Zapad, u prvom redu Nemačka moraju da nateraju predsednika Srbije Aleksandra Vučića da pomogne u smirivanju krize u Bosni i Hercegovini i da obuzda Milorada Dodika, koji bi bez tesnih odnosa sa Beogradom veoma brzo ostao usamljen, piše danas list Noje ciriher cajtung (Neue Zuericher Zeitung NZZ).
Švajcarski dnevnik u komentaru posvećenom krizi u BiH koja preti da izazove raspad zemlje, postavlja pitanje „šta Zapad može da uradi“, prenosi portal Euraktiv Srbija.
„Sankcije protiv Dodika i pre svega protiv njegovog poslovnog okruženja su oprobano sredstvo. Biznismeni koji ga podržavaju sigurno se ne bi radovali kada bi im zatvorili račune u stranim bankama i kada bi odmor mogli da provode samo još u Crnoj Gori“, piše NZZ.
Međutim, „Dodik vidi tu opasnost „, piše dnevnik i dodaje da je on upravo zato početkom meseca u Moskvi posetio ruskog predsednika Vladimira Putina, koji u podršci lideru RS vidi „dobrodošlu priliku da iritira Zapad“.
„Ali, Republika Srpska nije Pridnjestrovlje. Dodik bi u trenu postao kralj bez zemlje kada bi sve nade polagao u Rusiju. Građani bi mu se masovno razbežali“, ocenjuje list
„Zapad sada treba da primora srpskog predsednika Aleksandra Vučića da obuzda svog kolegu sa druge strane Drine. Dobar deo Dodikovog političkog kapitala počiva na tesnim odnosima sa Beogradom. Ako bi se oni ohladili, Dodik bi brzo ostao usamljen“, piše dnevnik.
Vučić se, prema oceni dnevnika, „ponaša ambivalentno prema Bosni i Hercegovini“ i „sa jedne strane stalno naglašava suverenitet i teritorijalni integritet susedne države“ a istovremeno „dopušta da njegov ministar odbrane Aleksandar Vulin trabunja o srpskom svetu“.
NZZ piše da su Vučića do sada uglavnom „štitili“ Nemci i da je bivša kancelarka Angela Merkel polagala nade u njega, očekujući da će on doneti normalizaciju sa Kosovom.
„To se nije dogodilo. Nova nemačka vlada i pre svega Zelena ministarka spoljnih poslova Analena Berbok verovatno će manje nežno postupati sa jakim čovekom Srbije. Vučića bi sada trebalo jasno ohrabriti da pomogne u smirivanju situacije u BiH“, piše NZZ.
List zaključuje da je kriza u BiH istovremeno i „jasan signal Evropskoj uniji“ i da će „sve dok Brisel i prestonice ne budu marile za region, tamo konflikti biti sve češći“.
I nemački Frankfurter algemajne cajtung (Frankfurter Allgemeine Zeitung – FAZ) piše da je BiH u prošlosti prošla kroz mnoge navodne krize, od kojih mnoge to nisu ni bile i uglavnom su se razrešile na opšte zadovoljstvo, ali da je sadašnja „ozbiljna“ i „drugačija jer se ne odvija na nivou retorike“.
„Za zapadne države sada se postavlja pitanje kako da reaguju na Dodikov izazov“, piše list, i ocenjuje da je pretnja da će to ugroziti članstvo u EU „tupo oružje“ pošto „u regionu gotovo niko više ne veruje u takozvanu evropsku perspektivu Zapadnog Balkana“.
„Druga opcija su ciljane sankcije“, piše list i dodaje da „različite obaveštajne službe odavno poseduju informacije o poslovnim interesima, nekretninama u inostranstvu i bankovnim računima lidera Srba“ i da bi odsecanje od toga za za Dodika „moglo da bude osetljiv udarac“.
FAZ, međutim, ukazuje da „Dodik nije usamljen“ i takođe podseća na njegovo putovanje u Moskvu i susret sa Vladimirom Putinom.
„Putinovo interesovanje ne iznenađuje. U političkom smislu ovaj teren nudi veliki profit. Ovde Moskva srazmerno malim ulaganjima može da stvori haos i pomrsi planove Zapada“ piše dnevnik i dodaje da se tako „u Bosni nazire i rvanje između Zapada i Rusije“,
„Kakvu ulogu u tome igraju Srbija i Hrvatska za sada je nejasno. Predsednik Srbije Aleksandar Vućić do sada je samo upola glasa osudio ponašanje Dodika. Nedvosmisleno ‘Ne’ Beograda Dodikovim planovima moglo bi da ima veliki efekat, ali je ono do sada izostalo“, konstatuje FAZ.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.