O čemu smo se sve izjašnjavali na referendumima u poslednjih 30 godina?

Podsetimo, prvi referendum u Srbiji dogodio se u oktobru 1992. godine kada je Muslimansko nacionalno veće Sandžaka donelo odluku o raspisivanju neobavezujućeg referenduma o autonomiji Sandžaka.

Odlučeno je da referendumsko pitanje glasi: „Da li ste za potpunu političku i teritorijalnu autonomiju Sandžaka sa pravom priključenja jednoj od suverenih republika?”. Čak 98,93 odsto izašlih na referendum se izjasnilo pozitivno.

Referendum o simbolima Republike Srbije održan je 31. maja 1992. godine.

Na referendumu se odlučivalo o državnim simbolima Srbije, a Grb Srbije u obliku štita sa četiri ocila, zastava sa petokrakom i himna Marš na Drinu dobili su većinu glasova, mada ipak ne i apsolutnu većinu glasača pa je referendum proglašen nevažećim.

Narodna skupština Republike Srbije raspisala je, na predlog Slobodana Miloševića, tada predsednika Savezne Republike Jugoslavije, 7. aprila 1998. referendum o međunarodnom posredovanju u sukobu na Kosovu i Metohiji.

Referendumsko pitanje je glasilo: Da li prihvatate učešće stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji? Referendum je održan 23. aprila 1998. godine.

Protiv učešća stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu izjasnilo se 94,73 odsto glasača, a za je bilo 3,41 odsto.

Referendum na kojem su se građani iznjašavali o novom Ustavu, održan je 28. oktobar 2006. godine. Više od 53 odsto izašlih građana se izjasnilo za novi ustavu, ali, naznačimo, da je ovaj refendum okarakterisan kao jedan od najsumnjivijih u kontekstu dobijenih rezultata.

Neuspeli referendum u Smederevu je održan 8. avgusta 2010. godine. Na njemu se stanovništvo grada izjašnjavalo o tome da li je za izgradnju rafinerije za preradu sirove nafte.

Nije uspeo zbog nedovoljne izlaznosti. Prema nezvaničnim podacima, na neuspelom referendumu se čak 72 odsto izašlih izjasnilo protiv.

Kako se navodi na sajtu Skupštine Srbije, referendum predstavlja način neposrednog izjašnjavanja, odnosno odlučivanja građana.

Referendumom građani odlučuju o pitanjima za koja je to Ustavom i zakonom određeno, kao i o pitanjima iz nadležnosti Narodne skupštine, odnosno skupštine autonomne pokrajine, opštine ili grada, ako nadležna skupština tako odluči.

U skladu s Ustavom, referendum radi odlučivanja svih građana Republike Srbije (republički referendum) raspisuje Narodna skupština, na zahtev većine svih narodnih poslanika ili najmanje 100.000 birača.

Kako je to propisano Ustavom, republički referendum se obavezno raspisuje radi potvrđivanja akta o promeni Ustava, ako se ta promena odnosi na preambulu Ustava, načela Ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, uređenje vlasti, proglašavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava.

U slučaju raspisivanja referenduma radi potvrđivanja akta o promeni Ustava, referendum se održava najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava na sednici Narodne skupštine. Promena Ustava je usvojena ako je za promenu na referendumu glasala većina izašlih birača.

Pitanje o kome se građani izjašnjavaju mora biti izraženo jasno tako da se na njega može odgovoriti rečju „za“ ili „protiv“, odnosno „da“ ili „ne“.

Od dana raspisivanja do dana sprovođenja referenduma ne može proteći manje od 15 ni više od 90 dana.

Odluka doneta na referendumu je obavezujuća.

Ako građani referendumom nisu potvrdili akt, smatra se da taj akt nije ni donet.