NZZ: Proširenje EU je mrtvo, Makronova ideja „osvežavajuća“

Emanuel Makron, predsednik Francuske koja trenutno predsedava EU, ove sedmice je predstavio viziju koja je naišla na podeljene reakcije. U njoj ima mesta za Srbiju i ostale zemlje regiona, ali i Ukrajinu, Gruziju, Moldaviju pa i Veliku Britaniju.

One ne bi bile punopravne članice EU, već deo šire i labavije „Evropske političke zajednice“ koja bi usklađivala bezbednosnu, energetsku ili saobraćajnu politiku sa EU.

Ugledni švajcarski list Noje cirher cajtung pojašnjava zašto Makronovu ideju drži „osvežavajućom“: „Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je otvorila Ukrajini pristupnu perspektivu. Ali takva obećanja je nemoguće ispuniti u dogledno vreme. Ionako je trenutna politika proširenja EU praktično propala.“

„Države poput Srbije, Albanije i Turske godinama važe za zvanične pristupne kandidate. Ali, Brisel time jaše mrtvo kljuse – ove zemlje su daleko od ispunjavanja kriterijuma“, ocenjuje NZZ.

„U interesu Evrope bi bilo jasnije razlikovanje kruga država koje delimično tesno sarađuju sa EU, a nisu članice. U Srbiji i drugde, gde je Brisel izgubio uticaj, kroz brešu nadiru autoritarne države poput Kine i Rusije“, dodaje list.

Podseća se da je početkom meseca na sličnom tragu kao Makron bio i austrijski kancelar Aleksander Šalenberg koji je tada za Fajnenšel tajms rekao da u zemljama poput Ukrajine i Moldavije ne može biti vakuuma: „Ili će tamo biti naš model, ili model nekog drugog“, rekao je on.

Navodeći da ideja Evrope u više koncentričnih krugova, ili Evrope u više brzina nije nova, NZZ piše da je danas vreme za tu debatu konačno sazrelo. „Makron i Šalenberg daju odgovore na strateški izazov koji je donela Putinova invazija na Ukrajinu. Ako EU zbilja hoće da bude geopolitički igrač, mora da nađe novi pristup.“