O kosovskoj rezoluciji u redovnom postupku

Na početku jučerašnjeg kratkog rada Parlamenta Miloš Aligrudić, šef poslaničkog kluba DSS-a reklamirao je povredu Poslovnika o radu Skupštine, zato što nije uvažen zahtev 108 poslanika DSS-NS i Srpske radikalne stranke da se sazove vanredna sednica na kojoj bi bilo reči o usvajanju odluke o zaštiti suvereniteta, integriteta i ustavnog poretka nakon dolaska misije Euleksa i proglašenja Ustava Kosova.
Predsednica parlamenta rekla je da Poslovnik nije povređen jer je u pismu poslanika DSS-NS i SRS-a zahtevano da se o tom predlogu raspravlja kao o tački dnevnog reda na prvoj narednoj sednici što, kako je rekla, nije moguće iz „poslovničkih razloga“. Rekla je da postoji mogućnost da se zakaže posebna sednica, ali da na ovoj sednici ne može biti tačka dnevnog reda.

Nova Srbija formirala poslanički klub

Nova Srbija formirala je poslanički klub čiji je predsednik lider te stranke Velimir Ilić, koji je na mestu poslanika zamenio Dragana Jovanovića, inače predsednika opštine Topola. Do razdvajanja dosadašnjeg poslaničkog kluba DSS-NS došlo je, kako je objašnjeno, iz čisto tehničkih razloga kako bi se dobilo dodatno vreme za diskusiju.

