O Srbiji na marginama sastanka

Kako je za Danas rekao Bruno Vekarić, u Briselu neće biti prisutan nijedan predstavnik Vlade Srbije, a za četvrtak je zakazan sastanak predstavnika Tužilaštva sa Olijem Renom, evropskim komesarom za proširenje. Vekarić nije mogao da potvrdi ili demantuje da li je današnja poseta čelnika Tužilaštva za ratne zločine Briselu motivisana namerom glavnog tužioca Haškog tribunal Serža Bramerca da utvrdi jasne zahteve šta Srbija mora da uradi da bi stigla do pune saradnje s Haškim tribunalom, a da to ne podrazumeva hapšenje Ratka Mladića.

– Odgovaraćemo na pitanja o tome šta činimo i kakve su nam namere u vezi dalje saradnje s Hagom. Ne mogu ni da tvrdim niti da demantujem da smo pozvani zbog namere glavnog tužioca Tribunala da definiše zahteve prema Srbiji – kaže Vekarić.

Uoči jučerašnjeg početka dvodnevnog sastanka ministara spoljnih poslova EU, na kojem je kao jedina tema bila najavljena situacija na zapadnom Balkanu, spekulisalo se da je ključni razlog zbog kojeg šefovi diplomatija neće posebno raspravljati o Srbiji, zahtev glavnog tužioca Haškog tribunala da dobije još vremena za utvrđivanje i ispostavljanje zahteva Srbiji šta još mora da učini da bi stigla do pune saradnje sa Sudom u Hagu, bez isporučenja Mladića.

To je, međutim, u izjavi za Danas demantovala Olga Kavran, Bramercova predstavnica za medije, istakavši da je glavni tužilac u neprestanom kontaktu s ministrima EU, ali da ne definiše nikakve zahteve Beogradu u vezi sa ispunjenjem potpune saradnje s Tribunalom bez isporučenja preostalih begunaca.

– Tužilac Bramerc ispostavlja izveštaj o saradnji Srbije s Hagom pred UN u junu, a vest da trenutno utvrđuje nekakve zahteve Srbiji nije tačna – rekla je Kavran.

Kako je najavljeno, očekuje se da će šefovi diplomatija EU biti informisani o sastanku Bramerca, koji je sredinom prošle nedelje boravio u Pragu, gde je češko predsedništvo EU upoznao s dosadašnjom saradnjom zemalja zapadnog Balkana sa sudom u Hagu.

Početkom prošlog meseca zvaničnici Srbije pozvali su misiju EU da poseti Srbiju i uveri se u potpunu saradnju Srbije sa Haškim tribunalom, što bi, kako je tada ocenjeno, trebalo da otkloni prepreku za primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Unijom. Potez srpskih vlasti ocenjen je i kao pokušaj da se na taj način izvrši pritisak na Holandiju i njen stav prema saradnji Beograda sa Hagom, jer je opšte mišljenje da je „tvrd“ stav Holandije glavna prepreka za približavanje Srbije EU.

Sledeća prilika gde bi ministri spoljnih poslova mogli povesti debatu o Srbiji, u okviru rasprave o zapadnom Balkanu, očekuje se na neformalnom sastanku šefova diplomatija EU, krajem marta, u Hluboki na Vltavi, odnosno jednom od zamkova koji su nekada pripadali porodici aktuelnog češkog ministra spoljnih poslova i predsedavajućeg Saveta ministara EU Karela Švarcenberga.

LJAIĆ: Tražićemo sporazum o izdržavanju kazne

Beograd – Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Trubunalom Rasim Ljajić izjavio je sinoć da će Srbija tražiti potpisivanje sporazuma s Tribunalom po kojem bi haški osuđenici mogli da izdržavaju kaznu u Srbiji. Ljajić je podsetio da je prepreka za to preporuka generalnog sekretara UN da države iz regiona ne mogu potpisati takav sporazum. Lajić je rekao da će glavni tužilac Tribunala doći u Beograd 26. marta i da će tom prilikom razgovarati o svim elementima saradnje. On je ponovio da očekuje da će Ratko Mladićbiti uhapšen do kraja godine. Dodao je da Srbija sarađuje sa službama bezbednosti u regionu, ali „sa više neuspeha nego uspeha“. Govoreći o raspoloženju srpske javnosti prema Tribunalu, Ljajić je naveo da je tome „kumovao“ i sam Tribunal „nekim neobjašnjivim presudama“.