Obavezni vojni rok najavljuju i Priština i Beograd: Slučajnost ili namera?

Iako se uvođenje redovne vojske u Srbiji najavljuje već neko vreme, ovog puta najnovija sledi posle one s Kosova.

Samo što je zamenik ministra odbrane Kosova Šemsi Sila 27. decembra saopštio da je napravljen nastavni plan i program i da će ove godine biti uvedena nastava odbrane i bezbednosti u škole, što će olakšati služenje vojnog roka na Kosovu, reagovao je ministar odbrane Srbije Miloš Vučević i u četvrtak najavio inicijativu Generalštaba Vojske o uvođenju četvoromesečnog redovnog vojnog roka.

Kako su preneli retki mediji u Srbiji Sila je naveo da je ministarstvo izradilo sveobuhvatan plan o ovom pitanju i u ovom trenutku obilazi sve opštine.

“Krenuli smo od graničnog područja, da procenimo i analiziramo situaciju. Radimo adekvatnu procenu da bi se videla mogućnost realne procene stanja za obrazovanje u oblasti odbrane i bezbednosti“, rekao je on.

Prema najavama vojni rok bi na Kosovu mogao da traje tri meseca zimi i tri meseca leti.

Ceo kontekst podgreva izjava Milovana Drecuna, predsednik skupštinskog Odbora za KiM, koji u petak na RTS poručuje da srpski narod na KiM posebno zabrinjava to što Priština planiran rok za uvođenje obaveznog služenja vojnog roka, koji je bio 2028., značajno pomera unapred; pa je i posetu britanskog ministra spoljnih posloav Dejvida Kamerona stavio u taj kontekst.

Sporazumu Prištine i Beograda potreban bezbednosni aneks

Kako vidi gotovo istovremene najave sa Kosova i iz Srbije pitali smo Nikolu Lunića izvršnog direktora Saveta za strateške politike i bivšeg vojnog atašea Srbije u Londonun.

On za Danas kaže da simultane najave Prištine i Beograda o uvođenju obaveznog služenja vojnog roka govore u prilog nezavršene istorije koja opterećuje bilateralne odnose i uzrokuje kontinuitet tenzija sa povremenim incidentnim eskalacijama.

– Međutim, to je veoma skup projekt za obe strane, kako u finansijskom kontekstu, tako i u širem drušvenom. Sve više mladih iz regiona vidi svoju budućnost u zemljama EU, a ne u uniformi. Posebno bi Priština trebala voditi računa o velikom migracionom talasu koji se upravo dešava usled vizne liberalizacije. To nam govori o nepoverenju mladih prema političarima i želji za životom u bezbednom okruženju o čemu bi trebale voditi računa sve zemlje regiona – ukazuje on.

Kako dodaje, takva poruka mladih nije opredeljujuća za donosioce odluka, te se može očekivati nastavak ratoborne retorike sa daljom prezentacijom vojne moći i povremenim incidentima.

– Zato je neophodno da se pored politički sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa Prištine i Beograda, pregovara i o bezbednosnom aneksu koji bi uspostavio minimum poverenja između dve strane. Takvim sporazumom bi se definisala struktura oružanih snaga Kosova koje će se formirati do 2028, kao i njihove vojne sposobnosti. Ukoliko to zanemarimo, mogli bi umesto pouzdanog partnera sa višenacionalnim sastavom i ograničenim operativnim mogućnostima dobiti trajnog neprijatelja sa jednonacionalnom vojskom bez transparentnosti, pouzdanosti i predvidljivosti – objašnjava Lunić.

Prema njegovim rečima, inicijativa za ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka u Srbiji ne iznenađuje javnost koja po pravilu nije obaveštena o pravim razlozima, detaljnoj analizi i društvenim posledicama takve odluke.

Vojna neutralnost neodrživa

– Ali kad se uđe u pogrešan voz, svaka stanica je pogrešna – ili neodrživa u našem slučaju. Ukoliko nacionalnu bezbednost zasnivamo na neodrživoj vojnoj neutralnosti, na virtuelnom konceptu totalne odbrane i na opredeljenju prema ODKB kako je navedeno u strategijama iz oblasti odbrane, onda je neodrživa i ova inicijativa za ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka. Ukoliko ne shvatamo, ili to ne želimo, globalni geopolitički kontekst i zavaravamo se balansiranom spoljnom politikom, onda oduzimamo Srbiji potencijal iskrenog partnerstva i dugoročnih savezništava – navodi Lunić.

On smatra da je upravo sad vreme da preispitamo održivost vojne neutralnosti i sve koristi od kolektivnog sistema bezbednosti, harmonizujemo spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU, te pružimo mladima nadu za održivom budućnošću u sopstvenoj zemlji.

– Sve to po cenu poneke emotivne suze – zaključuje naš sagovonik.