O odgovornosti Miloševićeve politike ni reč

Imajući u vidu da se i ova godišnjica obeležava u žiži izborne kampanje, a da najnovija istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je čak 84 odsto građana Srbije protiv članstva u NATO, takva retorika je potpuno očekivana, iako ne mnogo različita od onoga što inače govore i iznose kao stavove najuticajniji srpski političari. Primetno je da se ni danas kao i gotovo nikada do sad, nijedan od srpskih zvaničnika u takvim prilikama nije ni osvrnuo na politiku Slobodana Miloševića i odgovornost tadašnjeg državnog rukovodstva za tromesečno bombardovanje građana Srbije.

Da NATO intervencija u Srbiji želi da se predstavi isključivo kao napad na ceo srpski narod, potvrđuje i prisustvo Milorada Dodika, predsednika bosansko-hercegovačkog entiteta BiH na glavnoj državnoj ceremoniji obeležavanja kod Železničkog mosta sa spomen-obeležjem u Grdeličkoj klisuri, odmah pored premijera Srbije Aleksandra Vučića.

Oni su juče položili vence na spomen/obeležje, a to su učinile i porodice stradalih u vozu koji je pogođen NATO projektilima u trenutku dok je prelazio most. Vučić je, zajedno sa porodicama stradalih u vozu koji je pogođen NATO projektilima u trenutku dok je prelazio most, položio venac i odao počast svim žrtvama stradalim u NATO intervenciji. „Još smo tu, još smo živi, napunili smo 18 godina“, rekao je Vučić.

Milorad Dodik iskoristio je podsećanje i izražavanje poštovanje prema nevinim žrtvama bombardovanja da kaže da je „Republika Srpska u BiH zato što mora, a ne zato što je to izbor tamošnjih građana“, odnosno da oni nisu „bosanski Srbi već samo Srbi“, što se navodno dokazuje prisustvom na ovakvim obeležavanjima.

– Svi znaju da volimo Srbiju koja se danas gradi i razvija i koja želi da zauzme mesto koje joj pripada u regionu. RS ne prihvata da bude deo NATO i mimo Srbije, nećemo i ne možemo da prihvatimo NATO granicu na Drini“, kazao je Dodik. Prema njegovim rečima, cilj Republike Srpske je „uvek bila snažna i jaka Srbija“. „Ponosni smo na Srbiju. Godinama unazad branili su nam da kažemo da volimo Srbiju. Mi nismo bosanski Srbi već Srbi, zato danas zajedno na mnogim mestima vraćamo sećanja na stradale“, rekao je predsednik RS.

Premijer je naveo da je Srbija danas slobodna i da postaje sve jača i veća i da nikada više neće stradati na način kako je to bilo 1999. godine, kao i da neće tražiti da postane deo NATO, niti bilo koje alijanse. „Čitava Srbija danas u dane žalosti slavi punoletstvo. Slavi Srbija što je ponovo vidljiva što je prohodala i što od današnjeg dana može samo napred“, kazao je Vučić. i dodao da „Srbija čuva slobodu i da je nikada neće dati“. „Naš je izbor da sa svima sarađujemo da odnosi sa NATO budu pristojni“, kazao je Vučić i odmah potom dodao da Srbija neće tražiti da bude deo alijanse „koja je ubijala našu decu“, niti bilo koje druge alijanse.

Naveo je da je pre tačno 18 godina na ovaj dan počela NATO agresija – „tragičan rat u kome 19 zemalja imalo potrebu da pokažu da su bogatije i naoružanije od male Srbije“.

Predsednik RS je na ceremoniji u Grdelici govorio da RS neće dozvoliti uspostavljanje NATO granice na Drini. Dodik je više puta istakao da RS ne prihvata da bude deo tog vojnog saveza i „mimo Srbije“. „RS zna da se nalazi u BiH ali to nije naš izbor već moranje. Svi znaju da volimo Srbiju koja se danas gradi i razvija i koja želi da zauzme mesto koje joj pripada u regionu. RS ne prihvata da bude deo NATO i mimo Srbije, nećemo i ne možemo da prihvatimo NATO granicu na Drini“, kazao je Dodik. On je govorio o tome kako su građanima RS „godinama unazad branili da kažu da vole Srbiju“. „Mi nismo bosanski Srbi već Srbi, zato danas zajedno na mnogim mestima vraćamo sećanja na stradale“, rekao je predsednik RS.

