenal Habiariman – pripadnik Huta, a stradali su svi članovi posade. Hutski ekstremisti za napad su okrivili pobunjeničku grupu Tutsa – Patriotski front Ruande, a oni su odbacili optužbe. U organizovanoj kampanji pokolja, vojnici su dobili liste za odstrel Tutsa, mnogi su ubijeni mačetama, postavljane su blokade na putevima, u medijima je podsticana mržnja, pretresane su kuće.

Inače, rezolucije koje donosi Generalna skupština Ujedinjenih nacija nisu obavezujuće, ali imaju određenu političku težinu. Obavezujući su dokumenti koje izglasa Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Pokušaj da se pred ovim telom donese akt o Srebrenici propao je 2015. godine. Velika Britanija je želela da se izglasa tekst u koji se na Srbe prebacuje sva krivica, ali je Rusija uložila veto i plan je propao.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari