O čemu će razgovarati vlast i opozicija 17. i 18. septembra?

To saznaje Danas nezvanično iz izvora u Briselu i Beogradu.

Naši sagovornici ističu da je radni dokument sa predloženim tačkama sastanaka, planiranih za 17. i 18. septembar u Beogradu, večeras poslat na uvid opozicionim strankama i pokretima koje učestvuju u dijalogu u kojem su medijatori aktuelni i penzionisani evroposlanici – Tanja Fajon, Vladimir Bilčik, Knut Flekenštajn i Eduard Kukan.

„Radni dokument ima za cilj stvaranje osnove za naše diskusije tokom sledeće runde međustranačkog dijaloga. Bili  bismo Vam veoma zahvalni ukoliko biste nam dostavili povratne  informacije/komentare kako na srpskom, tako i na engleskom jeziku, ako je moguće do  12. septembra“, navodi se u pismu u koje je naš list imao uvid, a  čiji potpisnici su  poslanici EP i Dačić.

Kako se ističe: „U isto vreme, želeli bismo da potvrdimo da će se sledeća runda međustranačkog  dijaloga održati 17. i 18. septembra 2021. godine u Palati Srbija u Beogradu“.

„Predstojeći međustranački dijalog održaće se u istom formatu kao i tokom susreta u  julu mesecu. Kao kofasilitatori međustranačkog dijaloga, zajedno sa nekadašnjim  poslanicima Evropskog parlamenta, g. Edvardom Kukanom i g. Knutom Flekenštajnom,  sa zadovoljstvom Vas pozivamo, kao i ostale članove Vaše delegacije, uz podršku od  najviše tri dodatna predstavnika, da uzmete učešće na ovom značajnom događaju. Nacrt programa tog sastanka kao i sve dodatne relevantne informacije biće vam  blagovremeno dostavljene. Očekujemo Vaš pozitivan odgovor i nastavak našeg rada uživo na sastanku  međustranačkog dijaloga u Beogradu“, poručuje se u pismu.

Kao prva tema naredne runde međustranačkog dijaloga, navodi se „ravnopravan pristup medijima, pluralizam u medijima, medijska etika i standardi“.

Druga tema iz radnog dokumenta odnosi se na „integritet izbornog procesa“. Kako se, između ostalog, ističe, „pojedinačna volja svakog birača mora se poštovati, a tajnost glasanja mora biti zagarantovana“.

Istovremeno, apeluje se na „transparetnost finansiranja kampanje“, te na Republičku izbornu komisiju da „nastavi da unapređuje svoj rad“.

Sledi ceo tekst navedenog radnog dokumenta:

Uvod

Tokom prve runde druge faze Međustranačkog dijaloga u Beogradu, održane 9. i 10. jula 2021. godine, uzete su u obzir sveobuhvatne bilateralne konsultacije sa liderima poslaničkih grupa i predstavnicima opozicionih stranaka, platformi i pokreta, kao i organizacija civilnog društva između aprila i juna 2021. godine. Učesnici julskog Međustranačkog dijaloga pokazali su svoju spremnost da se posvete procesu, kao i konstruktivan stav prema manje podeljenoj i inkluzivnijoj političkoj sredini u zemlji.

Predviđeno je da se dogovor o radnom dokumentu postigne na sledećem Međustranačkom dijalogu 17. i 18. septembra ili najmanje šest meseci pre sledećih izbora.

Stoga bi datume bitnih izbora najavljenih za 2022. godinu (predsednički, parlamentarni i izbora za skupštinu grada Beograda) trebalo utvrditi što pre, kako bi se svim političkim strankama i platformama omogućilo da se pripreme za političko nadmetanje i da shodno tome organizuju svoje izborne kampanje.

Kako bi pomogli u održavanju diskusije i eventualnom usvajanju radnog dokumenta, kofasilitatori Međustranačkog dijaloga obavezali su se da predlože nacrt radnog dokumenta, kako bi razmotrili moguća poboljšanja u oblastima ravnopravnog pristupa medijima, integriteta izbornog procesa i obezbeđivanja delotvornih nadzornih mehanizama.
U skladu sa zaključcima julske runde Međustranačkog dijaloga, sledeći nacrt radnog dokumenta fokusiraće se na dve glavne teme: (prva) ravnopravan pristup medijima, pluralizam u medijima, medijska etika i standardi i (druga) integritet izbornog procesa.

Ovaj nacrt radnog dokumenta sadrži niz sugestija i konkretnih predloga za moguće korake napred. Pod uslovom da postoji dovoljno političke volje, sporazum bi se mogao postići u okviru Međustranačkog dijaloga. Kofasilitatori će učiniti sve što je u njihovoj moći da utru put ka političkom sporazumu, ali istovremeno ističu da krajnji ishod procesa leži u rukama učesnika Međustranačkog dijaloga.