Miloš Aligrudić rekao je novinarima da Vladin Predlog rezolucije o Kosovu predstavlja diskontinuitet državne politike, jer se potpuno razlikuje od dosadašnjih rezolucija koje su usvojene u Skupštini. Dodao je da je njegova poslanička grupa svoj predlog odluke o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Srbije pretvorila u amandman na Vladinu rezoluciju. Kako je naveo, „takozvana rezolucija o diskontinuitetu državne politike u odnosu na Kosovo“ ne odgovara na dva izazova jer se u njoj ne pominje Euleks i odnos države prema toj misiji, i nema odredbe o poništenju nelegalnog ustava Kosova.
U Skupštinu Srbije, pored Vladinog predloga, juče su se našle još dve rezolucije o Kosmetu. Jednu su podneli poslanički klubovi DSS-NS i SRS, dok je parlamentu drugu rezoluciju dostavila Liberalno-demokratska partija. U Vladinoj rezoluciji je navedeno da Skupština Srbije razume i prihvata odredbe i duh SSP i njegovu usaglašenost s državnom politikom u odnosu na Kosovo i Metohiju, imajući u vidu da Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN garantuje suverenitet i teritorijalni integritet tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, čiji je državni kontinuitet preuzela Srbija. Pored ostalog, taj tekst predviđa da međunarodno civilno prisustvo na Kosovu i Metohiji ne može da ima za cilj primenu plana Martija Ahtisarija i konstatuje da je dokument privremenih organa samouprave na Kosovu i Metohiji – „Ustav Republike Kosovo“ u suprotnosti s Poveljom UN, osnovnim principima međunarodnog prava, važećom Rezolucijom 1244 SB UN iz 1999. i Ustavom Srbije i kao takav pravno ništavan. U Predlogu rezolucije se navodi da će u odbrani suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Vlada Srbije koristiti sva raspoloživa pravna, politička i diplomatska sredstva.
Predlogom rezolucije koju su Skupštini Srbije dostavili poslanici SRS, DSS i NS odbija se raspoređivanje misije EU – Euleksa – na Kosovu i Metohiji. Pozivajući se na Rezoluciju 1244 SB UN i Ustav Srbije, u tekstu se ističe da Skupština Srbije „nije saglasna“ i da „ne prihvata da se na teritoriji Srbije u pokrajini Kosovo i Metohija koja se nalazi pod upravom UN, rasporedi misija Euleks. U tekstu Predloga navodi se da bi rezolucija predstavljala pravni i politički okvir za delovanje ostalih državih organa, a bila bi odgovor Skupštine Srbije na „najnovije protivpravne akte kojima se teži secesiji KIM“. Rezolucija „narodnjaka“ i radikala poziva na dosledno poštovanje međunarodnog prava i Povelje Ujedinenih nacija i Završnog akta iz Helsinkija, kao osnovnih dokumenata na kojima počiva međunarodni poredak.
Ocenivši da je rezolucija u funkciji zaštite suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Srbije, poslanici SRS-a i DSS-a zatražili su da se taj predlog usvoji po hitnom postupku. U tekstu Predloga naglašava se i da Skupština Srbije proglašava ništavnim Ustav Kosova.
Liberalno-demokratska partija u svom dokumentu, nazvanom Predlog rezolucije o elementima državne politike, insistira da se neprestano radi na evropeizaciji Zapadnog Balkana, da se normalizuju diplomatski odnosi narušeni posle proglašenja Kosova 17. februara, da se Vlada angažuje na postizanju dogovora sa institucijama EU oko novog modela međunarodnog prisustva na Kosovu i zaštite prava Srba na Kosovu. U rezoluciji LDP-a navodi se da je „Srbiji mesto u EU u čijem okviru će tražiti sredstva za unapređenje svojih državnih, političkih i ekonomskih interesa i rešavanje otvorenih problema, a naročito pitanje Kosova i Metohije“. Rezolucijom bi Skupština obavezala Vladu da bez ikakvih odlaganja vrati ambasadore iz zemalja iz kojih su povučeni posle 17. februara i uspostavi najviši i najkvalitetniji nivo diplomatskih odnosa sa svim članicama EU i SAD.
„Rezolucija koju predlažemo nije sredstvo za obračun s onima koji su neuspešnu politiku osmislili i sprovodili, ona je pokušaj da osiguramo nova pravila i novi osećaj za politiku u kojoj se s problemima suočavamo i u kojoj rešenja koja se predlažu imaju pozitivan uticaj na kvalitet života ljudi na koji se odnose“, piše u obrazloženju Rezolucije LDP-a.
Tokom jučerašnjeg kratkotrajnog zasedanja parlamenta potvrđeni su mandati novih poslanika koji će zameniti one koji su, zbog prelaska na druge dužnosti podneli ostavke. Novi poslanici koalicije DSS-NS su Slobodan Samardžić i Velimir Ilić, umesto Branislava Nedimovića, predsednika opštine Sremska Mitrovica i Dragana Jovanovića, koji je predsednik opštine Topola.
S liste „Za evropsku Srbiju“ mandati su dodeljeni Smiljani Milosavljević, Milanu Stanimiroviću, Srđanu Mikoviću, Slavoljubu Mitovu, Janku Veselinoviću iz DS i Snežani Sedlar Kenig iz G17 plus. Na početku sednice palament je konstatovao prestanak mandata Goranu Bogdanoviću, Oliveru Duliću, Vladimiru Jovanoviću, Vesni Martinović, Ani Tomanovoj-Makanovoj s liste Za evropsku Srbiju, kao i Nadici Momirov iz G17 plus.
Novi poslanici koalicije SPS-PUPS-JS su Branko Ružić, Zoran Kasalović, Dejan Radenković i Đuro Perić, koji su zamenili Ivicu Dačića, Jovana Krkobabića, Milutina Mrkonjića i Žarka Obradovića. Nove mandate prethodno je poslanicima dodelio RIK, a Administrativni odbor predložio parlamentu da ih verifikuje.
Parlament danas u 14 sati nastavlja rad, a prva tačka dnevnog reda biće Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Sporazumom su obuhvaćene oblasti trgovine, carina, subvencija, dampinga i koncesija, zaštite potrošača, konkurencije i državnih monopola, intelektualne i industrijske svojine, javnih nabavki, socijalne politike, obrazovanja, transporta, energetike i životne sredine. Definisanse su i obaveze i modaliteti saradnje u oblastima bankarstva i osiguranja, pravosuđa, bezbednosti, zaštite ličnih podataka, kontrole granica i azila, borbe protiv organizovanog kriminala i terorizma. Stupanjem na snagu Sporazuma ukidaju se carine i količinska ograničenja na uvoz u EU industrijskih proizvoda poreklom iz Srbije. Ukidaju se i carine na uvoz industrijskih proizvoda poreklom iz EU u Srbiju, osim proizvoda navedenih u aneksu sporazuma. Te carine će se postepeno smanjivati i ukidati u prelaznom periodu. EU i Srbija će, u periodu od najviše šest godina, počevši od stupanja na snagu SSP-a, postepeno uspostaviti bilateralnu zonu slobodne trgovine, propisano je.