Obaveze iz mandata Trampa treba da budu ispunjene

Sporazumu iz Vašingtona prethodila odluka tadašnjeg predsednika SAD da premesti američku ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim. Novaković dodaje da je aktuelni prvi čovek Sjedinjenih Država Džo Bajden tokom kampanje obećao da tu odluku neće menjati.

– Što je i razumljivo, jer se jedna ozbiljna država u principu trudi da vodi koegzistentnu politiku, bez obzira na određene poteze koji se iz nečije vizure mogu smatrati pogrešnim. Tako da iako je Tramp to uradio, promena na nivou SAD neće biti i oni će nastaviti sa ovom politikom – smatra Novaković.

On kaže da ovaj element političkih obaveza iz Vašingtonskog sporazuma važi i očekuje da i drugi elementi važe, pre svega oni koji se tiču uklanjanje opreme za 5G mrežu nabavljene od nepouzdanih dobavljača, kao i diverzifikacije gasa.

– Mi smo videli da je Ministarstvo energetike Srbije krenulo konačno u bržu implementaciju projekta gasnog interkonektora sa Bugarskom, što je u principu dobra vest za sve građane Srbije, zato što će postojati mogućnost snabdevanja iz drugih izvora. Samim tim da snabdevanje bude bolje, odnosno da se izbegnu eventualni potresi ukoliko se nešto desi sa snabdevanjem iz jednog izvora koji sad trenutno imamo. S druge strane, sigurno će uticati i na cenu samog gasa, pošto će se stvoriti konkurencija – objašnjava Novaković.

Na pitanje li je slučajno što je baš u danima kada Kosovo otvara ambasadu u Jerusalimu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić otišao u posetu u Ujedinjene Arapske Emirate i Bahrein, države koje su normalizovale odnose sa Izraelom takođe uz posredovanje bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, Novaković odgovara da ne želi da spekuliše da li su ta dva događaja povezana, ali da je sigurno da postoji neka vrsta komunikacije o određenim pitanjima.

Podsetimo, u Prištini je saopšteno da je 14. marta otvorena ambasada Kosova u Izraelu, sa sedištem u Jerusalimu, kao deo sporazuma postignutog u Vašingtonu u septembru prošle godine. Odmah nakon potpisivanja sporazuma Izrael je priznao Kosovo, što je prvo međunarodno priznanje nakon 2018. i srpske kampanje „otpriznavanja“. Smatra se da zemlje Evropske unije, ali i važne muslimanske zemlje, neće na ovo gledati blagonaklono, već kao na uvredu za palestinsko pitanje. Predstavnici Palestine u Beogradu oštro su takođe reagovali u javnom pismu na ove poteze.