Fasilitatori podvlače da se ovaj nacrt radnog dokumenta fokusira na poboljšanje uslova političkog nadmetanja, s obzirom na predstojeću izbornu kampanju. Ovaj dokument nije osmišljen radi rešavanja strukturnih i dugoročnih političkih pitanja. Ona se moraju rešiti na odgovarajući način uz mogućnost podrške drugog procesa Međustranačkog dijaloga, nakon što se završe izbori predviđeni za 2022. godinu.

Fasilitatori pozdravljaju sve komentare i sugestije učesnika Međustranačkog dijaloga na ovaj nacrt radnog dokumenta u pisanoj formi do 12. septembra.

Konačno, važno je da se podsetimo šta je svrha ovog procesa, a to je da pruži pozitivan doprinos budućnosti Srbije kao pluralističke i višestranačke demokratije na njenom evropskom putu.

PRVA TEMA: RAVNOPRAVAN PRISTUP MEDIJIMA, PLURALIZAM U MEDIJIMA, MEDIJSKA ETIKA I STANDARDI

Vođeni preporukama iznetim u izveštajima ODIHR-a o posmatranju izbora, izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, izveštaju Evropskog parlamenta o Srbiji i razgovorima tokom julske runde Međustranačkog dijaloga, sledeći koraci bi mogli da unaprede ravnopravnost u medijima pre narednih izbora:

Sve političke stranke će imati priliku da predstave svoje političke programe. Mediji u Srbiji treba da informišu građane o izbornim programima političkih partija na adekvatan način.

Svi mediji moraju da objave svoje tarife za političko oglašavanje pre početka izborne kampanje. Javni medijski servis dužan je da za vreme izborne kampanje svim proglašenim kandidatima i proglašenim izbornim listama pod jednakim uslovima obezbedi odgovarajuće vremenske intervale za njihovo političko oglašavanje.

Svi emiteri moraju da se striktno pridržavaju postojećeg Zakona o elektronskim medijima koji ih obavezuje da slobodno, istinito, nepristrasno, potpuno i blagovremeno obaveštavaju javnost.

Neophodno je da svi informativni programi, kako terestrijalni tako i kablovski, osiguraju uravnoteženo predstavljanje stavova, saopštenja i mišljenja vlade, vladajućih partija, opozicionih stranaka i platformi, kao i profesionalaca/stručnjaka za teme od značaja za javnost. Ovo je posebno značajno tokom predizbornog perioda, kako bi biračima bio dostupan širok spektar informacija i kako bi se osigurala raznolikost stavova, što takođe treba da važi u periodima između izbornih ciklusa.

Kako bi se postiglo gore navedeno, Međustranački dijalog bi mogao da predloži sledeće:

– Može se razmotriti usvajanje novih propisa, u obliku obavezujućeg pravilnika za Javni medijski servis (RTS i RTV) radi boljeg regulisanja pokrivanja izborne kampanje. Pravilnik bi mogao odražavati i nuditi rešenja u skladu sa nalazima izveštaja ODIHR-a i biti usvojen nakon javnih konsultacija.

U tom cilju može se razmatrati formiranje privremenog nadzornog tela, koje se može sastojati od jednakog broja članova REM-a i predstavnika koje predlože kofasilitatori Međustranačkog dijaloga. Njegov sastav treba da osigura politički pluralizam i profesionalnu stručnost.

Ovo telo može biti zaduženo za izradu nacrta pravilnika. Pravilnik se usvaja u skladu sa važećim zakonom. Štaviše, privremeno nadzorno telo bi moglo da kontroliše sprovođenje pravilnika i izveštava o njegovoj primeni.

Između ostalog, pravilnik će predvideti koje aktivnosti javnih funkcinera za vreme izborne kampanje se mogu smatrati zloupotrebom njihovog položaja. Pravilnik će biti pripremljen u roku od 30 dana nakon dogovora od strane učesnika Međustranačkog dijaloga. Može se razmotriti priprema odvojenih preporuka za privatne emitere, kako terestrijalne, tako i kablovske, koje se odnose na predstavljanje programa kandidata i izbornih lista za vreme izborne kampanje.

– Metodologija praćenja medija tokom izborne kampanje zasnivaće se na kvantitativnim i kvalitativnim parametrima, uključujući i ton izveštavanja, uzimajući u obzir prirodu emitera. Nadležno telo će putem transparentnog procesa odrediti metodologiju, a moguće i uz prethodne konsultacije predstavnika koje imenuje Međustranački dijalog.

– Što se tiče političkog oglašavanja na Javnom medijskom servisu (RTS i RTV), potrebno je da se odredi odgovarajući distributivni ključ, sledeći najbolju evropsku praksu. Ovaj distributivni ključ bi trebalo da omogući svim političkim strankama i platformama koje učestvuju u narednoj izbornoj kampanji odgovarajući prostor za političko oglašavanje. Pomenuti distributivni ključ bi mogao da se ustanovi za predstojeće izbore.