Dodik je ocenio i da je u 20. veku srpski narod stradao do mere biološkog istrebljenja a da je saučesništvo NATO u tom procesu bilo vidljivo i u Srbiji i u RS. Pored Vučića i Dodika, vence na spomenik položili su i predstavnici Narodne skupštine, Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, grada Leskovca, brojnih udruženja građana.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić nije prisustvovao glavnom obeležavanju 18 godina od početka NATO bombardovanja Srbije. On je juče otkrio Spomen ploču „Srpskim majkama“ na Domu Vojske Srbije u Beogradu. Tom prilikom je rekao da je Srbija „uvek u svojoj istoriji bila prinuđena da brani svoje“. „Ploču otkrivamo svim našim majkama i onim čija deca, koju su rađale dok su na Srbiju padale prve bombe, danas slave punoletstvo, istakao je Nikolić, dodajući da da su „po Srbiji, kao po slami, mlatili svojim raketama i bombama napunjenim uranijumom“.

Uoči godišnjice obeležavanja NATO bombardovanja, Institut za evropske poslove objavio je istraživanje da bi članstvo Srbije u NATO podržalo 11 odsto građana Srbije, pet odsto je neodlučno, a 84 odsto je protiv. Istraživanje instituta sprovedenog od 10. do 17. marta pokazalo je da 40 odsto građana smatra da ulazak Srbije u NATO predstavlja uslov za priključenje EU, da je taj stav zastupljeniji kod muškaraca mlađih od 45 godina, sa završenom srednjom školom kao i stanovnika Istočne i Južne Srbije. Navodi se da 17 odsto ne zna odgovor na ovo pitanje, dok 43 odsto misli da Srbija ne mora da postane članica NATO ukoliko želi u EU.

Političar koji najviše podržava bliske odnose sa NATO, kako se navodi, po mišljenju 23 odsto građana je lider Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović, petina smatra da je to predsednički kandidat vladajuće koalicije Aleksandar Vučić, a 16, 6 odsto smatra da je to predsednički kandidat Vuk Jeremić.

Kada su u pitanju razlozi bombardovanja Srbije, istraživanje je pokazalo da nešto manje od 40 odsto građana glavni razlog smatra politiku Slobodana Miloševića, 17,6 odsto tvrdi da je razlog etničko čišćenje Srba na Kosovu, 11,3 odsto navodi političke interese, dok oko 7 odsto građana ne zna da navede nijedan razlog. Ostali odgovori pominju se sa frekvencijom manjom od pet odsto i tiču se strateškog položaja Kosova, negativnog stava prema Srbiji i njenom razvoju, kao i vojnih i ekonomskih interesa SAD, demonstracije moći i etničkog čišćenja Albanaca na Kosovu.

Ipak, petina građana vidi korist od članstva u NATO, svaki deseti građanin ne zna da odgovori na ovo pitanje.

Mihajlović: Sećamo se žrtava i nepravde, ali nismo isti

Srbija se seća svojih žrtava i nepravde koja joj je naneta, ali je drugačija zemlja od one koja je 1999. bombardovana, navela je potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović. „Izgubljeni životi dece, civila i vojnika obavezuju nas da čuvamo mir i da svima koji su preživeli bombardovanje i njihovoj deci osiguramo mirnu i sigurnu budućnost u svojoj zemlji. Srbija je danas zemlja koja čuva svoju stabilnost i koja čuva mir i stabilnost u čitavom regionu, jer zna da u ratovima najviše stradaju nevini“, poručila je ona.

Premijer Srbije u ponedeljak u Moskvi

Moskva – Premijer Srbije Aleksandar Vučić doputovaće u ponedeljak 27. marta u Moskvu, gde bi trebalo da se sastane sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, potvrđeno je iz ambasade Srbije u Moskvi, prenosi FoNet. Kako je ranije najavljeno, Vučić će u Moskvi razgovarati pre svega o ekonomskoj saradnji dveju država, kao i o mogućem dolasku jedne ruske kompanije koja bi proizvodila različite vrste mašina u Srbiji. Iako, kako je rekao, Srbija i Rusija imaju tradicionalno dobre odnose, susret sa Putinom će najvećim delom biti posvećen ekonomskim pitanjima. Vučić je poslednji put boravio u Moskvi u maju prošle godine u svojstvu mandatara za sastav nove vlade nakon održanih parlamentarnih izbora u Srbiji.