NZZ: Proširenje EU je mrtvo, rešenje je puna ekonomska integracija Balkana

Dnevnik, međutim, naglašava da je EU potrebno da za sebe veže Zapadni Balkan, a rešenje vidi u što bržoj ekonomskoj integraciji regiona, preneo je portal Euraktiv Srbija.

„Naravno da još postoje stručnjaci za Balkan, koji se nisu umorili iako se evropska javnost gotovo uopšte više ne interesuje za region. Naprotiv, tink-tankovi, diplomate i akademici i dalje pišu izveštaje kako zemlje regiona treba da se promene da bi ušle u EU. Samo što niko nema volju da to čita“, piše NZZ.

Ti stručnjaci, međutim, retko postavljaju obrnuto pitanje, a ono, prema pisanju dnevnika, glasi kako EU treba da se promeni da bi zemlje Balkana mogle da joj pristupe.

„Reč je o tome da se pronađu novi oblici uvezivanja za šest zemalja Zapadnog Balkana: Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Kosovo, Makedoniju i Srbiju. A za to je potrebna institucionalna kreativnost, ali i novi geopolitički angažman za region“, piše NZZ.

A evropska integracija regiona je potrebna. i to iz tri razloga, naglašava list.

Kao prvo, piše NZZ, zemlje Zapadnog Balkana su „tesno ekonomski povezane sa EU“, ali su te zemlje samo „jeftina radionica za evropska preduzeća“ koja ne stvaraju nove vrednosti, a velika razlika u blagostanju je razlog za masovan odlazak stanovništva iz regiona.

“Da integracije u EU čini razliku pokazuje primer drugih postsocijalističkih država. BDP Litcvanije iznosio je 1999. godine 37 odsto evropskog proseka, a 2018, 14 godina posle ulaska u EU iznosio je 81 odsto“, podseća ciriški dnevnik

Drugi razlog je, prema oceni lista, što „samo tesna veza sa EU (i NATO) garantuje miran razvoj“.

„Od raspada Jugoslavije, državne granice se ne podudaraju sa etničkim. To se odnosi pre svega na područja koja naseljavaju dva najveća naroda – Albanci i Srbi. Uvezivanjem u EU te bi granice ujedno postale i čvrste i propusne. To bi smanjilo rizik teritorijalnih pretenzija i sprečilo jednostranu promenu granica“, piše komentator NZZ.

I konačno, list kao treći razlog navodi prisustvo Kine i Rusije koje „slede drugačije strateške interese od EU“.

„One raspolažu oruđem da region pretvore u trn u telu Evrope, tako što potpiruju konflikte (Moskva), ili što zemlje putem infrastrukturnih projekata teraju u dužničko ropstvo (Peking). Najbolje sredstvo protiv toga su evropski strukturni fondovi i plodni ekonomski odnosi sa EU“, smatra NZZ.

Za integraciju regiona, piše dnevnik, potrebne su nove ideje

„A one postoje, i nisu čak ni toliko nove“, a u osnovi glase „ako politička integracija danas nije moguće, hajde da dovršimo ekonomsku integraciju“, piše NZZ, pozivajući se na stručnjaka za Balkan u Nemačkom institute za međunarodne odnose i bezbednost (SWP) Dušana Reljića.

“Ustvari, za takvu integraciju već postoji i institucionalni okvir – Evropska ekonomska zona (EEZ). Osnovana 1994. godine, ona predstavlja produbljenu zonu slobodne trgovine. Nove članice su sada Island, Norveška i Lihtenštajn”.

„Ulaskom u zajedničko tržište, šest zemalja Zapadnog Balkana profitiralo bi od četiri slobode. Slobodnog kretanja robe, kapitala, usluga i ljudi. i oni u EU koji su skeptični prema proširenju teško da bi imali dobre argument protiv toga, jer je i ulazak u EEZ uslovljen jasnim kriterijumima – uključujući i one koji se odnose na vladavinu prava“, piše NZZ.

Uz ocenu da bi primedbe pre mogle da se očekuju sa Balkana, „gde se upravo reformisti ne bi obradovali takvoj ponudi članstva drugog reda“, NZZ konstatuje da „nažalost tako stvari stoje“.

„Taj status bilo bi moguće dostići za svega par godina, On obećava investicije i rast. To nije tako dalek cilj kao ulazak u EU, u koji zapravo niko više ne veruje”, piše NZZ.

„Bez ekonomskog oporavka izmrcvarene srednje klase borba protiv ‘zarobljene države’ i autokrata u balkanskim državama nema nikakvih izgleda. Zauzimanje za podelu vlasti i demokratiju je propala stvar, ako je za dobro obrazovane emigracija jedna od poslednjih opcija za pristojan život“, piše list.

„EU je tokom godina malo po malo izgubila kredibilitet za balkansku šestorku. Bio je to put popločan dobrim namerama, koji se danas gubi u magli“, zaključuje švajcarski list.