O suverenitetu ponovo za nekoliko godina

Brza i potpuna nezavisnost Kosova dovela bi do glasnih zahteva za promenama granica drugih država u regionu, ocenjuje u svojoj analizi nemačka Fondacija Bertelsman. To se u prvom redu odnosi na obnavljanje debate u Bosni i Hercegovini. Unutar Srbije, brza nezavisnost vodila bi daljem jačanju Srpske radikalne stranke. Konačno, tu su i strahovi da secesija Kosova može da služi kao argument za slične zahteve bilo gde u svetu, dovodeći do presedana, a koji mogu da imaju nepredvidljive posledice za međunarodne odnose.
Osetljiv pristup ovom pitanju trebalo bi da se pokaže i posrednik UN Martija Ahtisarija. Njegov predlog bi trebalo da bude kompromis između ograničenog suvereniteta koji će biti institucionalni aranžman za manjinsku zaštitu Srba i snažnog međunarodnog predstavnika. Pitanje potpunog međunarodnog priznatog suvereniteta Kosova ponovo će biti na dnevnom redu za nekoliko godina, a za to vreme biće moguće da se stvore preostale državne institucije i ispune potrebni standardi, navodi se u studiji.
Da bi se osigurala stabilnost na jugoistoku Evrope apsolutno je suštinsko pitanje rešavanje statusa Kosova, ali predlog koji je sačinio Marti Ahtisari može da bude uspešan samo ukoliko dobije bezuslovnu podršku svih zemalja članica Evropske Unije i ako EU pokaže spremnost za dugoročno angažovanje na Kosovu. Kosovo s ograničenim suverenitetom može da se od međunarodnog protektorata pretvori u funkcionalnu državu samo ukoliko ima snažnu političku, finansijsku i stručnu podršku EU. Pošto se objavi odluka o Kosovu, Evropska unija bi trebalo da sprovodi politiku aktivnog približavanja sa Srbijom.
U poimanju regiona, izgledi za članstvo u EU čini se da postaju sve iluzornije. Debata o „kapacitetima za integraciju“ sve više zanemaruje šta su zemlje jugoistočne Evrope postigle u procesu transformacije i prilagođavanja Evropskoj uniji. Važne zemlje, poput Srbije, još nisu razvile svoju evropsku strategiju, navodi se u studiji.
Fondacija Bertelsman već godinama prati razvoj na Kosovu i ima veliku ulogu u formulisanju politike Nemačke i Evropske unije u nizu spoljnopolitičkih pitanja.