Makron u Srbiji krajem avgusta: O čemu će razgovarati sa Vučićem?

Vučić je u početkom aprila 2024. boravio u Francuskoj, a on i Makron su se tokom poslednjih meseci susretali nekoliko puta na raznim evropskim i svetskim forumima, kao i prilikom ceremonije otvaranja Olimpijskih igara u Parizu.

Poseta je najavljena i u Francuskoj – kako je objavila Jelisejska palata tokom nje će biti potvrđena podrška evropskim integracijama Srbije, a Vučić i Makron će razgovarati i o ekonomiji, zdravstvu, energetici, kulturi i veštačkoj inteligenciji, prenosi Glas Amerike.

Na nedavnom samitu Evropske političke zajednice sredinom jula 2024. u Velikoj Britaniji Vučić i Makron razgovarali su marginama tog skupa. Tada je predsednik Francuske najavio da uskoro dolazi u Beograd radi finalizacije pregovora o vojnim ugovorima dve zemlje, između ostalog i sporazuma o prodaji aviona „rafal“ Srbiji.

Bivši ambasador u Parizu i novi predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Radomir Diklić u izjavi za Glas Amerike ističe da je veoma interesantno za Francusku da njihov predsednik dva puta dolazi u posetu jednoj maloj zemlji kao što je Srbija.

„I u ovom trenutku mi se čini je najvažniji ekonomski aspekt, odnosno svi aranžmani o kojima se pričalo i koji se negde u administracijama verovatno i finalizuju – kao što je kupovina Rafala, kako će se napredovati sa metroom, i ima i čitav niz drugih pitanja ekonomske prirode za koje je Francuska zainteresovana. Jer nije da baš svaki možete da prodate jednu količinu aviona Rafal, na primer“, kaže Diklić.

On očekuje da će se razmatrati i druga, kako ocenjuje, važna pitanja – od sankcija Rusiji i usklađivanja spoljne politike sa politikom EU, ali i aktuelnih pitanja protesta u Srbiji protiv iskopavanja litijuma.

U svakom slučaju, smatra Diklić, novi dolazak Makrona u Srbiju je svakako znak velike zainteresovanosti Francuske da se učvrsti u Srbiji, kao nekom, i geografski gledano centru reigona i najvećoj zemlji u regionu.

„Ne treba ipak smetnuti sa uma da i u EU, i pored svih slika sloge koje se emituju, postoje i pojedinačni interesi svake države. I to ne samo u EU, nego i van – mnogi u Francuskoj smatraju da recimo Velika Britanija i Amerika imaju preterani uticaj na Balkanu i u Srbiji, a da ne govorim o Kini, Rusiji itd. Dakle, Francuska ima interes da bude, da tako kažem privilegovan partner Srbije na putu ka EU. E sad, kako će se sve to predstavljati ovde – to je druga stvar“, kaže on.

Diklić dodaje i da susret dvojice predsednika ne može da prođe i bez razgovora o Kosovu ili Bosni i Hercegovini, iako su, prema njegovom mišljenju, upravo Americi prioritet ta dva pitanja.

U kontekstu svih poseta Beogradu koje su se dogodile poslednjih nedelja – od boravka šef Centralne obaveštajne agencije (CIA) Vilijama Bersna i visokog zvaničnika NATO alijanse Borisa Rugea, pa do nedavne posete nemačkog kancelara Olafa Šolca, Diklić posebno izdvaja posetu Bernsa.

„Jer da šef CIA dođe u Bosnu i onda kod nas – to baš ne biva svaki dan. To je čak daleko, daleko ređe nego poseta bilo kog državnika, uključujući i Makrona. Dakle, ima taj aspekt – dajte da taj mali kamičak u cipeli konačno rešimo – to Kosovo i tu BiH. E sad, da li će gospodin Vučić biti koristan – trenutno je očigledno ta pozicija, koristan u smislu – pa ima on litijum koji nama treba – sve je to manje-više povezano. Znači neke male njegove gafove, male za njih, velike za nas, oni će progutati, ali će sigurno insistirati da se neće zaboraviti ni Kosovo, ni BiH, što je na kraju krajeva to je šef CIA i rekao“, ističe sagovornik Glasa Amerike.

Upitan da li na ovaj način Aleksandar Vučić pokušava da učvrsti svoju poziciju, Diklić kaže da u ovom trenutku sve zavisi od Srbije, srpskog naroda i javnog mnenja.

„Mislim da preko te spoljnopolitičke, značajne, moram da ponovim, značajne posete Makronove, Vučić želi da oslabi otpore u zemlji i da ojača svoju poziciju i u zemlji, i u inostranstvu“, kaže Diklić.

Trenutno deluje da je javno mnenje u Srbiji veoma nenaklonjeno Vučiću, a ukoliko tema antilitijumskih protesta dopre i do francuskih nevladinih organizacija i medija u Zapadnoj Evropi, Diklić smatra da nije isključeno da se pitanje protesta počne i tamo ozbiljnije razmatrati.