O čemu su opozicionari razgovarali sa specijalnim izaslanikom SAD Kasanofom, tokom njegove nedavne posete Beogradu?

Prijemu su prisustvovali narodni poslanici – predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović, predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić i kopredsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović.

Grbović kaže da je razgovor tokom prijema bio kratak i nedovoljan za ozbiljnije i utemeljene utiske.

“Sa gospodinom Kasanofom sam razgovarao o potrebi saradnje koja treba da bude mnogo šira od teme energetike, ali i o potrebi da se Srbija što pre integriše u politički prostor koji kreiraju EU i SAD. U tom cilju je neophodna politička volja, ali i spremnost da se naše unutrašnje političko uređenje po kvalitetu dovede do nivoa najrazvijenijih evropskih zemlja”, napominje on.

Miroslav Aleksić kratko je prokomentarisao da je to bio protokolarni prijem povodom njegovog imenovanja i upoznavanje. Nije bilo ozbiljnijih razgovora, navodi on.

Radomir Lazović ranije je za Novu.rs rekao da je Kasanofu predočio da su građani Srbije odlučni u namerama da se rudnik litijuma u Srbiji ne otvori, te da ga je upozorio i na još nekoliko ključnih problema u našoj državi, kad je stanje demokratije u pitanju.

“Ovo je bila prilika da se upoznamo s njim i da iznesemo naše stavove u vezi sa problemima sa kojima se Srbija suočava. Za nas iz ZLF je posebno važno da iznesemo stav da Srbija mora da ispuni ODIHR preporuke i da je izuzetno važno da se promeni sastav Saveta REM. Izneli smo stav da je Aleksandar Vučić najveća prepreka evropskim inntegracijama Srbije, zato što SNS nikako ne odgovaraju visoki standardi vladavine prava, slobode medija i fer izbori, kakvi vladaju u EU. Ako bi to bilo po evropskim standardima, oni bi izgubili vlast, a mnogi od njih bi se našli pred sudovima zbog kršenja zakona”, navodi Lazović za Novu.

Kad je reč o projektu Jadar, Lazović kaže da je to bila tema sa Kasanofim, ali da će se o tome intenzivno razgovarati u naredni danima sa ambasaorima mnogih evropskih država.

“Obavestili smo Kasanofa da je među građanima Srbije velika odlučnost da se ne dozvoli otvaranje katastrofalnog rudnika Rio Tinta u dolini Jadra. Važno je da kažem da mi o ovim temama nismo razgovarali samo sa njim, već da u narednim danima ZLF ima ssatanke sa ambasadorima EU, Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Italije, Belgije, Danske, Kipra, Norveške, Rumunije… Glavne teme su zaustavljanje rudnika litijuma, sprovođenje ODIHR preporuka i promena sastava REM. Danas sam na ove teme već razgovarao i sa specijalnim izaslanikom Norvške za Zapadni Balkan Hokonom Blankenborgom”, naveo je Lazović.

Kasanof je na mesto zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara za Zapadni Balkan dođao 19. jula, a kako je tada saopšteno iz Stejt departmeta on će biti zadužen za američku politiku prema regionu.

„Duboko smo rešeni da podržimo sve zemlje Zapadnog Balkana na njihovom putu do evropskih integracija i članstva u evro-atlantske institucije”, naveo je portparol Stejt departmenta nakon postavljenja Kasanofa na novu funkciju.

Ranije je bio izvršni pomoćnik Viktorije Nuland, bivše podsekretarke za politička pitanja, kao i vršioc dužnosti podsekretara za politička pitanja Džona Basa. U biografiji Kasanofa navodi se da je služio i u Republici Irskoj, Turkmenistanu, Čileu i Ukrajini. Nagrađivan je za rad na položaju političkog savetnika u američkoj ambasadi u Kijevu tokom Majdanske revolucije i zatim ruske invazije na Ukrajinu.

U poseti Beogradu bio je 9. oktobra, gde se sastao sa srpskim zvaničnicima sa kojima je razgovarao o bilateralnim odnosima Srbije i SAD, otvorenim pitanjima, EU integracijama.

Vučić je naveo da su tokom sastanka razmatrali pitanja u vezi sa jačanjem saradnje i evropskih integracija Zapadnog Balkana, kao i o regionalnim i svetskim izazovima, koji utiču na stabilnost celog regiona.

Kasanof se u Beogradu sastao i sa šefom diplomatije Markom Đurićem, predsednicom Skupštine Anom Brnabić, ali i sa predstavnicima NVO Institut za evropske poslove.