Obrad Kesić, politički analitičar iz Vašingtona

* Kojim temama bi trebalo da bude posvećen dijalog Beograda i Prištine? Da li bi i ko trebalo da posreduje, i pod čijim okriljem?

– Dnevni red predstojećih pregovora određuju SAD i EU. Sve govori da će prioritet biti sve ono što je ekonomski i društveno najbitnije za konsolidaciju kosovske nezavisnosti. Pre svega, trgovina i spajanje autoputa Priština – Drač sa autoputem Beograd – Solun. Ne vidim da Beograd tu može nešto da promeni, mada, mislim da su prevelika, čak nerealna očekivanja SAD i EU da će pregovori dovesti Srbiju u poziciju da prihvati realnost kosovske nezavisnosti. Iako se Beograd u velikoj meri odrekao aduta poput Rezolucije 1244 SB i uloge UN, bila bi velika greška Srbije da prihvati samo posredovanje i dobre usluge EU. Srpski interes nabolje se brani preko UN i Rezolucije 1244. Očekujem da će najavljeni pregovori teći na nižem tehničkom nivou, da bi se u nekom trenutku ubacili i ministri, posle čega će morati da dođe do susreta Tadića i Tačija. Istovremeno, kao i do sada, iza zatvorenih vrata vodiće se i pregovori Tadićevog kabineta s Briselom i Vašingtonom. Članovi predsednikovog kabineta i neki predsednikovi specijalni „leteći ambasadori“ imaće ključnu ulogu.

* Kako bi trebalo rešiti „sedenje za istim stolom“ predstavnika Beograda i Prištine u regionalnim organizacijama, imajući u vidu da kosovski zvaničnici ne žele da budu zastupljeni kao „Kosovo/Unmik“?

– Tema regionalne saradnje najpre mora da se postavi izvan političkih i statusnih pitanja na nivo praktičnih rešenja, koja poboljšavaju život i Srba i Albanaca na KiM. Priča da se ne može poboljšati standard života ukoliko KiM nije članica međunarodnih institucija je lažna. Srbija bi napravila veliku grešku ako pregovori počnu baš s ovom tačkom.

* Pod kojim uslovima bi Srbija mogla da prihvati ulazak Kosova u Savet Evrope i OEBS?

– Ako je za vlast i najveći deo opozicije glavni prioritet ulazak u EU, nezavisno od toga da li je to realan cilj, to znači da nema kraja priči na šta je Srbija spremna da pristane. Za Srbiju je važno da na kosovskom pitanju mnogo energičnije brani svoj teritorijalni integritet i suverenitet.

* Šta bi Beograd trebalo da učini ukoliko Priština podnese zahtev za prijem u UN?

– Ako se ima u vidu da bi Srbija mogla ponovo da se nađe u situaciji da se govori o potrebi da i njeni drugi delovi treba da dobiju i imaju pravo na samoopredeljenje, Beograd mora da se suprotstavlja prijemu KiM u UN i svim međunarodnim institucijama.

* U slučaju podele Kosova, gde bi Srbija trebalo da povuče granicu?

– Ako je ova vlast, uz podršku velikog dela opozicije, želela neku vrstu podele, onda je Beograd do sada sprovodio pogrešnu politiku. Predao je sve adute bez značajnih ustupaka druge strane. Jedini način da Srbija promeni sadašnje okolnosti jeste da prihvati da je nužno da u odbrani svojih interesa mora da uđe u politički sukob sa EU i SAD i da to nije kraj sveta, niti će to voditi u novu izolaciju i ratove. Srbija mora da počne da se ponaša kao država, a ne kao protektorat.

* Da li Beograd treba da podrži ulazak Srba u kosovske institucije na predstojećim parlamentarnim izborima na Kosovu?

– Političko pitanje statusa KiM ne rešava srpska zajednica na KiM, na kojoj je, imajući u vidu ponašanje Beograda, sav teret borbe za teritorijalni integritet i suverenitet Srbije. U sadašnjim okolnostima, pametnije je da Srbi uđu u institucije s mogućnošću da iz njih izađu, jer bi to bio njihov glavni adut u političkim pregovorima.