Foto: EPA-EFE/ IAN LANGSDONPoseta Albina Kurtija Parizu prošle nedelje deo je francuske strategije za Zapadni Balkan koja podrazumeva snaženje njenog ekonomskog i političkog uticaja u regionu.
Francuska, koja se sprema da preuzme predsedavanje Evropskom unijom u januaru 2022, prva je zemlja koja je priznala Kosovo kao državu nakon što su albanski lideri u Prištini proglasili nezavisnost. Na to je skrenuo pažnju Emanuel Makron dočekujući Kurtija u Jelisejskoj palati 23. juna. „Francuska je bila prva zemlja koja je priznala Kosovo nakon što je proglasilo nezavisnost 2008. godine. Od tada je Francuska uz Kosovo“, rekao je Makron. Kurtijev izbor za premijera nazvao je znakom „lepe demokratske vitalnosti“ i obećao da će podržati ekonomski i socijalni razvoj Kosova. Kao važnu je istakao saradnju u oblasti odbrane i bezbednosti. U odnosima sa Kosovom, kao i sa regionom uopšte, za Francusku je ključno pitanje bezbednosti i migracija.
Uslovi za ulazak u Evropsku uniju se nisu promenili i oni podrazumevaju „duboke ekonomske i socijalna reforme, kao i reforme u oblasti životne sredine“, „ali i pre svega funkcionisanje demokratskih institucija, prava i državne uprave“. Uslov je i „prevazilaženje razlika“ sa Srbijom. „Normalizacija vaših odnosa kroz globalni, konačni i zakonsko obavezujući sporazum je neophodna za dugoročnu stabilizaciju i razvoj čitavog regiona Zapadnog Balkana“, ponovio je Makron diplomatsku mantru i poručio: „Ali, kao što znate, ništa neće biti moguće bez snažne političke volje dve strane, a to znači vas i predsednika Vučića“.
Kurti je zahvalio Makronu što je njegova zemlja učestvovala u „sprovođenju pravde u sklopu severnoatlantske alijanse“ kako bi zaustavila „šovinistički režim koji nije prezao ni od čega, pa ni od genocida“. Rekao je da Priština pomno prati razvoj situacije u Briselu i da kao povoljnu okolnost doživljava ponovno približavanje Vašingtona i Brisela.
Kosovski Če
Kurtijeva poseta Parizu izazvala je veću pažnju francuskih medija nego što je slučaj kada Vučić dođe u posetu Francuskoj. Razlog je što se na Vučića gleda kao na balkanskog autokratu, dok je Kurti predstavljen kao bivši politički zatvorenik srpskih vlasti, aktivista koji se odmetnuo od UČK, ljuti opozicionar, kosovski Čegevara.
Sam Kurti, inače pobornik ideje o nacionalnom ujedinjenju Albanaca, predstavlja se kao socijal-demokrata koji se bori protiv korupcije, iako je potekao iz redova albanskih političara sa Kosova koji su inspiraciju za svoje političke ideje nalazili u Albaniji Envera Hodže.
U intervjuu Mondu Kurti je rekao da je njegov diplomatski prioritet da Srbija prizna Kosovo. Od Makrona je tražio da se „buduće priznanje Kosova od strane Srbije poveže sa dobijanjem stolice za Kosovo u Ujedinjenim nacijama“. Na pitanje francuskog predsednika šta je spreman da ponudi Srbiji, Kurti je rekao da „treba prekinuti sa taktikom da se Srbiji uvek daje više, a da zauzvrat nismo zadovoljni“. „Vučić je odgovorio da nikada neće da prizna Kosovo“, preneo je ključni momenat iz prvog susreta sa srpskim predsednikom u Briselu 15. juna. „Neću da razgovaram o statusu Kosova, to je završeno. Jedino pitanje danas su odnosi Kosova i Srbije. Vučić to mora da shvati, ali on još uvek smatra da je Kosovo deo Srbije koji će osvojiti jednog dana, ne obazirući se na njegov narod, na njegove građane. Srbija mora da se suoči sa svojom prošlošću i da se demokratizuje“, objasnio je svoju poziciju francuskoj javnosti.
Strategija za Balkan
Susreti sa balkanskim liderima su deo evropske politike Emanuela Makrona, čija je ambicija od početka mandata bila da zameni Angelu Merkel u ulozi glavnog evropskog kormilara. Francuska strategija za Balkan koja je razrađena u međuvremenu je u tom duhu. Ona podrazumeva da se Francuska aktivno uključi u stabilizaciju regiona, kroz podsticaj političkih, ekonomskih i društvenih reformi, vladavine prava i suočavanje sa bezbednosnim izazovima kao i sa spoljni uticajima.
Francuski predsednik je na samitu u Sofiji 2018. godine razočarao balkanske lidere novom, opreznijom metodologijom za pristupanje Evropskoj uniji, ali je od tada Francuska prisutnija u regionu kroz diplomatske i ekonomske inicijative. O tome svedoči i prisustvo Francuske agencije za razvoj, čiji predstavnici od nedavno obilaze region, kao i česti sastanci Makrona sa liderima Zapadnog Balkana. Francuski predsednik se nedavno sastao sa liderima Albanije i Severne Makedonije, a prethodno se u više navrata sreo sa Aleksandrom Vučićem.
Barijera za migrante
Francuska u regionu ima geopolitičke i bezbednosne interese. Pariz ne želi da prepusti Zapadni Balkan ruskim, kineskim i turskim uticajima, zbog čega je tema evropskih integracija prisutna u bilateralnim susretima sa balkanskim liderima, iako je unutar Francuske i Evropske unije nepopularna. Sa jedne strane je svima jasno da se Evropa umorila od daljeg širenja, da je nezadovoljna kako su stvari tekle sa Rumunijom i Bugarskom, koje su primljene u Evropsku uniju sa namerom da se otrgnu iz sfere ruskog uticaja iako nisu ispunjavale uslove. Nezadovoljstvo je veliko i zbog autoritarnog ponašanja lidera Mađarske i Poljske, čije politike su suprotne vrednostima za koje se zalaže Makron i veliki broj evropskih lidera. Sa druge strane postoji jasna namera da se region jednog dana integriše u Evropu, sa ciljem da se odbrane evropski geostrateški interesi. Ova protivrečna situacija određuje dinamiku bilateralnih odnosa.
Makron je Kurtiju rekao da Kosovo ima izglede da pristupi Evropskoj uniji „kada za to dođe vreme“, ali se takav ishod još uvek ne nazire. U Parizu smatraju da Priština mora da dokaže da je tako nešto moguće. Sebastijan Grikur iz Fondacije Žan Žores, bliske francuskim socijalistima, objasnio je u intervjuu za nedeljnik Marijan da to podrazumeva dijalog sa Srbima na Kosovu a potom zauzimanje važnije pozicije na međunarodnom planu, kao i pitanje prava i državne uprave. Ali ono što zaista muči Evropu su migranti i ucenjivačka pozicija Turske koja preti da će pustiti nove izbeglice sa svoje teritorije u Evropu svaki put kada se zaoštre odnosi sa Evropskom unijom. „Evropska unija želi da koristi Kosovo kao barijeru za migrante. To je već slučaj sa Albanijom i Severnom Makedonijom, sa kojom je potpisan sporazum 5. oktobra 2018. godine“, konstatuje Grikur.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
