NZZ: Balkanska strategija suzbijanja virusa represijom sada se sveti

List piše da u pandemiji zdravstveni sistemi u jugoistočnoj Evropi, uprkos hroničnom manjku sredstava i osoblja, nikada nisu došli na granice opterećenosti.

Prema pisanju dnevnika, Slovenija je prva u Evropi proglasila kraj pandemije, dve nedelje posle nje i Crna Gora, Hrvatska je sredinom juna beležila svega desetak novih slučajeva zaraze dnevno, a i ostale zemlje regiona su držale stvari pod kontrolom, pa su tako u Srbiji održani i prvi izbori posle izbijanja pandemije u Evropi.

„Uspeh se pripisuje ranoj i odlučnoj intervenciji države. Posebno pod autoritarnim vladama u Srbiji, Crnoj Gori i Albaniji, kod delom drastičnih mera je postojao jasan nesrazmer između epidemiološke koristi i ograničavanja građanskih prava i sloboda. Medjutim, čak i kritičari priznaju da je tim vladama, kojima se često pripisuje manjak preduzimljivosti, uspele da spreče ono najgore“, piše NZZ.

„Ali sada, u takozvanoj novoj normalnosti, jednostrana, na repesiju oslonjena strategija se sveti“, izjavio je za NZZ Maks Brendle, šef beogradske kancelarije Fondacije Fridrih Ebert, bliske nemačkoj socijaldemokratskoj partiji SPD.

Prema rečima Brendlea, na osećaj sopstvene odgovornosti građana u suočavanju sa virusom gotovo da i nije apelovano, i zato se oni sada slabo pridržavaju preporuka vlasti.

Uz ocenu da efekat pojačava i činjenica da mere nisu postepeno ukidane, nego se normalnost vratila preko noći, list piše da u Srbiji za ukidanje vanrednog stanja nisu bile odlučujuće epidemiološke procene, već politički razlozi, i to sprovođenje izbora. „(Predsednik Aleksandar) Vučić je želeo da što pre sprovede izbore, kako bi profitirao od uspešnog  suzbijanja pandemije“,  piše NZZ.

Brendle smatra da u tom svelu treba gledati i fudbalski derbi u Beogradu, koji je okupio najviše gledalaca u Evropi od izbijanja pandemije, i tenisku turneju Novaka Đokovića.

„Uz to idu i izveštaji o manipulisanju zvaničnim brojevima obolelih i umrlih. Poverenje u vladu sada je potpuno nagriženo“, rekao je on.

NZZ piše da ipak nije verovatno da će u zeljama regiona ponovo biti uvedene drastične mere, pošto bi zbog velikog zamora stanovništva politička cena ali i ekonomska, „bila previše visoka“.

Brendle veruje da će pandemija, međutim, „produbiti poznate linije razdora u regionu, i to unutar zemalja, i u međusobnim odnosima“.

„U Severnoj Makedoniji se porast broja zaraženih dovodi u vezu sa pravoslavnim Uskrsom i sa islamskim mesecom posta Ramazanom. Verske zajednice sada jedna drugoj prebacuju krivicu. Za dve nedelje zakazani izbori samo pojačavaju takvu raspoloženje. Na Kosovu pristalice smenjenog premijera Aljbina Kurtija optužuju njegovog naslednika da je poništio uspehe iz prethodnih meseci. Crna Gora je tek kasno otvorila granice prema Srbiji, pri čemu je spor oko zakona o verskim zajednicama izgleda bio važniji od epidemiološke situacije kod većeg suseda“, rekao je Brendle.