– Javni medijski servis će putem održivih mehanizama osigurati da se pluralizam mišljenja na odgovarajući način odražava u njegovim programima. U tom kontekstu, predstavnicima opozicije treba dati dovoljno vremena da iznesu svoje stavove i mišljenje o informativnim emisijama, a posebno u vezi sa stavovima vlade. U ovom slučaju može da se razmotri i uvođenje posebnog distributivnog ključa tokom izborne kampanje.

– Treba razmotriti mogućnost da se nezavisnim medijima i organizacijama omogući redovno emitovanje programa na nacionalnoj javnoj frekfenciji.

DRUGA TEMA: INTEGRITET IZBORNOG PROCESA

Integritet izbornog procesa je kamen temeljac demokratskih sistema. On stvara poverenje u ishod izbora i povećava ukupni politički legitimitet. Ranije su donete brojne preporuke čiji je cilj poboljšanje izbornih procesa u Srbiji, na primer od strane ODIHR-a, GRECO-a i Evropske unije. Sledeći elementi su vođeni datim preporukama, kao i raspravama koje su vođene tokom julske runde Međustranačkog dijaloga:

Pojedinačna odluka svakog birača mora se propisno poštovati, a tajnost glasanja mora biti zagarantovana.

Treba preduzeti mere kako bi se povećala transparentnost registracije birača i poverenje u biračke spiskove.

Treba preduzeti mere za poboljšanje rada biračkih odbora.

Transparentnost finansiranja kampanje treba da se unapredi, kako bi se u predstojećim izbornim kampanjama osigurale jednake mogućnosti za konkurentske stranke i platforme.

Pravila o izborima moraju biti precizna, predvidljiva i održiva za one koji žele da učestvuju u političkom nadmetanju (političke stranke i politički blokovi čiji kandidati učestvuju na izborima), kao i za birače i posmatrače izbora.

Republička izborna komisija (RIK) treba da nastavi da unapređuje svoj rad tokom izbornog perioda, odnosno u vezi sa radom lokalnih izbornih komisija, da pojača kontrolu evidencija i odluka po žalbama na rad biračkih mesta. Uoči predstojećih izbora mogla bi se razmotri promena sastava RIK-a, kako bi se omogućilo da u stalni sastav tog organa uđe određen broj lica koja nisu predstavnici poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini.

Da bi se postiglo gore navedeno, Međustranački dijalog bi mogao da predloži sledeće:

– S obzirom na neuobičajenu situaciju stvorenu bojkotom izbora određenih stranaka i platformi na poslednjim parlamentarnim izborima 2020. godine, za naredne izbore bi trebalo razmotriti nalaženje odgovarajućeg rešenja da se privremeno promeni sastav RIK-a, kako bi se povećalo poverenje u izborni proces. Zbog toga bi za vreme naredne izborne kampanje mogli da se imenuju dodatni privremeni članovi RIK-a koji nisu predstavnici poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini, a koje bi odredio Međustranački dijalog.

– Treba osigurati da odgovorni organi imaju efikasne procedure i mere za sprečavanje i, ukoliko je potrebno, temeljnu istragu neprimerenog pritiska na birače, uključujući zaposlene u državnim institucijama ili institucijama i preduzećima povezanim sa državom. U tom kontekstu, nadležni organi bi trebalo da obezbede potpunu zaštitu potencijalnim uzbunjivačima, kako je predviđeno relevantnim zakonom.

– Podaci o upisu birača treba da se objavljuju periodično. Zabrinutost oko tačnosti biračkih spiskova mogla bi se otkloniti i blagovremenom revizijom. Birački spiskovi bi trebalo da budu dostupni javnosti.

– Jasna uputstva i prethodna jednobrazna obuka treba da se pruži stalnom i proširenom sastavu biračkih odbora, kako bi se procedure na dan izbora sprovele ispravno i efikasno, uključujući prebrojavanje glasova, kontrolu rezultata, popunjavanje zapisnika i izbornih rezultata na biračkim mestima, kao i njihovo brzo objavljivanje. Štaviše, trebalo bi unaprediti mogućnosti da zainteresovane strane mogu da podnose žalbe na biračkim mestima zbog eventualnih nepravilnosti na dan izbora.

– Trebalo bi da se smanji limit za donacije. Trebalo bi razmotriti i uspostavljanje ograničenja za troškove kampanje. Treba preduzeti odgovarajuće mere kako bi se podaci o prihodima i rashodima kampanje podneli pre izbornog dana.
Gore navedeni predlozi imaju za cilj da unaprede izbore, koji su trenutno najavljeni za april 2022. godine. Dalje mere u vezi sa poboljšanjem medijskog okruženja, kao i integriteta izbornog procesa, uključujući i one koje su više strukturne prirode, mogle bi se razmotriti u narednoj fazi.

Gore navedene mere bi trebalo da se sprovedu šest meseci pre održavanja prvih od tri vida najavljenih izbora.